NEBOJŠA BAKAREC: „Očekujući Varvare“- Drugi građanski rat u SAD?

„Šta ćemo ovde na agori okupljeni? Treba danas varvari da stignu. Zašto u senatu vlada takav nered? Što senatori većaju, a ne donose zakone? Zato što će varvari danas stići. (…) Zašto odjednom nastade toliki nemir i zbrka? (…) Zato što se već smrklo a varvari nisu došli. A neki ljudi su stigli sa granice i rekli da varvara više nema. Pa sad, šta ćemo bez varvara? Oni su ipak bili neko rešenje“ - „Očekujući Varvare“ Konstantin Kavafi

Slike koje nam stižu iz SAD nabijene su simbolikom i zbunjujućom ikonografijom. Nemoguće je ne osetiti strah i zabrinutost pred slikama iz SAD. Vaš autor saoseća sa narodom SAD i želi da dođe do smirivanja tenzija u SAD. Nestabilnost u SAD loše utiče na svetske ekonomske tokove. Slike vojske koja je ispunila prostore Kapitola, u iščekivanju 20. januara, neodoljivo podsećaju na Kavafijevu pesmu „Očekujući Varvare“. Januarske slike iz Vašingtona i majsko junske slike širom SAD, su slike stvarno podeljenog društva. Ovo pominjem zbog toga što mali, ali uticajan, hor đilasovaca i autošovinista papagajski ponavlja neistinu da je Srbija duboko podeljeno društvo. SAD su duboko podeljene i po horizontali i po vertikali, politički, rasno, klasno, grad, selo, bogati, siromašni. Na novembarskim izborima Džozef Bajden je osvojio 81 milion glasova, a Donald Tramp 74 miliona, što je rekord za drugoplasiranog kandidata, u istoriji SAD.

Foto: Printscreen TVitter

Šestog januara se na Kapitol Hilu desio nesvakidašnji događaj, kada je deo od 10.000 protrampovskih protestanata, prodro u zgradu Kongresa SAD! Red je brzo uspostavljen, i demonstranti su izbačeni. Kao što sam osuđivao divljački i fašistički napad na Skupštinu Srbije, u julu 2020., tako osuđujem i mnogo mirniji upad na Kapitol Hil. Nažalost, prilikom upada u Kongres bilo je 5 mrtvih (jedan policajac i četvoro demonstranata). Podsetiću da je tokom višemesečnih napada Žutih prsluka u Francuskoj, najmanje 30 građana ostalo bez jednog oka, zbog toga što su pogođeni gumenim mecima. Rezultat napada na Skupštinu Srbije je bio 140 teško povređenih policajaca, tokom 5 dana. Policija nije teško povredila ni jednog demonstranta u Beogradu,  već su  se oni međusobno sukobljavali i povređivali. Kao što znamo Srbija nije podeljeno društvo. Srbija je stabilna, jedinstvena, a ekstremna manjina je tolerisana, čak mažena i pažena. Srbija je primer demokratije i brige o građanima.

 

Sukobi u SAD, maj-jun 2020.

Do tih sukoba je došlo sticajem više okolnosti. Prvo, vlasti SAD (i demokrate i republikanci) imaju sve manju podršku u narodu. Drugo, za vreme osam godina vlasti Baraka Obame, ali i pre toga, kao deo mera posle 11. septembra, policijske snage su ojačane u cilju jačanja unutrašnje bezbednosti („homeland security“), i od tada pokazuju veliku brutalnost, nezamislivu u Evropi. Treće, vlasti u SAD nisu položile test koji se zove epidemija. Reagovanje i upravljanje epidemijskom krizom je potpuno zakasnelo i suštinski pogrešno, pogotovo na početku. Četvrto, u SAD je bez posla tokom epidemije ostalo neverovatnih 40 miliona građana što iznosi 12 procenata od ukupnog broja stanovnika. Shodno tome, vidi se da je u SAD došlo do kolapsa ekonomije. Kada broj novonezaposlenih pridodamo dotadašnjem broju nezaposlenih, nezadovoljnih i obespravljenih, vidimo da je uveliko premašena kritična masa, potrebna za početak nečega što je tada ličilo na početak „Drugog građanskog rata“ u SAD, ili na početak pokušaja nasilnog svrgavanja vlasti. Peto, rasizam i rasne podele su rašireni u SAD. Sada, u janaru ove godine, sve ovo se nastavlja, samo na drugi način. Opet sve podseća na uvod u građanski rat. Da li će doći do „Drugog građanskog rata“ u SAD – malo je verovatno, ali tenzije u SAD se neće smanjivati, već će rasti. Januarski događaji u SAD, su dokaz da se razdori iz sredine 2020. nisu smirili.

