Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju. Ne kolje se vo za kilo mesa. Ne ruši se Tači da bi se izdejstvovalo otkazivanje jednog sastanka sa izaslanikom američkog predsednika. Između ostalog i zbog toga što je u Tačija mnogo investirano
Vašington je investirao najviše, Medlin Olbrajt se oko toga baš potrudila, čak je i Ibrahim Rugova skrajnut ne bi li se prokrčio put njenom pulenu, ali su se oko njega motali i evropski emisari. Zahvaljujući Pjeru Peanu, anačizira Dušan Proroković, publikovana je informacija o solidnim vezama tadašnjeg lidera zloglasne „UČK" sa francuskom kontraobaveštajnom službom i to, da sve bude dramatičnije, mimo znanja generalštaba i ostalih obaveštajnih struktura u Parizu.
Dokazi protiv Tačija
Da li se ova veza završavala na pohađanju kontraobaveštajnog kursa ili je Tači tom prilikom i zavrbovan, a što se takođe u glasinama pominjalo, nikada nećemo saznati!? Činjenica je da odnos nekih krugova u Francuskoj prema Tačiju ostaje poseban, zato je dobio ekskluzivnu lokaciju na bini tokom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, iako mu po uobičajenom protokolu to mesto nije moglo pripasti. Za zaključak je važno podvući da političar u čiju se karijeru tako dugo, tako intenzivno i sa više različitih strana ulaže, ne može biti olako odbačen zbog opstrukcije jednog susreta. Mada će mu karijera, nakon svega, biti okončana.
Da, protiv Tačija ima dokaza. I to na raznim stranama. U sudskom procesu „Drenica 2" zaštićeni svedok „A" u novembru 2014. godine izjavljuje kako je Tači naređivao ubijanje „srpskih špijuna" u selu Likovac. Osumnjičeni u ovom procesu su, između ostalih, Sulejman Selimi i Sami Ljuštaku. Međutim, teško je očekivati da će Tači zbog ovoga biti i osuđen. „Svedok A" još dodaje da je sve te aktivnosti albanskih terorista „plaćala Amerika". Baš zbog toga što je „plaćala Amerika" Tači je i „nezgodan" saučesnik.
Umešan je u razne stvari, prisutan na različitim mestima, sudeonik je poverljivih razgovora i još tajnijih (para)vojnih operacija. Gde je u svemu tome trgovina organima i prethodno kidnapovanje više stotina Srba? Gde je u svemu tome naoružavanje „UČK"? Da li su Albanci plaćali oružje „narko dolarima"? Sud koji je formiran, a zbog načina na koji je formiran, ne uliva poverenje, ne ostavlja mnogo mesta za optimizam u priči o „kažnjavanju svih zločinaca" i davanju odgovora na postavljena pitanja.
Kao i u drugim prilikama, u političkim koridorima i kuloarima biće pronađeno neko „rešenje" kako bi se sve završilo u „višem interesu". I vuk sit i ovce na broju. Ipak, isto kao što je teško očekivati da će Tači biti osuđen za navedena zlodela, teško je i očekivati da će nastaviti karijeru. Vest o „najavi podizanja optužnice" odjeknula je svetom, zazvečala po medijima i društvenim mrežama, toliko da se Edi Rama zabrinuo za „sudbinu Kosova" i ekspresno doputovao u Prištinu. Nakon ovih dešavanja i zvaničnih reakcija koje su usledile, Tači ne može još dugo ostati u politici.
Foto: Tanjug/Beta/Reuters/Fotoilustracija
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Tači poslao u političku penziju. Grenel, koji je, barem na kratak rok, u ovoj predstavi postao gubitnik jednako koliko i Tači, samo je tu kolateralna šteta. A za smenu Tačija svoje razloge imaju i Vašington i Brisel.
