Ljiljana Smajlović: Zašto je grozno obeležavati ljude kao "strane agente" u rusiji, a nije u SAD? Zašto jedan aršin važi za vas, a drugi za nas?

Uvek sam se pitala šta Amerikanci tačno hoće da kažu kad govore o "izuzetnosti" svoje nacije. Niko ne spori da je Amerika po mnogo čemu izuzetna zemlja, ali svak pod tim podrazumeva nešto drugo i stalno to menja, zavisno od okolnosti

 

Mislim da nam je američki ambasador u Beogradu prošle sedmice dao malu pokaznu vežbu o tome šta Ameriku čini drugačijom od drugih. 

Povod je bilo Tviterovo obeležavanje srpskih medija kao saradnika Vlade Srbije. Mnogi su na to reagovali, a ja sam spadala medu one koji su ukazali na istovetnost Tviterovog i aršina Stejt departmenta prilikom diferencijacije medija. Gospodina Godfrija je to vidno uznemirilo: "Ja sam to vidao i ranije, to je tipična strategija Kremlja."

I STVARNO, IMA ISTINE U AMBASADOROVIM tvrdnjama, i Kremlj nešto slično radi. Rusija je još 2012. donela propise kojim je regulisala aktivnosti neprofitnih organizacija, "koje obavljaju ulogu stranog agenta". Uvedena je obaveza organizacija koje dobijaju strane donacije i bave se "političkom aktivnošću" da se registruju kao "strani agenti". Bila je jasna namera Vladimira Putina da time ograniči uticaj stranaca u Rusiji.

I nije Kremlj ostao samo na tome. Još 2019. je obeležavanje prošireno i na ruske medije na zapadnim donacijama. A ruski predsednik je 30. decembra prošle godine potpisao i jedan nov zakon, koji dodatno obavezuje veliki broj učesnika u javnom i političkom životu zemlje. Njegovi evropski kritičari kažu da sada svaki pojedinac koji uživa finansijsku ili organizacionu pomoć iz inostranstva može zvanično da bude obeležen kao "strani agent", bilo da samo "postuje" i , "šeruje" na društvenim mrežama, bilo da se kandiduje za javnu funkciju, te da to proizvodi strah u opozicionim redovima. Kazne su novčane, ali mogu da budu i do pet godina zatvora.

I NIJE AMBASADOR GODFRI BEZ RAZLOGA upozorio da javno obeležavanje medija kao saradnika stranih vlada Srbiju vodi "još dalje" od njenog cilja da ude u sastav "slobodne i ujedinjene Evrope". Posle pripajanja Krima Rusiji, podrška ruskom civilnom društvu postala je glavni stub politike EU prema Rusiji. Kako će EU da pomogne ruskom društvu ako njeni pomagači iznutra rizikuju novčane i zatvorske kazne? Brisel se s pravom brine.

Čini mi se da je stvar ipak ostala nedorečena. Nedostaje objašnjenje o tome ko je prvi smislio, i ozakonio, to obeležavanje ljudi kao stranih agenata i njihovu obavezu da se i u mirnodopsko vreme tako registruju u državnim ustanovama. Čitalac verovatno već zna, ali ima smisla podsetiti da je sve počelo u Americi. Tamo je 1938. država htela da se zaštiti od nacističke propagande,pa je donela Zakon o registraciji stranih agenata (FARA, Foreign Agents Registration Act) koji iziskuje da, "agenti koji predstavljaju interese stranih sila" u ma kakvom političkom ili "kvazipolitičkom svojstvu" (a to uključuje čak i one koji nude novinske kolumne naših zvaničnika na objavljivanje američkim listovima), moraju da saopšte sve o svojim vezama sa stranim silama i pruže sve podatke o aktivnostima i finansijama vezanim za to", kako bi "vlada i američki narod mogli da procene izjave i aktivnosti takvih ljudi". To procenjivanje u ime američkog naroda obavlja Kontraobaveštajna sekcija u Odeljenju za nacionalnu bezbednost američkog Ministarstva pravde.

Foto: Beta

Amerikanci su se ozbiljnije zabrinuli zbog stranog mešanja u izbore, i druge domaće poslove, tek kada je 2016. za predsednika izabran Donald Tramp. I Putin se zabrinuo tek kada su protiv njega uspešno organizovane prve ozbiljne i masovne demonstracije, zato je i doneo "svoj" zakon o stranim agentima. Amerikanci su posle 2016. prisilili ruske medije, "koji saraduju sa Vladom Rusije" da svoje dopisnike u Americi registruju kao strane agente, da bi vrlo brzo usledio Putinov tuk na utuk. Ne izaziva akcija reakciju samo po trećem Njutnovom zakonu, već i u politici.

GUGL MI JE SVEDOK DA SE već godinama rugam tome što neki naši mediji složno skaču na svakoga ko postavi pitanje njihovih donacija. Valjda je bogomdana činjenica da postoji veza izmedu nečijeg rada i onog ko ga plaća? Imam iskustvo iz prve ruke: radila sam u američkim medijima, kao i u medijima koje Amerikanci finansiraju.

I tu dolazimo do te famozne izuzetnosti Sjedinjenih Država. Počinjem da mislim da je deo toga i tvrdo uverenje da se pravila na Ameriku ne odnose, da se ne sme ni porediti jer je Jupiteru dozvoljeno ono što volu nije.

Ako je grozno ljude obeležavati kao "strane agente", kao što jeste, zašto je to grozno u Rusiji, a nije u Americi? Zašto jedan aršin važi za vas, a drugi za nas? Zašto je prirodno reći da se sovjetska imperija skrhala u Avganistanu, a neprihvatljivo reći da je američka imperija slomila zube u Kabulu? Sme li se mešati u tuđe izbore, ili ne sme?

Posle pokazne vežbe ambasadora Godfrija, sve nešto mislim: možda Amerika nije toliko izuzetna koliko je izuzetak?