Nebojša Bakarec: Da li deca Aleksandra Vučića imaju ljudska prava?

U svim Izveštajima regulatornih i nadzornih tela, kada se posmatra period od poslednjih 7 godina, vidi se konstantan pomak unapred, u pogledu ljudskih prava, u pogledu smanjenja podela u društvu, u pogledu volje za dijalogom koji pokazuje vladajuća većina (ali ne i obrnuto), u pogledu tolerancije koju pokazuje vladajuća većina prema manjini (ali ne i obrnuto)

Podele u društvu su svedene na najmanju moguću meru. Predsednik Vučić gradi mostove u društvu, a ne podele. Nažalost, postoji određena agresivna manjina raznorodnih ekstremista, čiji ekstremizam, o apsurda, raste sa rastom i napretkom srpskog društva i ekonomije, koji je očevidan. To nije dokaz velike podele u društvu, nego obrnuto, to je dokaz da su podele i napetosti u društvu svedeni na najmanju meru. Srpska napredna stranka, funkcioneri, članstvo i simpatizeri, su izloženi organizovanoj dehumanizaciji i satanizaciji u delu medija, izloženi smo nekulturi podsmeha i ponižavanja. Izloženi smo negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji. Žrtve smo licemerja, dvostrukih standarda, nedoslednosti i specifičnog vida rasizma. Oni koji nas demonizuju - deo opozicije i medija, pokazuju primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS.

Osim ovih načelnih stavova o kojima sam govorio, postaviću pitanje da li deca predsednika Vučića, imaju ljudska prava? Zvuči apsurdno, zar ne? Apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li trogodišnje dete, maleni Vukan Vučić ima ljudska prava! Zapitaću da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Zapitaću da li predsednik Vučić ima ljudska prava? Dehumanizacija svih njih je nedopustiva i nehumana. Potpuno su zanemarena osnovna ljudska prava osoba koje sam naveo. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti to i pominje u svom godišnjem Izveštaju.

Dehumanizacija i demonizacija su zasnovane na tome da oni koji demonizuju, u Vučiću, članovima SNS, glasačima SNS, u nama oni ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da mi uopšte nismo ljudi. Demonizatori šire predrasudu da su Vučić, članovi i simpatizeri SNS, da mi samo formalno izgledamo kao ljudi, ali da to nismo po svojoj suštini. Njihova predstava o nama koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema nama, žrtvama, imaju samo neprijateljska osećanja: prezir i mržnju. Prezir - zbog toga što smatraju da smo bezvredni, da smo ispod minimuma ljudske vrednosti; mržnju - zbog toga što smatraju da smo iracionalna, zla bića. Prepoznavanje dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti.

Izlišno je, ali reći ću zbog toga što su neki to smetnuli s uma, da Angelina, Anđelko, Tamara, Кsenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan, imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Кako bilo ko može da zanemari to da trogodišnje dete, maleni Vukan, mora da bude zaštićen? Dete. I za kraj, kada pominjem dete, evo nekoliko stihova nobelovca, najvećeg prijatelja Srbije Petera Handkea: „Pesma detinjstva“- „Кad je dete bilo dete, hodalo je mašući rukama, želelo je da je potok reka, reka ponornica, a ova bara da bude more. Кad je dete bilo dete, nije znalo da je dete, sve je imalo dušu, i sve su duše bile Jedna“.