Umor od stabilokratija
Na zapadnoj strani Atlantika, barem u institucijama i među pojedincima koji se Balkanom bave ozbiljno već četvrt veka, nisu zadovoljni Tačijevim preteranim soliranjem i netransparentnim razgovorima o razgraničenju, kako zbog neprihvatljivosti same ideje, tako i zbog toga što je svojim ponašanjem totalno destabilizovao albansku političku scenu. Nema više negdašnje „homogenizacije", taj sistem je sada teško spolja i kontrolisati, a kamoli usmeravati ga. Tači je postao preveliko opterećenje, faktor nestabilnosti, uzrok sve većih i ostrašćenijih podela među Albancima.
Na istočnoj strani Atlantika sve je uočljiviji umor od balkanskih stabilokratija. Dugo je EU tolerisala američku podršku svakom balkanskom lideru koji pokaže spremnost da sledi atlantističke geopolitičke ciljeve. Bilo da se radilo o učlanjenju u NATO, sankcionisanju Rusije, kupovini američkih aviona, raznim pregovorima u Prespi, Vašingtonu... Ustupak Beloj kući, Pentagonu ili Stejt departmentu garantovao je još koju godinu vlasti i to sa „odrešenim rukama" na unutrašnjem planu. Između geopolitike i demokratije, slobode medija i skrupuloznog poštovanja zakona, prednost se daje prvom.
Savetodavna grupa za Balkan u Evropi konstatuje da se zbog stabilokratije uokvirio „zapadnobalkanski obrazac demokratskog nazadovanja" koji je „institucionalni i lični". U početku tiho, a sada sve glasnije, u Briselu se može čuti da EU plaća previsoku cenu zarad podrške američkim interesima koji uključuju „održavanje stabilnosti" na Balkanu. Jer, uprkos svemu, Balkan i dalje ostaje nestabilan. Zbog te navodne stabilnosti Kosova podržavali su i Tačija, godinama, praktično ga prihvatili kao jedinog legitimnog pregovarača, žmurili na sve što je radio, izbrisali njegovu „terorističku prošlost".
Da li je zbog svega toga Kosovo danas bolje mesto za život nego što je to bilo pre deset godina? Izgleda kako EU želi da se vrati na izvorne principe, da stabilnost garantuje trajnost institucija i funkcionalnost sistema, a ne lokalni lideri, neprikosnoveni u svakom pogledu. Izgleda, naravno, i da tako krupnu stvar u ovom trenutku EU, u stanju u kom se nalazi, ne može oposliti, ali je to druga tema. U svemu, Tači je prva žrtva, prvi balkanski političar koji plaća cenu neuspeha pokušaja stabilizacije regionalnih prilika politikom „igranja" na lojalne pojedince, taman da su i autokrate poput Mila Đukanovića.
Foto: BetaITanjug/AP/Reuters/Fotoilustracija
Ne kolje se vo za kilo mesa, već se ovim potezom najavljuje sasvim novi pristup, novi pokušaj EU da se održi nekakav smisao procesa evrointegracija i osnaži uticaj u rubnom regionu. Insistiranje na demokratiji i institucijama, umesto na stabilokratiji i pojedincima. Danas je na tapetu Tači, sutra će se to nastaviti sa nekim drugim. Kandidata je onoliko.
Cela igra oko „najave (ne)potvrđivanja optužnice" nije usmerena ka „utvrđivanju istine" i „pravde za žrtve", već da bi se Hašim Tači poslao u političku penziju.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Šest sati je juče u haškom specijalizovanom tužilaštvu trajalo saslušanje predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija. Ostalo je nepoznato ne samo na koja pitanja je odgovarao, već i sadržaj predloga optužnice. Advokat Branislav Tapušković nekadašnji "prijatelj suda" u Haškom tribunalu, slaže se sa ocenama da to nećemo saznati do oktobra, kada bi sudija za prethodni postupak trebalo da odluči da li će optužnica biti potvrđena.
Reakcije nakon subotnjeg veličanstvenog skupa održanog u Beogradu, gde se, prema procanama MUP-a okupilo neverovatnih 207.000 građana Srbije, poštovalaca politike predsednika Aleksandra Vučića, ne prestaju da se nižu.
