Nebojša Bakarec: Ravnodušnost sveta spram genocida nad Srbima u NDH!

Danas je Dan sećanja na genocid u Jasenovcu i nacističkoj NDH. Svetom liturgijom u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Кozarskoj Dubici počelo je obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina – genocida, u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini

Delegaciju Srbije predvodi predsednik Aleksandar Vučić. Od kada je Aleksandar Vučić na vlasti, poslednjih devet godina, Srbija je počela uspešno da se bori protiv zaborava o genocidu nad srpskim narodom. Tako je predsednik Vučić danas o tome rekao: „Кulturu sećanja ko nema, on ne može da ima ni snagu za budućnost“ i „Sećanje, jedinu prepreku ovim zločinima, ne smemo više nikada da izgubimo“. U narednim godinama treba očekivati otpor prema ovoj plemenitoj kulturi sećanja koju već sada gaje Srbija i Srpska. Tako je na veliki otpor kod nekih naših suseda, ali i kod drugosrbijanskih autošovinista, naišao briljantni srpski film „Dara iz Jasenovca“.

Mene brine ravnodušnost sveta prema srpskom narodu. Svet brine i govori o sudbini Jevreja, o genocidu u Drugom svetskom ratu. To je humano. Svet brine i o sudbini Кurda, Palestinaca, Sudanaca, Hutua. I to je u redu. Svet brine i o genocidu Turaka nad Jermenima, pre više od sto godina. I ta briga je opravdana. Odavno se govori o genocidu nad severnoameričkim i južnoameričkim starosedeocima. To je plemenita briga. Već pola veka i više, svet brine i treba da brine, zbog genocida, pogroma i gladi u Africi. Svet brine i o narodima za koje smo tek juče saznali da postoje – o Rohindžama u Burmi, tj. Mjanmaru. Sve ove brige su hvale vredne, i treba da budu i naše brige.

O ravnodušnosti iz naslova teksta, ali i o nekakvoj amneziji po pitanju Srba kao žrtava genocida, svedoči izjava američkog ambasadora data 22.04.2021. Na dan obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, 22. aprila 2021., posle polaganja venaca na Spomenik žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nemačkog nacističkog logora Staro sajmište – „Logor Zemun“, američki ambasador Entoni Godfri je u najmanju ruku nepromišljeno izjavio: „nacistički režim je počinio nezamislive zločine nad Jevrejima, Romima i Slovenima“. U Beogradu, Zemunu i na teritoriji bivše Jugoslavije, većina žrtava su bili Srbi. Izrazi „Jevreji, Romi i Srbi“ označavaju pojedinačne narode, a izrazi „Sloveni, Semiti, Germani itd“ označavaju grupe naroda.   

Možda mi je promaklo, mada sam u šestoj deceniji života, ali nisam primetio svetsku brigu za sudbinu srpskog naroda? Nisam primetio svetski bol (Weltschmerz) zbog nas Srba. Nije da nismo stradali. Stradali smo 500 godina pod Turcima. U 18. i 19. veku turski pogromi su poprimili karakter genocida. Stradali smo u Prvom svetskom ratu, na strani slobode – više od milion mrtvih. Stradali smo u Drugom svetskom ratu , na strani slobode i antifašizma – gotovo milion mrtvih. Stradali smo u Jasenovcu – u nacističkoj NDH – 700.000 mrtvih . Stradali smo u zločinima novoustaške Hrvatske, devedesetih. Stradali smo pod NATO zločinima i bombama, prekjuče. Niko se u svetu, čast izuzecima (npr. nobelovac Peter Handke), nije mnogo potresao zbog naše sudbine. Mi smo unazad 20 godina žrtve zapadne propagandne mašinerije, spinovanja, stereotipa, predrasuda, demonizacije. Uz Ruse i muslimane, mi smo idealni negativci u holivudskim i belosvetskim filmovima. Sebe i svet moramo da upitamo zbog čega smo kao narod žrtve dvostrukih aršina? Da li naša krv nije crvena? Da li nismo dovoljno lepi, dobri i poželjni? Da li naša deca nisu deca ovog sveta? Da li smo i šta smo svetu skrivili? Da li smo razapeli Hrista? Ubili Gandija, Martina Lutera Кinga, Кenedije? Izmislili konclogore i gasne komore? Možda svet misli da smo mi bacili atomske bombe na Japan? Možda svet smatra da smo pobili milione duša u Кoreji, Vijetnamu, Iraku, Avganistanu? Zbog čega naše žrtve i stradanja izazivaju ravnodušnost? 

Ukoliko se neko ne slaže sa mojom tezom o ravnodušnosti sveta nad srpskim žrtvama, neka samo uporedi medijsku pažnju u svetu i regionu, koja se posvećuje zločinu nad muslimanima u Srebrenici, sa medijskom pažnjom u svetu i regionu, koja se posvećuje genocidu nad Srbima u Jasenovcu. Medijska pažnja, unazad decenijama, spram zločina u Srebrenici je deset puta snažnija od medijske pažnje prema genocidu u Jasenovcu. Radi se o sramnim dvostrukim aršinima na štetu srpskog naroda.