Ištvan Kaić: Objašnjenje o načinu na koji Demostat i BIRODI obmanjuju javnost!

Još kao student filozofije divio sam se eleganciji kojom su filozofi uglavnom anglosaksonske, analitičke orijentacije u relativno kratkim tekstovima obarali tuđe teorije. Po uzoru na njih, u ovom radu ću pokazati da su Demostatovo istraživanje o izbornim preferencijama Beograđana iz oktobra 2021. i istraživanje Biroa za društvena istraživanja o starosnoj i obrazovnoj strukturi i medijskim preferencijama glasača iz maja 2019, van svih socioloških pravila, osmišljena i vršena sa ciljem da bi se njima manipulisalo u javnosti, a ne da bi što vernije odražavala stanje istraživanih stvari. Dokazaću i da u središtu oba istraživanja leže identična neispravna metodologija i manipulativna tehnika rada koje personifikuju sociolog i glavni istraživač Srećko Mihajlović, a zatim i njegovi saradnici Zoran Panović i Zoran Gavrilović

 

Dakle, počnimo. Neka od osnovnih načela kojima se sociolozi vode kada kreiraju anketna pitanja u istraživanjima jesu da ona budu relevantna za predmet koji se želi odrediti, kao i da se pitanja formulišu tako da odgovori ispitanika budu što jednoznačniji i indikativniji, kako bi se iz njih opravdano izvukao određeni zaključak. Na primer, ako želite da se bavite izbornim prognozama, trebalo bi da koristite najdirektniji mogući način da to i saznate, pa ćete tako, ako hoćete da dobijete prognozu o izlaznosti, postaviti pitanje: "Ako bi se izbori održavali u nedelju, da li biste učestvovali na njima"? Ako, pak, hoćete da saznate koliko bi ispitanika iz uzorka, pod pretpostavkom da ste ga pravilno odredili, glasalo za koju političku stranku, to pitanje postavićete dalje samo onim ispitanicima koji su na pitanje o izlaznosti odgovorili sa DA.

Pitanje o izlaznosti za ispitanike, prema tome, treba da bude razdelnica, a na pitanje: "Za koga biste glasali"?, trebalo bi da odgovaraju samo ispitanici koji na izbore izlaze jer samo oni i mogu nekome da donesu glas. Samo njihov glas se računa i ništa drugo nije važno. To je uslov relevantnosti. Apstinenti, koliko god da ih je, ne računaju se, a oni neodlučni ili koji ne znaju, podvode se pod plus minus procenata od broja onih koji izlaze. Tako rade najpriznatije i najtačnije agencije za istraživanje javnog mnjenja, poput IPSOS-a i Faktor plus. To je osnovno i to znaju svi, kažete. Ali onda se slobodno čudite i pitajte iz kog razloga bi Demostat i BIRODI postupali protivno osnovnim pravilima i zašto uopšte nemaju uslovljenu strukturu pitanja u svojim anketama?!

Foto: Ištvan Kaić

Umesto da koriste razdelnicu i slede načelo relevantnosti, ove dve agencije se ne interesuju posebno za izlaznost nego odmah postavljaju pitanje: "Za koga biste glasali"?, i to svim ispitanicima bez razlike, a time i onima koji nikakvu ulogu neće imati na izborima. Tako se dobija manipulativna tabela u kojoj redove zauzimaju oni koji glasaju za ovu ili onu stranku, ali i oni koji ne znaju šta će, oni koji još nemaju odgovor, oni koji neće da daju odgovor, pa i oni koji bojkotuju izbore ili prosto ne žele da učestvuju na njima. Znači, svi đuture, jedan miš-meš svega i svačega, i onog relevantnog i irelevantnog. Samim tim što se u isto pitanje, a onda u istu tabelu guraju svi ispitanici, distribucija procenata je, logično, veća jer se udeli od ukupnih 100 procenata moraju podeliti na više ispitanika, što dalje znači da se procenti koji stranke dobijaju automatski smanjuju, a najviše ih gube, nimalo slučajno, baš one stranke koje imaju najviše glasova. Još ako se SNS i SPS prikažu kao stavka u istom redu, pad procenata u tom redu je više nego drastičan, kao što možete videti po srednjoj koloni Demostatove tabele.