Predsednik SAD Donald Tramp otvorio je jedan od najvažnijih američkih rudarskih poslova u Centralnoj Aziji: sporazum sa Kazahstanom o razvoju ogromnih nalazišta volframa, metala koji je ključan za vojnu industriju, rakete, avione, čelik, elektroniku i poluprovodnike.
Danas će biti predstavljen novi ekonomski program za penzionere i socijalno ugrožene građane, reklao je prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali.
U Srbiji će danas biti sunčano i veoma toplo, uz slab i umeren istočni i jugoistočni vetar. Najniže temperature kretaće se od 16 do 25, a najviše od 36 do 39 stepeni Celzijusa.
Dete je nastradalo u jezivoj nesreći koja se dogodila u subotu na auto-putu Beograd - NIš kod Paraćina, a u još čak 658 saobraćajnih nezgoda, život je tokom prethodne nedelje izgubilo 7 osoba
Muškarac star 24 godine zadobio je teške povrede kada je automobilom udario u banderu, nakon čega je prevezen u Urgentni centar, rečeno je u Hitnoj pomoći.
Veliki požar na otvorenom prostoru izbio je juče u kasnim večernjim satima, tačnije u 22:29 sati, na području između Komiže i Pothumlja na otoku Visu. Zbog požara su brzo mobilisane sve raspoložive vatrogasne jedinice ostrva.
Poljska ubrzava pregovore sa SAD o stvaranju stalne američke vojne baze na svojoj teritoriji, iako je javnost gotovo presečena na dva dela: 44,1 odsto građana podržava novu bazu, dok je 40,9 odsto kategorično protiv.
U moskovskom Muzeju „ATOM” zvanično su proglašeni pobednici sedme sezone međunarodnog naučno-obrazovnog projekta „Ledolomac znanja”, koji se održava uz podršku ruske državne korporacije „Rosatom”. Najtalentovaniji srednjoškolci već u avgustu kreću u jedinstvenu ekspediciju na Severni pol, i to nuklearnim ledolomcem „50 godina Pobede”.
Kriza goriva u Rusiji više nije lokalni poremećaj, već problem koji je zahvatio veliki deo zemlje. Ograničenja prodaje benzina i dizela, redovi na pumpama, zabrana točenja u kanistere i limiti po automobilu sada se beleže u desetinama regiona.
Ruske snage stigle su na oko osam do devet kilometara od Slavjanska, jednog od ključnih gradova ukrajinske odbrane u Donbasu, a najnoviji snimci sa fronta zapadno od Raj-Aleksandrovke potvrđuju procenu koju je izneo predsednik Rusije Vladimir Putin.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Za Bikove, Lavove i Vodolije očekuje se izuzetno povoljan period tokom leta. Finansijska situacija im se poboljšava, a dugovi se postepeno smanjuju ili nestaju.
Zbog ekstremno visokih temperatura koje su pogodile Francusku, mnogi građani traže jednostavne načine da rashlade svoje domove. Trik koji je privukao pažnju je korišćenje aluminijumske folije za smanjenje toplote u prostorijama.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Dok javnost bruji o vezi Jakova Jozinovića i Džejle Ramović, posebnu pažnju fanova privlači jedna izjava pevačice nakon njihovog nastupa u Sava Centru.
Majka Teodore Džehverović, Gordana Džehverović, komentarisala je aktuelna dešavanja u Eliti 9, te se dotakla odnosa Aneli Ahmić i Asmina Durdžića koji se prethodnih meseci svađaju i iznose prljav veš.
Makedonska pevačica Kaliopi Bukle oglasila se povodom smrti Vladimira Vlade Janevskog, jednog od najpoznatijih makedonskih pop pevača. On je umro u Skoplju u 65. godini posle kraće bolesti, a pevačica se oprostila emotivnim rečima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.