Direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić izjavio je da je u Briselu vođen tehnički dijalog, ali isto tako i dijalog o Zajednici srpskih opština i poručio da napretka u dijalogu ne može biti sve dok ZSO ne bude sprovedena u potpunosti, kako je dogovorena 2013. i 2015. godine
- Ako smo se pre nedelju dana dogovorili da ovde glavna tema bude Zajednica srpskih opština i vi onda veče pre toga kažete da nemate kapacitet i ovlašćenja da o tome razgovaramo, to ne znači da se o tome neće razgovarati. Danas se i te kako o tome razgovalo i ovo jeste bio tehnički dijalog, ali i dijalog o ZSO, jer je veliki deo vremena srpska strana potrošila na razgovore o toj temi - rekao je Ðurić novinarima.
Kaže da smo izneli snažne primedbe na način na koji su se komunicirale neke od tema od druge strane.
Ðurić ističe da je bila prisutna negativna kampanja u kojoj su spominjana i deca i da nije bilo lako u toj atmosferi zastupati državne interese, ali i da nijedan oblik pritiska neće uticati na kvalitet pripreme naše delegacije u Briselu.
Podseća da je 2013. sa Prištinom dogovorena ZSO zajedno sa Briselom i da je Upravljački tim ZSO 2015. pripremio principe za formiranje ZSO koje je ovde Mustafa potpisao.
- Ti principi imaju 23 tačke i pre toga briselski sporazum ima prvih šest tačaka koje se tiču isključivo ZSO - naveo je Ðurić.
Foto: Tanjug
Ističe da je isključivo Upravljački tim za formiranje ovlašćen da pripremi, predstavi i usvoji Statut ZSO, kao i da prištinski Ustavni sud sa time nema nikakve veze, niti treba da ima.
- To što je prištinski Ustavni sud uradio jeste sa političkim ciljem da bi ponuštio 22 od 23 principa za uspostavljanje ZSO, da bi od tela sa ozbiljnim ovlašćenjima napravio praznu ljušturu i da bi poništio prvi briselski sporazum, što je i učinjeno prvom odlukom tog Ustavnog suda. Ali, ali neko sanja i mašta o tome da može biti sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Srbijom bez da se u slovo sprovede ono što je potpisano - vara se - poručio je Ðurić.
Dodaje da u Prištini ima puno običnih Albanaca, ne političara, koji drže do svoje reči i koje je malo i sramota što neki njihovi politički predstavnici potpisuju, a onda više od sedam godina beže od toga.
- Mi Srbi dobro pamtimo da je besa nekada imala ozbiljnu vrednost i verujem da za većinu ljudi još ima. Mi se trudimo da naše obaveze ispunimo, a napretka ne može biti dok ZSO ne bude sprovedena kako je dogovorena 2013. i 2015. godine - poručio je Ðurić.
Verujemo, kaže, da normalizacija može biti postignuta samo kroz implementaciju onoga što je već dogovoreno i postojeće sporazume.
- Imamo puno poštovanja prema naporima EU da unapredi diskusiju, ali očekujemo od članica EU da pošalju jasnu poruku Prištini da ako želimo da postignemo pravi progres mora da se ispuni ono što je dogovoreno za ZSO - rekao je Ðurić.
Sve dok pričamo može da dođe do progresa u budućnosti, naglasio je Ðurić.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić izjavio je da su razgovori u Briselu sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija bili teški i neprijatni jer su predstavnici Beograda, kako je naveo, morali da se suoče sa tvrdnjama da nema problema interno-raseljenih i izbeglih lica i sa negiranjem navoda da na KiM postoji 18.000 uzrupiranih kuća i stanova
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić izjavio je da su razgovori u Briselu sa predstavnicima privremenih prištinskih institucija bili teški i neprijatni jer su predstavnici Beograda, kako je naveo, morali da se suoče sa tvrdnjama da nema problema interno-raseljenih i izbeglih lica i sa negiranjem navoda da na KiM postoji 18.000 uzrupiranih kuća i stanova
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević oglasio se povodom skandaloznog kršenja izborne tišine od strane tajkunskog glasila Nova S, koji je jutros u 09:12 objavio sramotan tekst usmeren protiv SNS-a.
