Nebojša Bakarec: Pare ili integritet? Lažna dilema!

Veliki mudrac Duško Radović je davno konstatovao:„Malo para kvari telo, a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdravom telu ako ostane bez duše?“. Čini se da je tom dilemom pogođen predsednik našeg parlamenta. Zbog toga je na kraju sednice Skupštine Srbije 22.12.2020., izneo svoja razmišljanja na temu plata državnih funkcionera, piše poslanik SNS Nebojša Bakarec, čiji autorski tekst prenosimo u celosti:

 

Predsednik Skupštine je ukazao na neke, po njemu, nelogičnosti u toj oblasti. Upitao je kakva je to logika da, recimo, pomoćnik generalnog sekretara skupštine ima veću platu od poslanika ili predsednika, ili da pomoćnici ministra ili šefovi kabineta imaju veće plate od ministara. „Nije to logično. Verujte svojim očima i menjajte zakone. Uvek je tako bilo. Nikad se ništa nije smelo. Imate sad podršku za tako nešto. Evo, pomoćnik generalnog sekretara (skupštine) ima 130.000 dinara platu. Koliku vi platu poslanici imate. Šefovi nezavisnih tela imaju nekoliko puta veće plate od predsednika Republike. Sve što govorim, ne govorim zbog para već zbog integriteta funkcija. Hajde onda idući put da se kandidujemo za predsednika Fiskalnog saveta ili pomoćnika sekretara. Ja vam govorim o nelogičnostima“.

Tačno je da postoje mnoge nelogičnosti u toj oblasti. Ali, one su nasleđene još od početka višestranačkog sistema. Nisam uveren u to da je ispravno da se, kao zec iz šešira, vade samo pojedine nelogičnosti. Kako kome odgovara. Zašto se pominje plata pomoćnika generalnog sekretara Skupštine, a ne pominje se plata generalnog sekretara Skupštine? Zašto se ne pominje plata direktora „Srbijagasa“? Zbog čega se predsednik Skupštine nije založio da se ove nelogičnosti isprave u doba Slobodana Miloševića (1990.-2000.)? Zbog čega se predsednik Skupštine nije založio da se ove nelogičnosti isprave u doba Vojislava Koštunice i Borisa Tadića (2004.-2012.)?

Ispravljanje ovih „nelogičnosti“ u ovom trenutku epidemije, problema koje je epidemija izazvala u ekonomiji, nije potrebno. Ispravljanje ovih „nelogičnosti“ podrazumeva povećanje plata poslanicima, i drugim funkcionerima koje je naveo predsednik Skupštine.

Kao neko ko se politikom bavi 30 godina, kao neko ko se političkom analitikom bavi 12 godina, i sada kao poslanik, tvrdim da kada bi neko poželeo da izgubi naredne izbore, upustio bi se u ispravljanje ovih „nelogičnosti“. Kada bi se povećale plate poslanicima i državnim funkcionerima koje navodi predsednik Skupštine, i na način koji on to predlaže, to bi bilo fantastično pogonsko gorivo zanemoćaloj, bezidejnoj i posvađanoj opoziciji. Imali bi temu na kojoj bi mogli da „jašu“ do besvesti. Još bolje bi to iskoristili đilasovski mediji. Uz to ta dilema „pare ili integritet“ (institucija) je lažna. Integritet institucija je mnogo više povezan sa načinom na koji funkcioniše vlast, pa time i institucije. Sve to odlično funkcioniše. Integritet institucija je mnogo više povezan sa standardom građana. Postojeća vlast je najuspešnija u ovom pogledu, u odnosu na sve prethodne, u doba višestranačja. Sada je prosečna plata u Srbiji viša od 510 evra. To mnogo više doprinosi integritetu institucija, nego neke nerešene „nelogičnosti“ vezane za plate državnih funkcionera.

Cenim uravnoteženu argumentaciju pa ću kao kolumnista „Informera“, i poslanik (insajder!) reći neku reč na ovu temu. Kao poslanik na stalnom radu u Skupštini, zadovoljan sam svojom platom, i ne želim višu platu. Poslanik, poput mene, ima neto platu 116.000 din. To je 980 evra. To jeste velika plata. Stanujem u Beogradu, nemam automobil. Prosečna plata u Srbiji je 510 evra. Primanja poslanika Srbije su dva puta veća od prosečne plate. Uporedimo plate srpskih poslanika i prosečnu platu u Srbiji, sa poslaničkim i prosečnim platama u okruženju: Kosovo - 2.000 evra - prosečna plata 400 evra; Albanija - 1400 - 380; Republika Srpska - 1300 - 440; BiH - 3000 - 440; Crna Gora - 2000 - 520; Makedonija - 1200 - 340; Hrvatska -2000 - 830; Slovenija - 3800 – 1080. Primanja poslanika u lažnoj državi Kosovo su 5 puta veća od prosečne plate, u Albaniji su 3,5 puta veća, u Srpskoj su 3 puta, u BiH su 7 puta, u Crnoj Gori su 4 puta, u Makedoniji su 4,5 puta, u Hrvatskoj su 2,5 puta, u Sloveniji su primanja poslanika 3,5 puta veća od prosečne plate. Plata poslanika u Srbiji je niža od prosečne plate u Sloveniji. Plate poslanika u Srbiji su najniže u Evropi. Kampanja protiv Skupštine kao institucije i protiv poslanika, u Srbiji, najjača je u Evropi.

Da zaključim, pokretanje ove teme, u ovom trenutku je štetno. Povećanje plata poslanicima i drugim državnim funkcionerima bi bilo kontraproduktivno. U Srbiji ima milion važnijih problema koji treba da budu rešeni. Prvo da pobedimo epidemiju. Kada se reši sve što je važnije, kada još poraste standard građana, onda se može razmišljati o rešavanju „nelogičnosti“ na koje je ukazao predsednik Skupštine Srbije.