ĐORĐEVIĆ: ĐILASOVO PRAVO LICE JE MRZITELJ SRBIJE

Zoran Đorđević, član Predsedništva Srpske napredne stranke, u stranačkom saopštenju reagovao je na "javno pismo" objavljeno na đilasovskom portalu. Saopštenje prenosimo u celosti

Na onom svom opskurnom portalčiću, što ga finansira novcem koji je opljačkao od građana Srbije za vreme dok je bio bivša vlast, Dragan Đilas je uspeo da prevaziđe sebe i svoju patološku mržnju prema predsedniku Aleksandru Vučiću – objavljujući nekakvo „pismo“, tobožnje „javno pismo“ izvesne ženske osobe – upućeno, naravno, najvišim državnim rukovodiocima.

Trebalo je, valjda je to bila namera pisca ovog teksta, na „ironičan“ i  „duhovit“ način, u pisanoj formi osmišljenoj kao javno obraćanje, izneti političke, ekonomske i svakovrsne druge primedbe na trenutni, aktuelni trenutak u Republici Srbiji, uz neizbežno pominjanje predsednika Vučića, makar i posredno.

Nema otvorenih uvreda, nema psovki, pretnji, nema ludačkih izmišljotina i konstrukcija – tako karakterističnih za uređivačku politiku ovog „nezavisnog, objektivnog i profesionalnog“ medija, poznatog po tome što mu je osnovni programski koncept i cilj – mrzimo Vučića.

To „pismo“ je, istina, kritičko prema vlasti i njenim nosiocima, ali ne sadrži prostakluke, uvrede najnižeg nivoa, budalasto koncipirane laži i nekakve „afere“, kao ni otvoreno ispoljenu bolesničku mržnju prema Vučiću – što je bila dosadašnja Đilasova uređivačka praksa u toj kofi pomija kakva je ovaj portal naprotiv.

Verovatno je Đilasov „inženjerski mozak“, tako maestralan kada su u pitanju „uspešne poslovne formule“ koje za rezultat imaju pljačkanje građana Srbije, konačno uspeo da shvati da niko u Srbiji ne veruje u njegovu gebelsovsku propagandu, da građani Srbije znaju sa kakvim hohštaplerom, prevarantom i narednikom imaju posla, da su svi u Srbiji svesni činjenice da se u Đilasovom slučaju radi o konstantnom osećaju frustriranosti u odnosu na predsednika Vučića i njegov rad i rezultate koje postiže na svim poljima – što sve za rezultat ima ozbiljne mentalne probleme koji su u poslednje vreme sve uočljiviji u Đilasovom ponašanju i javnim nastupima.

Stoga je, kao vešt manipulator i dokazani krivotvoritelj činjenica, lažov koji se ničega ne stidi i za koga su čast i poštenje misaone imenice, Đilas odlučio da primeni drugu taktiku i kroz naručeni (i, verovatno, plaćeni – novcem opljačkanim od građana Srbije), tobože „duhoviti“ tekst, želeo da pošalje nekakvu političku poruku, zaboravljajući da u svemu što on radi nikakve politike, niti plana, niti ikakve vizije o bilo čemu – nema, osim kada su u pitanju načini kako što više tuđeg novca strpati u sopstveni džep.

Na njegovu veliku žalost, po ko zna koji put se pokazalo njegovo pravo lice, jer jedino što je u ovom kobajagi „ironičnom“ tekstu nesporno jeste njegova mržnja prema sopstvenoj zemlji, jeste neskriveni prezir koji oseća prema građanima Srbije, jeste patologija koja je posledica njegove nemoći, bezidejnosti, jalovosti i besa, besa naročito – zato što više nije u prilici da pljačka, ponižava i uništava Srbiju, kao što je to činio dok je bio na vlasti.

Ironija i sarkazam jesu jezički izrazi i stilske figure, ali one nisu niti mogu biti istina, kao što ni „inženjerski mozak“ nije, niti može biti, dokaz da je neko sposoban da, bez krađe, zaradi toliki novac, makar on bio i sakriven na brojnim tajnim računima širom sveta.

Sve ostalo, kada je Đilas u pitanju, spada u domen psihijatrije.