Dotični ponovo manipuliše crnogorsku javnost! Stoilković odgovorio kolumnisti "Vijesti" Željku Ivanoviću na njegovo pisanje o položaju Srba u Crnoj Gori

Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba i poslanik u makedonskom Sobranju, odgovorio je kolumnisti crnogorskih "Vijesti", Željku Ivanoviću, na tekst - "Srbi u Crnoj Gori nisu kao Albanci u Severnoj Makedoniji, a ni kao Srbi u BiH"

Kad god krenem u ovakvu vrstu pisanja prvo sebi postavim pitanje – šta može gola istina protiv zavodljivih laži o ekspresnom boljitku posle promena u Crnoj Gori i, normalno, staroj politici napada na Predsednika Srbije?

Ali naslov kao poručen za reakciju – "Srbi u Crnoj Gori nisu kao Albanci u S. Makedoniji, a ni kao Srbi u BiH", jer, u startu ne samo da podmeće stare podele među Srbima i želi da otupi borbu za ostvarenje njihovih prava, nego i pokušava da zabaruši da je koliko do juče u Crnoj Gori bio sveprisutan problem da se kaže da je neko Srbin, a sada je problem kada se insistira na jedinstvu srpske nacije.

Jednostavno dotični nije shvatio da se ne može prihvatiti njegova teza da postoji više srpskih nacija, a još manje se može prihvatiti dalje, ne samo zapostavljanje, nego i nipodaštavanje prava Srba.

Pričajući o motivima koji su naterali predsednika Srbije da stane u otvorenu podršku pripadnika srpskog naroda u Crnoj Gori, dotični ponovo manipuliše crnogorsku javnost, pogrešno aludirajući da bi Srbi trebalo da imaju zagarantovana prava kojima se štite nacionalne manjine, kao što ih imaju Albanci u Severnoj Makedoniji, zaboravljajući pritom, mislim namerno, da kaže da Albanci u Severnoj Makedoniji nisu manjina nego konstitutivni element, a da je država već jezička federacija.

Po argumentima koje upotrebljava, kada je Makedonija u pitanju, vidi se da malo zna o onome što piše.

Dalje se u tekstu navodi da je problem što se deo građana Crne Gore izjašnjavaju kao Srbi što samo potvrđuje činjenicu, da su Srbi u proteklom vremenu mafijaškog režima Mila Đukanovića bili objekat genetičkog inžinjeringa, kojim su kroz otvorenu majorizaciju i otvoreni pokušaj sistemske i sistematske asimilacije služili kao bio-masa za stvaranje novih etničkih konstrukta.

Isti je proces i sa srpskim narodom u Makedoniji i generalno sa Srbima u regionu, uz izuzetak Republike Srpske koja je kroz Dejtonski sporazum obezbedila srpskom narodu institucionalnu zaštitu. I svi oni koji dovode u pitanje pozitivan odnos Srbije prema Srbima u regionu nisu prethodno dovodili u pitanje proces rastakanja srpskog naroda u njegovu organizovanu asimilaciju tokom proteklih godina.

Ali ne leži vraže, ne radi se o ničemu drugom, nego o Predsedniku Srbije, tako počinje i tako završava kolumna. Na početku tvrdi da “Državnik kome je stalo do položaja svojih sunarodnika gradi dobre i prijateljske odnose sa državama u kojima oni žive, a ne drži ih u stalnoj neizvesnosti i na ivici incidenta”, pritom nenabrajajući postupke Vučića koji si izazvali takve reakcije. Kao da je predsednik Srbije bio kreator crnogorske politike koja je gazeći prava Srba i sprovodeći “aparthejd” prema srpskom narodu do krajnjih granica antagonizovala crnogorsko društvo, ali o tome nije uljudno pisati, zar ne?

Toliko godina sam u politici i Srbija je uvek imala kontruktivan odnos prema susedima pa čak i kada su susedi sistemski asimilovali Srbe. Crna Gora je pravi primer toga, a Predsednik je optuživan da sarađuje sa režimom Mila Đukanovića i da radi na asimilaciji Srba u Crnoj Gori.

