OVO MORATE PROČITATI! Nebojša Bakarec: O rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije!

Na dnevnom redu Skupštine Srbije našli su se predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije. Čestitao sam ministarki gđi Gordani Čomić i saradnicima na odlično obavljenom poslu. Кljuč ova dva zakona je u evoluciji pojma i suštine ravnopravnosti i evoluciji borbe protiv diskriminacije. Suština ova dva zakona je čovečnost i borba protiv nasilja. A temelj nasilja su i diskriminacija i neravnopravnost

Zapitanost, neslaganje ili neprihvatanje ova dva zakona su najčešće rezultat neznanja i predrasuda. Odgovori na ovo su jednostavni. Setimo se toka evolucije ravnopravnosti. U antičko doba i u srednjem veku, ne samo da žene nisu bile ravnopravne, nego ni najmanje 50 odsto muškaraca nije bilo ravnopravno, odnosno svi oni koji su smatrani robovima ili nižom klasom. Srećom, robovlasništvo i klase su ukinuti, prevaziđeni. Кrajem 19. veka i početkom 20. veka, u osvit polne ravnopravnosti, postojala je samo ravnopravnost muškaraca. Кao što je danas nekome čudna ili neprihvatljiva rodna ravnopravnost, tako je krajem 19. i početkom 20. veka, većini bila neprihvatljiva ideja o ravnopravnosti žena i muškaraca.

Opet srećom, u prvoj polovini 20. veka, prevazišli smo tu neravnopravnost. Takav je slučaj i sa rodnom ravnopravnošću. Pojam rodno izaziva zapitanost. Postoji deo ljudske populacije koji smatra da poseduje poseban rodni identitet koji se ne poklapa sa genetskim identitetom. Ovaj deo populacije, bilo da ih je 2 ili 10 odsto, zaslužuje da bude posmatran i kroz prizmu socijalno kulturnih razlika, a ne samo kroz prizmu biološkog pola. Zbog toga je, između ostalog nastao pojam rodno, gender, od latinskog genus – vrsta, rod. Deo odgovora zbog čega pojam rodno, i šta je pojam rodno, je sledeće. Rod i rodno zbog toga što smo svi mi, muškarci i žene, pripadnici svih rasa i nosioci svih rodnih identiteta, deo ljudskog roda, svi smo ljudska bića, i ta odrednica rod, rodno, nas sve obuhvata. Ovo potvrđuju prirodne i društvene nauke.

Manji deo javnosti podiže bezrazložnu buku o ova dva zakona. Mnogo manji deo javnosti nego pre deceniju. To je još jedan dokaz o tome kako je ova vlast relaksirala društvene odnose i smanjila napetosti. Taj manji deo javnosti preteruje, karikira i iskrivljuje činjenice. Ali mi čujemo i uvažavamo i njihov glas. Ova dva Zakona najviše imaju veze sa ravnopravnošću muškaraca i žena, i sa zabranom diskriminacije žena, koja je i dalje prisutna. I sve to u svetlu evolucije pojma ravnopravnosti i proširenja oblasti na koje se odnosi. Govorim i o evoluciji prava i pravde, odnosno pravne nauke, koji se tiču ravnopravnosti, i zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu. Sve izmišljotine i neistine o ova dva zakona najbolje demantuje stvarnost Srbije koju  su stvorili predsednik Vučić i SNS u poslednjih 9 godina.

To je stvarnost u kojoj su podele i napetosti u društvu svedene na najmanju moguću meru. Od kada su predsednik Vučić i SNS na vlasti više nije moguće da se ponovi 2010. godina, kada je Tadićev i Đilasov režim 10. oktobra, doveo do sukoba na ulicama Beograda, sukoba 12000 ljudi, po 6 hiljada na svakoj strani. I za taj sukob je bio kriv režim Đilasa i Tadića, koji nije bio dorastao situaciji, i koji je bio nesposoban da smiri napetosti u društvu.

Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve, i odsustvu diskriminacije, od činjenice da se parade pod zastavama duginih boja održavaju u normalnim uslovima, bez napetosti i sukoba. Ima li boljeg dokaza o ravnopravnosti, pomirenju, ljudskim pravima, jednakim uslovima za sve i odsustvu diskriminacije, od maestralnog poteza predsednika Vučića kada je pre 4 godine mandat za sastav vlade poverio dostojnoj i dorasloj osobi, gospođi Ani Brnabić.

Predsednica vlade Srbije, gđa Ana Brnabić je najbolji dokaz o tome koliko su pripadnici te populacije, ravnopravni i nediskriminisani. U svakom slučaju ljudska prava svih građana su bitno popravljena u ovih devet godina, pa u okviru toga i prava LGBTI populacije. Još jedan dokaz su i četiri godine Ane Brnabić na čelu Vlade Srbije. Pokazalo se da je ona vredna, pristojna, sposobna, skromna i uravnotežena osoba. Pokazalo se da nije „fikus“, već LIČNOST čvrstog karaktera. Pored toga što nikada nije krila svoje opredeljenje, nije ga ni isticala. Upravo je ona kao Vučićevo otkrovenje, doprinela poboljšanju sveukupnih odnosa u našem društvu, toleranciji i razumevanju.

Ova dva zakona doprinose boljem odnosu polova, razmevanju žena i muškaraca. Stoga oni nesumnjivo doprinose porodičnim vrednostima. A to onda doprinosi većoj demografskoj poletnosti i živosti Srbije. Ustav Srbije kaže u Čl. 63. „Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“. Setimo se da Srbija pored Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, ima i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Porodica, roditeljstvo, potomstvo i pojmovi dete, majka, otac jesu tradicionalne, neprevaziđene i plemenite vrednosti, koje obezbeđuju zdravo društvo, demografsku vitalnost naroda, vrednosti koje pokazuju poštovanje prema predačkom nasleđu i omogućavaju zdravu i neometanu smenu generacija u Srbiji. U tom pogledu ova dva zakona suštinski poštuju sve ono što čini srž tradicije.

Društvo tradicionalno štiti interese dece i maloletnika kao važnu društvenu vrednost. Jedan od osnovnih ciljeva je da deca i maloletnici budu zaštićeni od uticaja i informacija koji negativno utiču na njihov fizički i intelektualni razvoj. Ti štetni uticaji su propaganda nasilja, pornografije, nametanje rodnih uloga, i manipulacija nad rodnim i polnim identitetom. Bitno je da zaštitimo decu i maloletnike i da im pružimo priliku da na nepomućen način ispolje svoj polni i rodni identitet. Zbog čega je bitno da ih zaštitimo? Deca i maloletnici ne poseduju većinu zaštitnih i spoznajnih mehanizama – zbog toga što nisu zrele i formirane ličnosti. I siguran sam da ova dva zakona doprinose tome.

Predsednik Vučić gradi mostove u društvu, a ne podele. Pokazalo se da je pun pogodak sveukupan pristup predsednika Vučića i celog SNS – pomirenje u društvu, trpeljivost, strpljenje, želja za dijalogom, meka upotreba vlasti, pružanje ruke prijateljstva svima, čak i onima koji tu ruku ne zaslužuju. Naravno, to je još ubedljivije zbog ekonomskih uspeha vlasti, zbog toga što predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju, vraća joj dostojanstvo i hrabrost. Živela Srbija!