ON JE SRPSKI HEROJ! SEDAM MESECI IGOR JE NA PRVOJ LINIJI FRONTA PROTIV KORONE: Ćerku Elenu video sam samo na desetak dana za sve ovo vreme!

Za sedam meseci epidemije koronavirusa svoju četvorogodišnju ćerku Elenu video samo na desetak dana! Od prvog dana bio sam u crvenoj zoni i zajedno sa svojim kolegama po prvi put se borio sa ovako opakim virusom. Nismo znali šta nas čeka ni koliko će trajati, a jedini cilj nam je bio da spasavamo zaražene pacijente i sačuvamo sebe od zaraze

Ovako u ispovesti za Informer priča dr Igor Lazić (38), anesteziolog Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije (KCS), koji je od marta bio u prvim borbenim linijama. Protiv korone se borio na Infektivnoj klinici KCS, koja je na početku epidemije bila na udaru, a zatim se krajem jula preselio u KBC "Bežanijska kosa". 

Zbog svega što je video i proživeo apeluje na građane da budu savesni, da poštuju mere kako se krcate bolnice i veliki broj mladih ljudi na respiratorima ne bi ponovili.

Gubljenje života

Prema njegovim rečima, nikada u životu se nije susreo sa ovolikim brojem pacijenata sa teškom kliničkom slikom koji su iz dana u dan punili odeljenja intenzivne nege.

- Nažalost, bolest je takva da je napredovala iz dana u dan, kao i stanje pacijenata. Uništava pluća, srce, bubrege. Gotovo ceo organizam napada. Zato se svakodnevno, do poslednjeg atoma snage, borimo da nam pacijent ne završi na respiratoru. To je, ponekad, kao nemoguća misija. Klinička slika se bukvalno pogoršava iz minuta u minut. Pričate sa pacijentom i vidite da će mu uskoro trebati mehanička ventilacija. I dok sve to radite, u sebi osećate veliku težinu, jer ne znate da li će se on ikada više probuditi. To su bili najteži momenti. Kada vidite da zauvek gubite ljude zbog korone. Kada na jednog izlečenog pacijenta stignu dva zaražena i tako ukrug - priča dr Lazić, i otkriva:

- Iako su smene trajale od četiri do šest sati i to deluje kratko, za nas u skafanderima i zaštitnoj opremi delovalo je kao večnost. Sve što imamo obavimo pre ulaska u zonu i do kraja smene nema ni toaleta ni vode ni hrane... Prepuna odeljenja, tenzija, strah, neizvesnost, a mi se borimo i ne predajemo se. Bilo je momenata kada konstantno imate po 20 najtežih pacijenata samo u jednoj intenzivnoj. Svuda je crvena zona, sve je kontaminirano. I koliko god se vi čuvali, uvek postoji bojazan da ste se zarazili. Zato smo supruga, koja je takođe radila u kovid-ambulanti, i ja poslali ćerku kod bake i deke. I, onda nakon jednog radnog dana u crvenoj zoni i izgubljenih života, vratite se kući, a vaše dete nije tu da ga bar vidite - iskren je naš sagovornik.

Foto: Informer DN/privatna arhivara

Kako kaže, takve noći i dani bili su najteži u životu.

- Jedva sam čekao dan kada ćemo se ponovo zagrliti. A Elena je stalno pitala kada će proći korona i kada će tata i mama kući. Kada se situacija posle nekoliko meseci smirila, opet smo bili na okupu. Taj susret, zagrljaj, ta ljubav... to rečima ne može da se opiše. Nažalost, epidemija se opet zahuktala u julu, a mi smo morali nazad u crvene zone. I opet smo se rastali. Ipak, naš posao je takav da moramo da budemo tu za druge - naglašava anesteziolog.

Poštujte mere

- Znate šta je najgore, kada pored svega toga vidim veliki broj građana koji i dalje ne poštuje mere, koji se opustio i ponaša se kao da virusa nema. A ima ga i tu je, i kraj epidemije se uopšte ne nazire. Zato je važno da što pre shvatimo da samo disciplinom možemo pobediti koronu i izbeći da se ponovo nađemo u situaciji s početka - pune bolnice, umorno osoblje, mnogo mladih obolelih, izgubljeni životi - apeluje doktor Lazić.