 

Setimo se da je Amerika već doživela jedan građanski rat u 19. veku (1861. do 1865.). Američki građanski rat je najkrvaviji rat u američkoj istoriji – procene kažu da je ukupno stradalo milion ljudi – tri procenta populacije. SAD su 1860. imale 31 miliona stanovnika (uključujući i 4 miliona robova). Danas SAD imaju oko 330 miliona stanovnika. U Americi živi oko 60 odsto belaca (198 mil.), 18 odsto Hispanoamerikanaca (60 mil.), 13 odsto Afroamerikanaca (43 mil.), Azijata ima oko 5 odsto (17 mil.) i jedan odsto starosedelaca (3,3 mil.).

 

 

Kako su počeli majski sukobi? Setimo se, sve je počelo brutalnim i neizazvanim ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda, od strane policije u Mineapolisu. To je pokrenulo lavinu rasnih nereda, i opštih sukoba, u brojnim gradovima SAD, koji su trajali nedeljama. U 16 američkih saveznih država izbili su neredi. Neredi, obračuni policije i nacionalne garde sa demonstrantima, paljenje imovine i policijskih automobila nastavili su se širom SAD. Zbog toga je tada u 25 gradova u 16 saveznih država uveden policijski čas. Tramp je za nerede krivio anarhiste i pljačkaše, i pokret „Antifa“. Tada je jedan aktivista za prava crnaca apelovao na mirne proteste i rekao: „Mi se ovde borimo za osnovna ljudska prava i to radimo na miran način. Zašto Nacionalna garda mora naoružana da ide na mirne proteste - Da li smo mi u ratu?“.

Agenti Tajne službe sproveli su 01.06.2020. predsednika SAD Donalda Trampa u bunker u vreme kada su Belu kuću opkolili demonstranti. Vlasti u Vašingtonu uvele su policijski čas, pošto brojne policijske snage ni posle nekoliko sati nisu uspele da zauzdaju učesnike protesta, okupljene oko Bele kuće. Protesti su se početkom juna 2020. održavali u 140 gradova u SAD. Mirni protesti koji su u početku bili obeleženi šetnjama, nošenjem transparenata i uzvikivanjem parola poput „Životi crnaca su važni“, pretvorili su se u nerede i nasilje na ulicama najmoćnije države sveta. Širom SAD, uglavnom antitrampovski opredeljeni demonstranti su razbijali izloge, pljačkali radnje, sukobljavali se sa policijom, oštetili niz spomenika, uključujući i memorijalni centar „Linkoln“ u Vašingtonu. Područje oko Bele kuće takođe je poprište nasilnih protesta, a više od 60 pripadnika Tajne službe povređeno je u sukobima sa demonstrantima. Tih nedelja demonstranti su uglavnom bili naklonjeni Demokratskoj partiji, koja ih je uglavnom podržavala. Niko tada nije zatražio opoziv Nensi Pelosi, predsednice Kongresa, nije je optužio za pokušaj puča, niti joj je ukinuo Tviter i Fejsbuk naloge. Potpuno licemerje i dvostruki aršini u odnosu na događaje od 6. januara 2021.

 

Sukobi u SAD, januar 2021.

