PETRIČ KRITIKUJE PRIŠTINU Igraju opasnu igru u vezi sa ZSO, albanski političari moraju da ispune obaveze iz Briselskog sporazuma

Bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič za Kosovo Onlajn navodi da je politička igra koju Priština igra u vezi sa ZSO veoma opasna, kao i da bi albanski političari morali da ispoštuju obaveze iz Briselskog sporazuma koje su preuzeli.

"Zaista, gospodin Lajčak je u pravu kada izražava nezadovoljstvo Brisela kosovskim rukovodstvom, koje već duži niz godina blokira stvaranje ZSO, na čije se formiranje obavezalo Briselskim sporazumom. To je opasna politička igra koju Priština igra. Međutim, uveren sam da će EU uveriti Prištinu da zajednice sa srpskom većinom na Kosovu imaju pravo na određeni stepen samouprave, kako je definisala međunarodna zajednica. Nadam se da će gospodin Lajčak jasno staviti do znanja da međunarodne obaveze Prištine u vezi sa srpskom zajednicom na Kosovu treba sprovesti. Ako na Kosovu postoje ustavna pitanja, obaveza je Prištine da ih prilagodi u skladu s tim", kaže Petrič.

Kako gledate na izjave premijera Hotija da neće biti primenjivani sporazumi iz Brisela pre nego što se postigne konačni sporazum?

Verujem da je ovo vrlo opasno nazadovanje u vezi sa prethodnim obavezama preuzetim u kontekstu dijaloga uz posredovanje EU. Bojim se da će poslati pogrešnu vrstu signala da je u redu odustati od potpisanih sporazuma, kockati se i nadati se boljim poslovima u budućnosti. Ovo je zabrinjavajući trend, koji takođe možemo uočiti u pristupu Ujedinjenog Kraljevstva pregovorima o Bregzitu. Verujem da bi EU trebalo da Prištini jasno stavi do znanja da se sporazumi moraju poštovati - „pacta sunt servanda“ - osnovni je pravni princip, i to sa dobrim razlogom.    

Kako gledate na početak rada Specijalnog suda i prve optužnice protiv nekadašnjih pripadnika OVK?

Srećan sam kad vidim da se sve strane drže odgovornim za ratne zločine. Ne može biti trajnog mira i pomirenja kada postoji nekažnjivost, a ja sam lično kao svedok učestvovao na suđenjima pred MKSJ i Specijalnim sudom za Kosovo. Dobro je videti da proces utvrđivanja odgovornosti za ratne zločine napreduje.

Kako komentarišete Vašingtonski sporazum i da li su u pravu oni koji navode da neće preživeti novembarske izbore?

Da iskoristim citat koji se pripisuje Marku Tvenu: „Teško je baviti se predviđanjima, pogotovo onim o budućnosti.“ Međutim, verujem da dosta toga zavisi od ishoda američkih izbora u novembru, ali ne bih išao toliko daleko da kažem da će ceo sporazum opstati ili pasti sa izbornim rezultatom.

Lično, verujem da će mnogi nesporniji i iskreno konstruktivniji aspekti tog sporazuma preživeti izbore, bez obzira na to ko će pobediti - kao što su prisustvo američke međunarodne korporacije za finansiranje razvoja i jače angažovanje Izvozno-uvozne banke Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i na Kosovu. Što se tiče spornijeg pitanja preseljenja srpske ambasade u Izraelu u Jerusalim, po mom mišljenju mnogo zavisi od ishoda izbora.

Nova runda dijaloga u Briselu bila je otkazana zbog, kako se navodi, pandemije kovida-19, ali nekoliko dana nakog toga u Briselu su se sastali Tači i Lajčak, a sada su se sreli ponovo u Prištini. Vaš komentar, s obzirom na ranije izjave Tačlija o Lajčaku?

Tačijeve kritike na račun specijalnog izaslanika EU mogu se posmatrati samo u kontekstu domaće politike, to je uradio da bi se obratio Albancima na Kosovu. Istovremeno, njegov sastanak sa Lajčakom ne iznenađuje, jer svaki političar u Prištini razume da su im Brisel i EU potrebni i da moraju da rade s njima.

EU je odobrila paket od devet milijardi evra za zapadni Balkan, koliko to moze da doprinese boljoj političkoj i bezbedonosnoj situaciji u regionu?

Novac EU je naravno namenjen ekonomskom oporavku u kontekstu pandemije, a posebno infrastrukturnim projektima. Međutim, istorija nas uči da ekonomska kriza može dovesti do političke nestabilnosti i erozije sigurnosti, a fondovi EU su naravno povezani sa određenim uslovljavanjima. Dakle, sveukupno se nadam da će taj novac doprineti stabilizaciji regionalne situacije i poboljšanju ekonomske i socijalne situacije.

Kako vidite međusobno priznavanje Izraela i Kosova i pitanje preseljenja ambasada Srbije i Kosova u Jerusalim?

Iskreno, iznenadio sam se kad sam čuo za uzajamno priznavanje Izraela i Kosova jer to nema nikakve veze sa otvorenim bilateralnim pitanjima između Beograda i Prištine. Očigledno je za predsednika Trampa bilo važno da ubedi premijera Netanijahua da zvanično prizna Prištinu. Ja to doživljavam kao čisto američko pitanje i to je još jedan znak snažne političke potpore koju Vašington pruža Izraelu, svom najvažnijem savezniku na Bliskom istoku. Sada, preseljenje srpske ambasade u Jerusalim sasvim je druga priča zbog svog senzibiliteta u međunarodnom pravu. Jerusalim je u nekoliko rezolucija Saveta bezbednosti UN definisan kao glavni grad Izraela i Palestine. Verujem da treba sačekati i videti šta će se dogoditi na američkim predsedničkim izborima.