Govoreći o segregaciji u Makedoniji kaže – “Poređenje Srba u Crnoj Gori sa Albancima u Severnoj Makedoniji je poziv na segregaciju i podelu vlasti, nacionalnoj osnovi, jer je to ono što imamo u nekadašnoj najjužnijoj jugoslovenskoj republici po Ohridskom sporazumu” tvrdi, a pritom zaboravlja dugogodišnju segregaciju Srba u Crnoj Gori koja je kulminaciju doživela pokušajem otimanja imovine Srpske pravoslavne crkve.

“Međutim, između crnogorskih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi i Albanaca u S.Makedoniji, ali i Srba i Hrvata u BiH postoji nekoliko značajnih razlika. Prva i osnovna je da su Srbi gradili državu Crnu Goru i utkali su sebe u njenu suštinu, njen temelj, identitet, što se ne može reći ni za Albance u S.Makedoniji a ni za Hrvate i Srbe u BiH”. Nebuloza do nebuloze.

Čitam i ne verujem da neko može tek tako opravdavajući svoje rđave razloge da koristi još rđavije argumente. Pa, kako to da su Srbi gradili Crnu Goru, utkali sebe u njenu suštinu, a trideset godina bili gaženi po svim osnovama.

Evo primera: koliki je procenat Srba u javnoj i državnoj administraciji, po validnim saznanjima? Beznačajan, a Srba u Crnoj Gori ima tridesetak procenata, pa se sasvim opravdano postavlja pitanje – o čemu piše dotični gospodin i da li mi Srbi koji živimo u državama u regionu nismo utkali sebe u njih?

Pa dovoljno je samo pogledati kulturno istorijsko nasleđe i materijalna dobra koji su naši sunarodnici ostavili u nasleđe dražavama u regionu i istražiti sveukupni doprinos Srba u skoro svim državama u regionu.

Pa ponovo red deoba za Srbe.

"Crna Gora za njene Srbe nije privremeno već trajno rešenje i opredeljenje. Ona je ponos, a ne tamnica naroda. Oni ne čekaju povoljan trenutak,kao Albanci u Severnoj Makedoniji ili Srbi i Hrvati u BiH, da pohrle u zagrljaj susedne države"  Tu se slažemo. Države u kojima živimo jesu naše trajno opredeljenje, ali pod uslovom da budu normalne, demokratske i iste da ne budu tamnice našeg ili bilo kog drugog naroda.

I umesto da smanji doživljaj nastavlja, “I na kraju najvažnija razlika: Crna Gora je građanska država”. Pa dobro, kakva je to građanska država kada je ista Srbe u Crnoj Gori držala van istitucija sistema skoro tri decenije ili je građanska kada su Srbi van institucija sistema, a nije građanska kada Srbi treba da budu deo vlasti. Vidimo kakvi su problemi i tendencije kada su Srbi u pitanju još na početku promena.

I normalno završava Vučićem.

- Biti protiv Đukanovića a ne biti protiv Vučića i obratno, znači imati neki interes, vrlo konkretan interes, od koga se stidi i želi se sakriti, patriotskom i nacionalističkom galamom - dakako. Ne bih da tvrdim, ipak je ovo politika, ali neće uroditi plodom pokušaji da se srpski narod u regionu okrene protiv srpskog naroda, posebno protiv zvaničnika srpske države. Jer, koliko god se mnogima ne svidelo Srbija mora da ispoštuje svoju iskonsku i ustavnu obavezu, da brine o Srbima u regionu i dijaspori, a susedne države pre svega evropske standarde. Bez starih laži, po sistemu puna usta Evrope, a normalno sve na račun Srba. Srbi su u potpunosti svesni činjenice da položaj Srba u regionu zavisi i od položaja Srbije u međunarodnim odnosima i njenog međunarodnog ugleda, kao i sve većoj ekonomskoj snazi i razvijenosti.

Građenje nove politike u Crnoj Gori podrazumeva strpljenje. Ako se polazi od skoro jučerašnje promene vlasti i teze da će se u Crnoj Gori sve promeniti za nekoliko meseci, što implicira, odnosno podmeće Srbima, ova kolumna crnogorskog autora, to je svakako pogrešan pristup, jer ako su trideset godina Srbi živeli pod mafijaškim režimom i bili podloženi sistemskoj i sistematskoj diskriminaciji i asimilaciji, onda će barem decenija biti potrebna da se stvari vrate na neke normalne staze.

Svestan je naš narod potrebe da bude jedinstven i istrajan u borbi za opstanak. Manite se manipulacija.