Upada u oči drastična anomalija, tj. nelogičnost u vezi pokazane nesposobnosti bezbednosnih agencija i snaga reda da spreče haos u zgradi Kapitola. To je u oštroj suprotnosti sa masovnom i odlučnom demonstracijom sile koja je karakterisala sukobe policije sa raznorodnim demonstrantima koji su protestovali širom SAD tokom 2020. To ukazuje na moguću nameru demokrata da 6. januara puste Trampove pristalice da diskredituju i sebe i Trampa, tako što će snage reda na Kapitolu, „pogrešiti“ i pokazati slabost. Podozrenje i začuđenost izaziva pasivnost snaga bezbednosti razmeštenih na Kapitol Hilu. U trenutku okupljanja 10.000 protestanata, Kapitol je štitilo 2.000 uniformisanih pripadnika raznih bezbednosnih struktura. Oni nisu pokazali neku veliku zainteresovanost da spreče rulju da prodre u jedan od najbolje čuvanih „hramova“ američke moći. Zbog čega? Moguće je i da se zaista radi o bezbednosnom „propustu“ (epskih razmera) koji samo svedoči o disfunkcionalnom sistemu. Međutim, sve administracije SAD su, od napada 11. septembra 2001., uložile stotine milijardi dolara samo na jačanje unutrašnje bezbednosti („homeland security“).

Događaji od šestog januara na Kapitol Hilu istovremeno izgledaju i kao brižljivo uređeni psihološko-propagandni cirkus, sa sve strateški fotogeničnim i ikoničnim „MAGA“ (pokret - "Make America Great Again" – „Učinimo Ameriku Ponovo velikom“- što je i Trampov slogan) Viking Bufalo „glumcem“ (nije glumac, već „šaman“ zabludelog paranoidnog ekstremističkog pokreta KjuEjnon - QAnon)). Mnogi smatraju da sve to nikada ne bi moglo da se dogodi da nije bilo dozvoljeno. Dilema da li je upad bio spontana inicijativa nekoliko stotina, od oko 10.000 demonstranata oko Kapitola, ili se radilo o udžbeničkom primeru lažne operacije obojene revolucije koju je izvela infiltrirana, profesionalna peta kolona agenata-provokatora, nikada neće biti razrešena? Odlazeći predsednik Tramp je osudio upad u Kongres, i deluje sasvim pomirljivo. Izabrani predsednik SAD više liči na zlobnog, usahlog starca, na dementnu senku, nego na čoveka koji je dorastao izazovima koji su pred njim. Džo Bajden je u svom zlokobnom obraćanju nakon šestog januara rekao: „Da se niste usudili da ih nazivate demonstrantima. To je vandalska rulja. Pobunjenici. Domaći teroristi“.

I „voila”. Nekoliko dana kasnije, sasvim drugačije slike iz Kongresa. U Vašingtonu je proglašeno vanredno stanje i već danima vojska, tj. Nacionalna garda, kampuje unutar Kapitol Hila!?! I u ovom slučaju slike su nabijene simbolikom i zbunjujućom ikonografijom. Prvo pitanje je čemu sve to? Sve to je zbog dramatike koja je potrebna Demokratskoj partiji, u nastojanju da opozove Trampa, tj. onemogući ga da se kandiduje na sledećim izborima. I tako sada do zuba naoružana vojska u Kongresu kao da čeka „SUDNjI DAN“ ili napad vanzemaljaca. Kao da su se spremili za novi građanski rat? Sukobi širom SAD tokom 2020. godine, često su ličili na uvod u građanski rat. Demokratija je odavno umrla u SAD.

