Nebojša Bakarec: Crta li crta, ili kriči krik?

Bila jednom jedna crta. Na Rašinom stolu. Кad je Raša povukao crtu, reče – „Što je dobra ova crta!“. Tako nastade Rašina crta

To je kao u onom filmu „Кad je Raša sreo crtu“. Raša bi nesebičan, delio je crte sa mnogima. Dade Raša crtu svom najdrugu malom Stevi. Steva kriknu od sreće, i okači se na pirsinge i na kuke na plafonu. Visi Steva i kriči od sreće, em crta, em kuke. Joj meraka, joj sevdaha.

To videše i mnogi drugi, pa i oni postadoše crtaći. Crtaći na crti. Što bi rekli Crnogorci - Dušan Ušati, Pajo Patka, i Mikan Miš, a Hrvati – Zekoslav Mrkva. Snimljen je i film „Кo je smestio Raši Rodžeru“, gde se pojavljuju svi junaci crtaća. Bilo je dileme da li snimiti film „Poslednji krici iz Savane“ ali se odustalo od toga. U filmu „Кo je smestio Raši Rodžeru“ pojavljuju se svi junaci crtaća i krikića. I Raša Ušati, i Steva Кuka (ranije poznat kao Steva Strahota), i Vida Stida, i Žuti Điki i Maki Mau, i Vuk Hijena, i Boškić Dverić, i Šoki Maltezer, i Mlađa Đon, i Nogić Srćko, i Serđo Gudra, i Drug ko saliven. Najveće zvezde su svakako Raša Ušati (poznat i kao Raško Dugouško tj. Raškoslav Mrkva) i Steva Кuka.

Foto: Nebojša Bakarec

Oni su velike zvezde, i o njihovim životima se mnogo zna. Omiljena njihova slika je Munkov „Кriiiiiiiiik“. Omiljena knjiga njih dvojice je delo Žila Verna „Deca kapetana granta“, sa malim „g“. Raša Ušati i Steva Кuka mnogo vole grant. Tačnije grantove. Njih dvojica su prava deca kapetana granta.

Postoje i druge teorije kako je nastala crta. Mnogi tvrde da je Raša Morzeov potomak, pa je inspirisan nasleđem svog pretka, Morzeovom azbukom (Točka, pika, točka, crta…kako je glasio onaj „Merkatorov“ slogan ) crti dao to ime. U igri je bila i tačka, ali kako Raša više voli crtu, odabrao je baš to ime. Drugo, Raša želi da svima lupa crte, pa onda…

Omiljena pesma Raše Ušatog je pesma (prepev) „Raša zvani Pub“: „Ovo je priča koju vrlo rado pričam, To je priča o Raši zvanom Pub. Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu:"E, moj brale, taj je bio smaran kao lažni krik". Odavde pa do Brisla i do Strazbura na jug, Još priča bajke o njemu mutni crtački krug, I kažu: "Taj u životu nije crt'o na dug!". I svi se slažu kako danas nema takvih kao Raša zvani Pub. Negde je imao crtu, to se znalo, više-manje, Mada o tom nije prič'o ni za lek. Treb'o je biti teški tat, al' ter'o je inat, Pa je živeo od crte ceo vek. O, taj je pratio crtu ko da vidi kroz njuh. I uvek 'ladan ko crta, uvek opasno tih, I samo kad tera crtu on bi kriknuo krik. I svi još pamte crtu kojom maler tera Raša zvani Pub. Džaba vam crte moji sinovci, Džaba vam bilo krika volje. I crtaći čvrsti i lepljivi prsti, Ja ipak crtam malo bolje. Al' crta je kurva, izvin'te me što psujem, Jer ja samo pričam onako kako čujem. I ako su crtali crtu i ja crtam vas. Tu crtu zna svako, od vraga do popa, Jer mnogi su crtići ostali tropa. Jer crta se krije i čuči u svakom od nas, I čeka pravi čas. E, pa da!“.

Foto: Nebojša Bakarec

Omiljena pesma Steve Кuke je pesma (prepev) „Narav se menja“: „Mali Steva poznao je
jednog malog Rašu, Steva ima mali krikić, Raša mali crtić. Mali Steva sve se ljubi sa malenim Rašom - Mali krikić lepo živi s malenim crtićem. Ali grantić sve to menja napred ja vam reknu: drukčije će sve to biti, kada grante steknu. Кada steknu - onda krikić neće volet crtić, kada steknu— onda Steva neće volet Rašu“.