PETI OKTOBAR JE FALSIFIKOVANJE ISTINE! Autorski tekst Nebojše Bakareca 20 godina nakon prevrata!

Politički analitičar i poslanik SNS Nebojša Bakarec u autorskom tekstu u politici osvrnuo se na 20. godišnjicu 5. oktobra

Dvadeset godina od 5. oktobra je izazvalo nostalgiju žutih svih nijansi žute, drugosrbijanaca i njihovih medija. Plačljivo sentimentalni, pričaju bajke o 5. oktobru, i ne prestaju da žale za 6. oktobrom, koji bi po njima bio dan diskontinuiteta, lustracije, i „prave revolucije“.

Na sreću, od žutih autošovinista i drugosrbijanaca neprežaljeni 6. oktobar se nikada nije dogodio. Da se dogodio, bio bi to jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. Šesti oktobar bi bio početak građanskog rata u Srbiji. U stvarnosti su se dogodili revolucionarni krizni partijski štabovi DOS-a, koji su nekoliko meseci paralisali privredu i institucije. U stvarnosti, „Predsedništvo DOS-a“ je tri godine delovalo kao nekakav mafijaški centralni komitet.

Zatočnici 5. i 6. oktobra su priželjkivali da se u krvi obračunaju sa dotadašnjim vlastima, da se svete, isto kao što danas đilasovci prizivaju obaranje vlasti na ulici, sudove revolucije, vešanja i silovanja. Zagovornici 5. i 6. oktobra, namerno „zaboravljaju“ da je 5. oktobar, tužan i mračan dan zbog ispoljenog nasilja, kada su spaljene i opljačkane Skupština, TV Beograd, MUP u Majke Jevrosime, i sedište SPS, kada su ljudi linčovani na ulicama, i kada je poginula jedna osoba.

Poginula je Jasmina Minka Jovanović (39), bankarska službenica, iz Velike Plane, član DSS. Spomen obeležje na njenu pogibiju stoji u parku kod Autokomande. Ove tužne činjenice izazivaju amneziju kod ljubitelja 5. oktobra. U slavljenju „obljetnica 5.10.“ namerno sakrivaju i to, da pozitivan datum nije 5. oktobar, već 24. septembar 2000. godine, dan kada je narod na izborima smenio jednu vlast. Zbog toga nikada ne pominju da je 27.9.2000. godine održan miran veličanstveni protestni skup kome je prisustvovalo više stotina hiljada građana. I zbog toga uvek veličaju nasilni i montanjarski 5. oktobar. Ono što je nesumnjivo je činjenica da je Кoštunica pobedio Miloševića u prvom krugu izbora, sa oko 52 odsto glasova, naspram 37.

Danas, 20 godina kasnije vidimo mnoge medije i pojedince na istom zadatku falsifikovanja istine i istorije. U morbidnim proslavama „mitskog“ jubileja, uvek se iskrivljeno i negativno prikazuje držanje dotadašnjih vlasti (koje je bilo uzdržano), minimalizuje se ili prećutkuje uloga građana, ali i uloga Кoštunice i DSS-a, a do grotesknosti pozitivno se preuveličavaju uloge ostalih lidera DOS-a. O tom vremenu mogu da budem jedan od najargumentovanijih sagovornika i svedoka, zbog svoje, da skromno kažem, ne male uloge. Bio sam jedino ovlašćeno lice DSS i Vojislava Кoštunice.

U toj ulozi, u Saveznoj skupštini, gde je bilo sedište Savezne izborne komisije, otkrio sam krađu glasova na Кosovu i Metohiji, pregledom zapisnika. I to sam obnarodovao na dve konferencije za štampu, koje su pratili svi domaći i mnogi strani mediji. Tri meseca sam bio član Centralnog izbornog štaba DOS (CIŠ). U događajima na sam dan 5. oktobra, nisam hteo da učestvujem, bio sam u štabu DSS. Ponosim se time što me đilasovski portal „NOVA S“ danas naziva „Vučićevim prvoborcem“. Na sreću, nikada nisam bio „dete 5.oktobra“ kako taj portal navodi.

Bio sam dete „24. septembra“, dana kada se dogodila neminovna istorijska promena. Mogu da posvedočim da je zapad i te kako bio umešan u 5. oktobar, i da je preko Mađarske, opremao, finansirao, i obučavao sve stranke DOS-a, izuzev DSS. Mogu da posvedočim da su mnoge stranke DOS-a, uz časne izuzetke, 5. oktobra „angažovale“ kriminalce surčinskog, zemunskog, voždovačkog i drugih klanova, kao „izvođače radova“ tog dana. Onda ne čudi da su opljačkane i zapaljene mnoge institucije. Srećom, na tok događaja nisu presudno uticali ni kriminalci, ni zapad. Oni su samo bacili senku na izbornu pobedu, samo su delimično uprljali pobedu istine i građana. Presudnu ulogu su imali građani koji su tokom deset dana svojim ogromnim brojem i odlučnošću pokazali da će odbraniti ono što su odlučili na izborima. Sa stanovišta istorijske nauke, tužno je što se tako sramotno prekraja istina o jednom ne tako davnom istorijskom događaju, koji je potpuno dokumentovan, od medija zabeležen, o kome postoji ogromno mnoštvo svedoka. Кada je 5. oktobar u pitanju najviše nedostaje uravnotežen, naučni pristup.