Koja je svrha inicijative demokrata o opozivu Trampa u ovom trenutku? Da se oduzme pravo republikancima da ponovo kandiduju čoveka koji je dobio najveći broj glasova u istoriji stranke! I da njemu samom oduzmu to pravo! Demokrate SAD žele pravo veta nad mogućim kandidatom Republikanaca. A ne prestaju da se licemerno hvale svojom privrženošću „demokratiji“!?! Nigde u Trampovim izjavama nije bilo poziva na nasilje ili invaziju na zgradu Kapitola, ili na podsticanje nezakonitog ponašanja. Pokušaj da se Tramp osramoti i protera sa funkcije koju će ionako napustiti za nekoliko dana deo je opšte čistke protiv konzervativaca, republikanaca i trampovaca koja je u toku. Tviter i Fejsbuk – društvene mreže koje je Tramp koristio kao megafone za komunikaciju sa nekih 80 miliona pratilaca – ukinuli su predsednikove lične naloge. Epl, Amazon i Gugl prekinuli su veze sa veb stranicom društvene mreže Parler, koja je popularna među konzervativcima. Cilj velikih tehnoloških kompanija je cenzura, ućutkivanje Trampa – kako bi se ograničila Trampova sposobnost komunikacije sa sledbenicima. I sve ovo pozdravljaju pojedinci koji sebe vide kao sledbenike Prvog amandmana.

Foto: Printskrin video

Šteta koju su naneli događaji u Vašingtonu šestog januara – bezakonje i nasilje u američkom Kapitolu, koje osuđujem, je velika, kako za američku spoljnu politiku, tako i za decenijama unazad, posrnulu američku demokratiju. To važi i za majsko junske proteste 2020. Ono što se dogodilo 6. januara bio je izrazito američki poraz, ali posledice će se osetiti daleko izvan SAD. Slike iz Kapitola učvrstile su utisak drugih zemalja da nešto ozbiljno nije u redu sa SAD. Nasilje na Kapitolu naročito je oslabilo sposobnost SAD da se zalažu za demokratiju i vladavinu prava. Biće opravdane sve primedbe o licemerju sledeći put kada Vašington bude držao slovo ili uvodio sankcije nekoj vladi zbog njenog ponašanja, a konkretno rečeno o značaju izbora i mirne predaje vlasti. Prošlonedeljne scene dokazuju superiornost kineskog i ruskog modela i dokazuju licemerje američkih zvaničnika koji traže trun u tuđem oku a ne vide balvan u svom (kritika poštovanja ljudskih prava u Rusiji i Kini npr.).

SAD nisu ni približno tako jedinstvene kao što mnogi veruju. Ono što se dogodilo samo je potvrdilo „taštinu praznine“ arogantne ideje o američkoj izuzetnosti (American exceptionalism), ideje koja k(l)aže da su SAD „izuzetne“ i samosvojstveno različite i bolje od ostalih nacija. Izraz o „izuzetnosti“ SAD prvi je upotrebio francuski istoričar Aleksis de Tokvil 1831. Događaji od 6. januara, ali i cela 2020. pokazali su punu neistinu predstave o SAD kao o „večno blistavom gradu na gori“, ili kao o „svetioniku slobode“. Bajden neće moći da obnovi američku moć, uticaj i prestiž. Njih nije srušio Tramp. Američku moć, uticaj i prestiž su najviše rušile administracije demokrata, od pedesetih godina prošlog veka. Tramp je samo ogolio sistem u svom neveštom pokušaju da isuši „vašingtonsku močvaru“. Tramp je ogolio način na koji korumpirana vašingtonska močvara zapravo funkcioniše. Pokazao je kako su „institucije“ puke lutke u rukama korporacija i kako totalno ignorišu obične ljude. Iznad svega je pokazao da je dvopartijska paradigma jedna monstruozna laž.

