EVO KAD BI MOGLO DA POČNE SUĐENJE TAČIJU I ZLOČINCIMA OVK Tužilac Smit objasnio zašto mora početi što pre

Tužioci suda za zločine OVK zatražili su da suđenje bivšem zapovedniku OVK Hašimu Tačiju i trojici saoptuženih za zločine na Kosovu i u Albaniji počne idućeg leta, a "najkasnije u septembru 2021".

U danas objavljenom podnesku pretprocesnom sudiji Nikoli Gijuu (Nicholas Guillou), glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) zahtevao je da sud odbaci kao neosnovan zahtev odbrane optuženih da suđenje ne počne pre juna 2022. ili čak do januara 2023. Tužilac je naglasio da se protivi dugom odlaganju procesa, između ostalog, i "zato što jednostavno nije u pitanju da će svedoci biti pod ozbiljnim rizikom od pritisaka i zastrašivanja tokom tog perioda".

Dugo odlaganje suđenja, upozorio je Smit, "moglo bi učiniti nemogućim da pravda uopšte bude zadovoljena".

Zajedno sa Tačijem, za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u 34 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji, od marta 1998. do septembra 1999, opuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba te paravojske Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.

"Značajno odlaganje koje traži odbrana, niti je opravdano, niti je u interesu brzog procesa ili prava koja svedoci i žrtve u ovom predmetu imaju po zakonu", naglasio je glavni tužilac.

Po Smitu, odbrana, na nedavnoj statusnoj konferenciji, nije dokazima potkrepila zahtev za dugo odlaganje, "bilo do juna 2022, bilo do januara 2023," a od pomoći nije bio ni "često emotivan i nepotrebno ličan govor koji su branioci upotrebili kada su ga postavljali".

Foto: printscreen youtube

Tužilaštvo tvrdi i da branioci - naročito Veseljijev zastupnik Ben Emerson (Emmerson), koji je to učinio izričito - zahtev za neopravdano dugo odlaganje suđenja koriste kao sredstvo da izdejstvuju privremeno oslobađanje Tačija i saoptuženih do početka procesa.

"Zato je, od početka, opravdano sa značajnim skepticizmom prići tvrdnji odbrane da su joj potrebne skoro dve godine da se pripremi za suđenje. Postoji sumnja da bi ... odbrana iznenada našla način da se mnogo brže pripremi, ako bi sud odlučio da optuženima produži pritvor do suđenja, kao što tražimo", podvukao je tužilac Smit.

Podsećajući da je tužilaštvo sprovodilo istragu na Kosovu "u atmosferi koja je često bila neprijateljska ... suočeno sa otporom i aktivnim naporima da se istraga potkopa", glavni tužilac sugerisao je da će branioci na Kosovu biti prihvaćeni na potpuno suprotan način i da im, stoga, neće za istragu biti potrebno vreme koje traže od suda.

Optuženi su, po Smitu, "mesecima" bili svesni da su pod sumnjom, a Tači i Veselji su od juna znali da je protiv njih podnet predlog optužnice.

"Postoje dokazi da je bar jedan od optuženih aktivno pratio istražne aktivnosti tužilaštva", tvrdi glavni tužilac.

Foto: Informer

Kao dokaz da je odbrana optuženih već pripremljena, Smit je naveo činjenicu da je Veseljijev advokat Emerson - koji je najglasniji zagovornik odlaganja suđenja - na statusnoj konferenciji 18. novembra bez poteškoća izložio osnove na kojima će braniti svog klijenta.

"Isto tako, Tači je tokom razgovora sa tužilaštvom porekao bilo kakvu odgovornost za zločine koje su počinili pripadnici OVK, tvrdeći više puta da ni u jednom trenutku 1998-99. ni on, ni bilo koji član Glavnog štaba nisu imali bilo kakva ovlašćenja nad OVK", naznačio je glavni tužilac.

Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) negirali su krivicu i kada su od 9. do 11. novembra bili prvi put izvedeni pred sudiju Gijua u Hagu.

Osim Krasnićija, koji je na Kosovu uhapšen 4. novembra, svi optuženi su se 5. novembra u Prištini dobrovoljno predali sudu, pošto su im službenici haškog tužilaštva stavili do znanja da će, u suprotnom, biti uhapšeni.

Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini. Ti zločini počinjeni su nad najmanje 407 zarobljenika OVK, od kojih je bar 98 bilo ubijeno.