Osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić danas je povodom 22 godišnjice početka NATO agresije na SRJ, izjavila da se potpuno slaže sa predsednikom Srbije koji kaže da treba oprostiti, ali ne i zaboraviti NATO intervenciju
Ona dodaje da se nikada za 12 godina, koliko je bila na čelu CEAS nije slagala sa politikom zapadne međunarode zajadnice i NATO koji su tvrdili i sugerisali da treba da zaboravimo na prošlost i okrenemo se budućnosti.
"Dok se prošlost ne sagleda adekvatno, čitava surova matematika i sve okolnosti, ne mozemo doći do pravičnog rešenja o novom statusu Kosova i to je jedan od razloga zašto sve činjenice o bombardovanju treba da se znaju", rekla je Milić.
Zbog geopolitičkih prilika ne treba zaboraviti, kaže ona, ni da je tokom NATO bombardovanja pogođena kineska ambasada, što, kako naglašava, Kina nikada neće zaboraviti.
Milić pri tom ističe da cilj bombardovanja, kako kaže, nije bio da se ruši Miloševićev režim već da se srpeči humantirana kanastrofa na Kosovu.
"Odluci je doprinela i griža savesti što nije zaustavljen genocidi u Ruandi, kada je ubijeno 800.000 ljudi, a pitanje je kako bi bila suđena i opisana Srebenica da Miloševićev odmetnuti režim nije krenuo u avanturu sa tolikim ubistvom kosovskih civila", rekla je osnivač CEAS-a.
Milić navodi da je važno znati sve okolnosti, i pored toga što niko ne zaustvalja lažne tvrdnje Prištine da Srbija ništa nije platila, i zato što Albanci tvrde i da se na KiM desio genocid.
"Kao da tih 79 dana bombardovanja nije ništa, ni 750 žrtava, ni ogromna materijalna i ekološka katastrofa, ni trauma svih nas. Uz sve tvrde da se na Kosovu desio genocid. Svaki dan moramo da ih ispravljamo i da kažemo ne nije tako, ne postoji čak nijedna optužnica međunarodnog suda u Hagu za genocid, a ne presuda", rekla je Milić, u konstataciju da Srbija mora da zaustavi ofanzivu Prištine, jer prostor za tu vrstu kampanje isterivanja istine mora postojati.
Kada je reč o broj užrtava tokom agresije NATO kaže da podatke Fonda za humanitrano pravo, po kojima je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi malo ko dovodi u pitanje.
"Neka je broj žrtava i veći, ne vidim zašto bi se broj preuveličavao, to je nefer prema tih u najmanju ruku 750 žrtava. To je jezivo veliki broj", navela je Milić i dodala da je ponosna što je CEAS doveo najvišeg zapadnog zvaničnika da na Tašmajdanu položi vence na grob stradale dece, što je kaže "posebno tužna i jeziva priča".
Vreme kada se sve to dešavalo, kaže, bilo je i period kada je NATO imao i novu tehnologiju navođenih raketa i "namestilo se" kaže da se ona testitra u intervenciji na Kosovu.
Na današnji dan pre 22 godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje Jugoslavija od strane NATO alijanse. U misiji nazvanoj “Milosrdni anđeo”, iako članica NATO, Grčka nije učestvovala iz političkih razloga. Ipak, mornarica ove zemlje poslala je svoj ratni brod “Temistoklis” na čelu sa kapetanom Marinosom Ricudisom u Jadransko more
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na današnji dan pre 22 godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, počelo je bombardovanje Jugoslavija od strane NATO alijanse. U misiji nazvanoj “Milosrdni anđeo”, iako članica NATO, Grčka nije učestvovala iz političkih razloga. Ipak, mornarica ove zemlje poslala je svoj ratni brod “Temistoklis” na čelu sa kapetanom Marinosom Ricudisom u Jadransko more
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija već krajem avgusta započeti prvu fazu proizvodnje humanoidnih robota, odnosno njihovo sklapanje, dok bi naredne faze podrazumevale razvoj takozvanih "data fabrika" i intenzivniju primenu veštačke inteligencije.
Snimci intime, golotinja i fetiši na internetu su roba koja ima široko tržište. Ovaj biznis je razrađen i kod nas, a, verovali ili ne, po dogovoru s "kupcem" može da se zaradi i golicanjem!
Skandal veka dogodio se na svadbi u Čačku, kada je kum jasno u mikrofon izgovorio ime devojke, za koju tvrdi da je bila u aferi sa mladoženjom nakon veridbe.
Prizor sa plaže u grčkom letovalištu Pefkohori izazvao je buru na društvenim mrežama, a ljudi su po automatizmu zaključili da su za isti krivi turisti iz Srbije.
Tradicionalno okupljanje vlasnika i ljubitelja "fića" u Velikom parku u Kragujevcu bila je vožnja kroz istoriju i lepa sećanja poznanika i starih prijatelja koji su se našli ponovo na istom mestu.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Takozvani "duh Enkoridža", koji se odnosi na nedavne razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, nije formalizovan u zvaničnim dokumentima niti je bio praćen potpisivanjem bilo kakvih sporazuma, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Poljska je danas zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, pošto je tokom toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope u mestu Slubice izmereno 40,5 stepeni Celzijusa, saopštio je danas poljski Institut za meteorologiju i upravljanje vodama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.