„Dvopartijski“ sistem u SAD poživeo je tako dugo zbog toga što dve stranke tokom decenija uglavnom nisu bile mnogo udaljene u svojim stavovima. Istovremeno ova dugotrajnost „istorodnosti“ dve partije, je ubila demokratiju u SAD. Naime, građani SAD, pogotovo ona većina, siromašni, neobrazovani, autsajderi, većina etničkih manjina itd., unazad najmanje pola veka, dve partije koje se beskonačno rotiraju na vlasti, doživljavaju kao jednu – nazovimo to dvopartijskom petljom destrukcije. Većina stanovnika SAD uopšte ne vidi razliku između demokrata i republikanaca (do pojave Trampa). Obe partije bezrezervno služe samo jednom – interesima najkrupnijeg kapitala. Sistem se urušava decenijama. Pojava Trampa je doprinela udaljavanju stavova dve partije, a time i poimanju „poniženih i uvređenih“ da je Tramp nešto drugo. Ali, SAD su u dubokoj krizi, ne zbog Trampa, već zbog naraslih unutrašnjih slabosti Imperije. Slabost se tiče i prevaziđenog i arhaičnog izbornog sistema Amerike, velike polarizacije, ne samo u društvu, nego i unutar dve vodeće stranke. A izborni sistem SAD je zastareo, prevaziđen i suštinski i tehnički (postao je isuviše komplikovan npr.). Uz to demokratija u SAD (odnosno ono što je od nje preostalo) nije neposredna, nego posredna.

Da bismo razumeli šta se dogodilo na Kapitol Hilu 6. januara, moramo da se vratimo u istoriju Američkog građanskog rata u 19. veku. U stvarnosti, Sjedinjene Države se od samih početaka suočavaju sa sopstvenim slabostima, nasiljem i ogromnom nejednakošću. Robovlasnički sistem SAD igrao je centralnu ulogu u razvoju Sjedinjenih Država. Od 15 predsednika SAD, pre Linkolna, najmanje njih 11 su bili robovlasnici, uključujući Vašingtona i Džefersona. Posle završetka Građanskog rata, i ubistva Linkolna, vlasti SAD više nisu imale snage ili volje da afroameričkom stanovništvu omoguće da postanu ravnopravni građani, a kamoli vlasnici imovine, i dozvolile su belim suprematistima da nastave kontrolu nad Jugom i nametnu strogi sistem rasne segregacije (što je de fakto bilo robovlasništvo u novom ruhu), koji im je omogućio da na Jugu (bivše države Konfederacije) zadrže vlast još jedan vek, sve do 1965. godine. Podsetiću, upravo je Demokratska partija bila stranka nekadašnjeg robovlasničkog Juga, a nominalno ukidanje robovlasništva omogućio je republikanac Abraham Linkoln i Republikanska partija. Ovi nerešeni problemi su deo uzroka sadašnjeg stanja u SAD.

Foto: wikipedia

Amerika posrće pod pandemijom, rasnim, ideološkim i klasnim sukobima, sumnjama da su pokradeni izbori, te tmurnom perspektivom „poništavanja“ od strane galopirajućeg „mekog“ totalitarizma „osvešćenih“, kojima diriguju velike tehnološke korporacije. Kako stvari stoje, SAD već decenijama duboko gaze u totalni klasni rat. Oligarhija sa vrha ima punu kontrolu. Ostaci demokratije i mediokratije transformisali su se u kakistokratiju (vladavina najgorih). Budućnost donosi samo nemilosrdne čistke, prolongirano suzbijanje, cenzuru, nadzor, rušenje građanskih sloboda, jednoumlje, sveopštu (ne)kulturu poništavanja. A biće još gore: 20. januara 2021., paranoidni aparat demokrata će se spojiti sa zastrašujućim aparatom vlade SAD, u punom kapacitetu (ista stranka ima predsednika, većinu u Kongresu i Senatu).

