ĐILAS SVAKI PUT IZNOVA DOKAZUJE DA MENTALNE TEGOBE ZAISTA NE BIRAJU! Orlić: On u Vučiću vidi prepreku za povratak na vlast!

Žuti tajkun Dragan Đilas, dok banditski raspištoljen u svojim medijima iznosi lične fascinacije Aleksandrom Vučićem, svaki put iznova dokazuje da mentalne tegobe zaista ne biraju hoće da zahvate i onog ko je na vlasti nagrabio 619 miliona evra, navodi se u saopštenju člana Predsedništva Srpske napredne stranke Vladimira Orlića

Ništa tu pare ne pomažu, čak ni kad su tuđe što je kod Đilasa upravo slučaj. Zahvata nervna nestabilnost i ne pita, kao da se upire da nam dokaže Đilas, čak i one koji na 57 računa sakriju preko 68 miliona dolara. Pa im se ličnost cepa, rastura na froncle pred očima Srbije, dok „mašinski mozak“ više samog sebe ne može da prati. 

Zato Đilas, navodno veliki zagovornik evropskih vrednost, javno zagovara i progoni novinare koji mu nisu po volji, preke sudove i komitete, traži da šefuje svim medijima i od toga (ponovo) masno zarađuje. Jer je to tako „evropski“? Dok naglas bulazni da su svi izbori na kojima je Aleksandar Vučić do nogu potukao kompletan bivši režim „pokradeni“, istovremeno nam Đilas kaže „ma, izgubili smo jer ostali nisu hteli da slušaju mene“. Jer u tome ima i zrno smisla? Dok po svojim portalima prenosi lične poruke Belivuka, izigrava megafon ubica i narkodilera, i crta metu na čelu deci Aleksandra Vučića, isti Đilas se „čudi“ kakve veze on ima sa tom podlom i prljavom kampanjom. Jer su svi u Srbiji pali sa kruške, po njegovom tumačenju, glupi i ludi, ne umeju da izračunaju procente, a on ume?

I još Đilas poručuje da strašno „brine“ za naša preduzeća, ponajviše za Ikarbus, a lično ga je kao gradonačelnik upropastio za sva vremena, protežirao druge firme, o trošku naroda. Jer svi jedva čekamo da nam ponovo pokaže tu svoju „brigu“, na primer kroz još jedan talas od pola miliona ljudi bez posla i čitavo more uništenih preduzeća?

Pa dodatno i „brine“ za standard ljudi, infrastrukturu i privredu, a uporedo sa tim – vodi i besomučnu kampanju protiv svega u vezi sa Кinom, svakog auto-puta koji Srbija sa njom danas gradi, svakog preduzeća koje je investicijama iz te zemlje spašeno od sigurne propasti. Jer misli da ćemo tako da zaboravimo  da on i njegov kartel nisu izgradili ništa, privredu su umeli samo da uništavaju, a ljude ostavljaju bez posla, plata i hleba? Zapeva na sva usta o tome koliko drži do zaštite žena, a od sopstvene je dobio prijavu za nasilje u porodici. Jer je to doslednost kojoj ima da se veruje? „Strašno je ponosan na sve što radi Marinika“, kaže, a naknadno njene javno izgovorene laži – lično demantuje, kao u slučaju paljenja knjiga u maniru iz 1933. godine jer je to pokazatelj njihovih zajedničkih vrednosti? Pa kao da je sve to malo, isti Đilas koji jednog dana besomučno laže da Srbija „nema vakcina“, a narednog dana stoji u redu da primi vakcinu koju je obezbedila država na čijem je čelu Aleksandar Vučić, danas mumla „raspalo se zdravstvo, a Vučić mi kuca na vrata“. Jer će tako da ubedi samog sebe da se nije raspalo nešto drugo, nešto „mašinsko“, što u životu nije ni vrata popravilo, ali je umelo da preprodaje TV sekunde i zgrće narodne pare na kamare?

Mora da su sve ovo primeri Đilasovog mentalnog zdravlja. Šta bi drugo bilo? Dok unezvereno urla čak i na sopstvene zaposlene pitanjem: „Zašto uopšte slušate šta Vučić govori, zašto o tome govorite?!!“, on sam ga nepogrešivo citira, pokazujući svu snagu opsesije koju prema njemu gaji, odajući da mu je i sam smisao života bespovratno vezan za ličnost Aleksandra Vučića. Znamo svi da jeste. To ne mora da dokazuje, jasno je. Jer u Aleksandru Vučiću vidi nesavladivu prepreku za povratak na vlast i nastavak pljačke. I u pravu je: tu prepreku nije savladao ni ranije, a sada uz javne nervne slomove i uvek novo mahnitanje to će mu ići samo još teže.