U Kalendaru Javnog zdravlja oktobar je obeležen i kao mesec pravilne ishrane. Cilj je da se skrene pažnja na pravilne navike u ishrani. Doktorka Dragana Milošević ističe važnost prevencije gojaznosti kod dece i apeluje na veće uključivanje roditelja.
Ekspo 2027 u Beogradu procenjuje se kao jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata, uz cilj da BDP Srbije sledeće godine dostigne 100 milijardi evra.
Manastir Davidovica nalazi se u dolini Lima, nedaleko od Brodareva, i predstavlja značajnu srpsku srednjovekovnu svetinju. Podigao ga je Dimitrije Nemanjić u 13. veku, a njegova prošlost povezuje se sa dinastijom Nemanjića, pravoslavnom tradicijom i narodnim predanjima.
Kompanija NIS, osamnaestu godinu zaredom, nastavlja da podržava projekte od značaja za kvalitet života građana i razvoj lokalnih zajednica širom Srbije kroz program društvene odgovornosti "Zajednici zajedno".
Pojedine ptice proizvode zvukove jače od 120 decibela, što se može uporediti sa bukom industrijskih mašina. Naučnici su istražili dve izuzetno glasne vrste ptica iz Južne Amerike kako bi otkrili na koji način proizvode tako snažne zvuke i zbog čega su razvile ovu sposobnost.
Policija u Sokobanji, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu, uhapsila je S. V. (55) iz Niške Banje, zbog sumnje da je izvršio krivično delo proganjanje.
Pripadnici Policijske uprave Doboj uhapsili su muškarca inicijala Z. Š. sa područja Teslića zbog sumnje da je počinio krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".
Policiji u Banovićima, u BiH, sinoć oko 20.10 časova prijavljeno je razbojništvo nad 19-godišnjom devojkom I. K. kojoj je tom prilikom ukraden telefon.
Najmanje sedam osoba poginulo je, a oko deset je povređeno u petak, 23. oktobra, kada su naoružani napadači otvorili vatru u crkvi u toku sahrane u južnom Jordanu.
Evropu potresa talas protesta koji je zahvatio Francusku, Albaniju, Italiju, Austriju, Poljsku, Španiju, Portugal, Grčku i Belgiju, a današnji dan, u kojem se očekuje eskalacija nasilja, označen je kao jedan od najkritičnijih
Glumica Ivana Žigon ćerka je Steva i Jelene Žigon, a publika je najbolje pamti po ulozi u filmu "Hajde da se volimo 3" gde je kadar delila sa Lepom Brenom.
Japanski pisac Rju Murakami, poznat po romanu "Plavo, gotovo prozirno", za koji je 1976. godine dobio nagradu Akutagava, preminuo je u 75. godini, saopštio je danas izvor iz izdavačke industrije.
Pariski muzeji Luvr, Orse i Pikaso, kao i izložbeni prostor Gran pale biće u subotu, 24. oktobra, vanredno zatvoreni zbog najavljenih demonstracija u francuskoj prestonici, saopštilo je sinoć Ministarstvo kulture.
Ćerka folk pevačice Jane Todorović, Kristina, privukla je pažnju na društvenim mrežama svojim atraktivnim izdanjem, a mnogi su na mrežama prokomentarisali koliko njih dve liče - pogotovo ako se Kristinine fotke uporede sa Janinim iz mlađih dana!
Denser Gagi Đogani i pevačica Anabela Atijas nastavljaju sa nastupima na koncertima devedesetih kao grupa "Fanki Dži", ali supružnici posle brojnih nesuglasica sada imaju novi problem - oko odabira pesama.
Pevača Samira Ramovića pre devet meseci napustila je supruga Ivana i od tada ne želi da čuje ni za njega ni za njihovo dvoje dece, kojima je dijagnostikovan autizam.
Pevačica Marina Visković podelila je sa pratiocima na društvenim mrežama fotografije iz detinjstva i pokazala kako je izgledala kada je bila mala, a mnogi bi se složili da je i tada bila preslatka.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.