SAD uporno odbijaju da se posvete rešavanju gorućih problema – drastičnoj socijalnoj nejednakosti, drastičnoj nejednakosti u prihodima i dostupnosti obrazovanja i drugih životnih šansi. Svi ti problemi su eskalirali u recesiji izazvanoj pandemijom. Takve okolnosti su rasplamsale frustracije i podstakle su populizam i radikalizam, kako levi, tako i desni. SAD su sve manje nacija, a sve više zemlja mnoštva nacija, podeljenih geografijom, rasom, iskustvom, obrazovanjem i političkim tendencijama. Razlike unutar Amerike, umesto da postanu prednost, pretvorile su se u njenu moguću propast. A da je imperijalistička američka spoljna politika doprinela tome da se amerikancima „pax americana” (u stvari „rex americana“ i „imperium americana“), vrati kao bumerang u glavu, u to nema sumnje. Svet bez dominacije SAD je došao brže nego što se očekivalo. Manje zbog uspona drugih, a više zbog onoga što su SAD učinile same sebi.

Već sam pomenuo da je demokratija u SAD odavno umrla. Ekonomska moć je toliko koncentrisana u rukama male klike oligarha-milijardera (najmoćniji deo od 788 američkih milijardera), da su oni prigrabili praktično neograničenu političku moć. SAD su jednoumna oligarhija, a ne funkcionalna demokratija (kakvo pravo SAD imaju da upućuju ove optužbe Rusiji ili Kini?). Vrli novi svet je doveo do toga da primat nad apsolutnom moći imaju pre svega velike tehnološke korporacije (Silicijumska dolina), pa tek onda Volstrit. Sama od sebe se pojavljuje čuvena izreka: „Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno“, pripisali je lordu Aktonu (John Emerich Edward Dalberg-Acton, 1834–1902) ili Taljeranu (Charles Maurice de Talleyrand-Périgord, 1754–1838).

Foto: Pixabay

Slično važi i za Evropsku uniju. Doduše EU se više ponaša kao sluškinja SAD, pogotovo za vladavine administracija demokrata. Decenijama unazad EU je promenila svoj kurs ka identičnoj oligarhijskoj matrici– što uključuje iste patološke pojave koje su sada prisutne u SAD. Na primer, dvopartijska paradigma u većini zemalja EU se takođe pokazala kao jedna monstruozna laž, isto kao i u SAD. EU elite se pretvaraju da ne primećuju ništa, dok se horski nadaju i ponavljaju kako će se sve vratiti „u normalu“ sa Bajdenovom administracijom, te da će se stari odnos sa Demokratskom partijom  nastaviti. Brisel je oduvek bio evropsko krilo američke „plave države“ (Demokratske partije SAD), i zbog toga EU nikada nije ni mogla da ima istinski partnerski odnos sa SAD.

Jaz između najbogatijih ljudi na svetu i ostatka čovečanstva dostigao je groteskne razmere, prema izveštaju organizacije Oxfam (Oxfam) za 2019. Oni navode da u svetu postoji 2.153 milijardera, i da je njihovo bogatstvo jednako je bogatstvu 62 odsto svetske populacije ili 4,6 milijardi ljudi. Bogatstvo 2153 lica jednako je „bogatstvu“ 4.600.000.000 lica. Broj milijardera je u 2020. godini porastao na rekordnih 2.825, tako da je ovaj jaz postao još dublji. Jaz između bogatih i siromašnih još je širi kada se uporedi kombinovani prihod najbogatijih bogataša sa imovinskim statusom 6,9 milijardi ljudi. Prema izveštaju, jedan odsto najbogatijih ljudi ima dvostruko veće bogatstvo od 90 posto ukupne svetske populacije.

Održavanju i rastu ovog jaza najviše doprinose SAD. SAD imaju ubedljivo najviše milijardera u svetu i bogatstvo 788 milijardera iz SAD (3431 mlrd dolara) je gotovo jednako ukupnom bogatstvu milijardera iz ostalih devet zemalja, sa liste zemalja koje imaju najviše milijardera (njihovo bogatstvo iznosi 3474 milijardi dolara). Lista deset država sa najvećim brojem milijardera iz 2020. godine izgleda ovako: SAD - 788 milijardera - 3431 milijardi dolara, Kina - 342 - 1151, Nemačka - 153 - 477, Rusija - 114 - 390, Švajcarska - 100 - 274, Velika Britanija - 100 - 217,  Hong Kong - 96 - 280, Indija - 87 - 314, Saudijska Arabija - 62 - 152, Francuska - 60 - 219. Prošla, 2020. godina dovela je do  neverovatnog rasta bogatstva američkih milijardera. Novih 930 milijardi dolara, koliko su od tada nagomilali, nisu stekli zahvaljujući inovacijama ili dobrim poslovnim idejama koje donose dodatnu dobit. Bogatili su se praktično u snu, dok su centralne banke zapada preplavljivale finansijski sistem novoproizvedenim novcem, što je dovelo do ogromnog rasta vrednosti imovine milijardera.

Poslednji izbori u SAD su pokazali velike podele u SAD. Po pravilu, od koga ima izuzetaka, veliki gradovi i konurbacije, pogotovo atlantskog i pacifičkog dela SAD, su uglavnom naklonjeni Demokratskoj partiji, dok su centralni delovi i jug SAD, ali i mala siromašna mesta atlantskog i pacifičkog dela, uglavnom konzervativni i naklonjeni Republikanskoj partiji. Ogromna podela je i između obespravljenih i siromašnih (uglavnom Afroamerikanci, Hispanoamerikanci i starosedeoci) na jednoj strani, i svih ostalih na drugoj (uglavnom belci i Azijati). SAD su država sa nejvećom socijalnom raslojenošću u svetu, i sa najvećim jazom između bogatih i siromašnih.

Da li sadašnji sukobi u SAD, i višestruke podele, mogu u budućnosti dovesti do raspada SAD, koji je još 1998., predvideo ruski profesor Igor Panarin, koji predaje u Diplomatskoj školi ruskog Ministarstva spoljnih poslova? Panarinova predviđanja oročena na 2010. se nisu ostvarila, ali, da li je to moguće u budućnosti? Kao što vidimo Amerika je sve samo ne raj. A mnogi u Srbiji i dalje smatraju da su SAD – „obećana zemlja“. Imajući u vidu epidemijsku katastrofu u SAD, trajne društvene podele i nejednakosti, rasizam, sukobe – pre bi mogli da kažemo da je Srbija i raj i obećana zemlja. Budimo srećni što živimo u Srbiji. Da bi Srbija ostala jaka i stabilna, potrebno je da ne podržavamo ekstremiste raznih boja, autošoviniste, đilasovce, fašiste, antivakcinaše, ljotićevce, ravnozemljaše i teoretičare.

 

Foto: Reuters

Na kraju citat iz „Deklaracije nezavisnosti“ koji govori o danas izgubljenim idealima SAD:

„Kada u Toku ljudskih događaja postane neophodno za jedan narod da raskine političke veze koje su ga povezivale sa drugim, i da zauzme odvojeno i ravnopravno mesto među moćnima na zemlji, na koje mu Zakoni Prirode i Prirodnog Boga daju pravo, dužno poštovanje prema mišljenju čovečanstva od njega zahteva da objavi razloge koji ga navode na odvajanje.

Mi smatramo ove istine očiglednim, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je njihov Tvorac obdario određenim neotuđivim Pravima, među kojima su Život, Sloboda i potraga za Srećom.

Da bi osigurali ta prava, Ljudi uspostavljaju Vlade, koje svoju pravednu vlast izvode iz pristanka onih kojima se vlada. Kada neki Oblik Vladavine postane štetan po te ciljeve, Pravo je Naroda da je promeni ili ukine, i uspostavi novu Vladu, čiji temelji počivaju na takvim načelima i organizujući njenu moć u obliku u kome mu se čini da će ona najverovatnije osigurati Sigurnost i Sreću“.

P.S. Post Scriptum - Tako su 1861. „Konfederalne američke države“ (Confederate States of America - CSA) pokušale da raskinu veze sa SAD, 85 godina nakon usvajanja „Deklaracije nezavisnosti“, odnosno 78 godina nakon sticanja nezavisnosti SAD. Usledio je američki građanski rat i poraz Konfederacije.