Otud onih 30 posto za vladajuću koaliciju u odnosu na 45-50-55 posto kod IPSOS-a i Faktor plus, koji koriste postupak u kojem pitanje o izlaznosti figurira kao razdelnica za ispitanike. Bezobrazno? U najmanju ruku. Ali to nije sve! Osim što prenebregava činjenicu da oni koji ne žele ili nisu odlučili da li će izaći na izbore ne čitaju na isti način pitanje: "Da li biste učestvovali na izborima"? i pitanje: "Za koga biste glasali"?, koje uključuje sugestiju, glavni istraživač Demostata Srećko Mihajlović posle srednje, nazovimo je "đuture"-kolone, tek sekundarno i na veštački način iz nje izvlači podatke za treću kolonu, koju naziva "samo izborno opredeljeni građani", tako što prosto izbacuje 33 posto anketiranih, sve one koji nisu umeli da kažu za koju bi stranku konkretno glasali, i proporcionalno tome uvećava udele svim strankama. Dakle, na osnovu podataka koji su u srednjoj koloni već dobijeni na nepravilan način, a sve zarad toga da bi se simulirali podaci relevantni za izbore, ako se nekome nedajbože učini da su oni iz prethodne kolone malo verovatni.

Koliko je ovaj način dobijanja rezultata metodološki neispravan, svedoči i to da Mihajlović najzad posredno određuje i izlaznost tako što ukupnih 100 procenata umanjuje za pomenutih 33 i dobija nakaradnu brojku od 67 posto u Beogradu, koliko je otprilike izlaznost iznosila samo u dva navrata - na predsedničkim izborima 2000. i u drugom krugu 2008. S obzirom na to da se nijedan od dva ključna izborna parametra, izlaznost i broj glasova raspodeljenih po strankama, ne određuje iz direktnih pitanja, kako to pravila nalažu, već indirektno, došao sam do zaključka da Demostatovo istraživanje u pravom smislu reči nije izborno ili o izborima. Ono je u najboljem slučaju samo istraživanje o političkim preferencijama celokupne punoletne populacije, koja kao takva nikakve veze ne može da ima sa izborima jer na njima kao celokupna nikada ni ne učestvuje. A pošto ga Mihajlović predstavlja upravo kao izborno istraživanje, onda ću s punim pravom dodati i da je ono lažno, manipulativno, te farsično.

Foto: Ištvan Kaić

Istu promašenu metodologiju možete sa lakoćom da uočite i u BIRODI-jevim tabelama iz 2019, koje mi je, pošto nisu javno dostupne, ljubazno ustupio direktor te organizacije, Zoran Gavrilović. Bilo je to prvo istraživanje u kojem je doslovno primenjen opisani trik, po kojem je SNS imao podršku 35,4 posto ispitanika, iako je samo godinu dana kasnije, juna 2020, na parlamentarnim izborima osvojio 60,65 posto glasova. I u ovom istraživanju primarni podaci crpe se iz "đuture"- ili "babe i žabe"-tabele, dok druga tabela u kojoj su prikazani "opredeljeni", kao i podaci u njoj u celosti deriviraju iz prve, pa su zato i obeležene istim rednim brojem, kako su vezane za jedno anketno pitanje, što je samo po sebi presedan. Posebnu zbrku u ovom istraživanju izazvalo je to što su starosna i obrazovna struktura i medijske preferencije ispitanika takođe prikazane po pogrešnoj distribuciji i veštački pridodate strankama, umesto da se za osnovu distribucije uzmu apsolutni brojevi ispitanika koji su podržali određenu stranku i onda za svaku od njih ponaosob računaju procenti za strukture i preferencije. Tako su nastali podaci koji su dvostruko irelevantni i udaljeni od verodostojnih, dok je za izlaznost, koja je opet određena sekundarno, ponovo dobijena famozna cifra od 67 posto.

Objašnjeno mi je pritom da, pošto Mihajlovićev tim sociologa uradi tabelarni prikaz podataka, sledi postupak obaveštavanja javnosti preko medija za koji su zaduženi PR interpretatori i direktori BIRODI-ja i Demostata, Gavrilović i Zoran Panović. Ova faza, koja je suština čitave operacije, uključuje pisanje sažetaka prilagođenih konzumentima i novinarima, u kojima se terminu ispitanici, kojeg se drži Mihajlović, namerno pridodaje dvoznačni termin glasači, da bi se onda ova dva termina međusobno izjednačavala i mešala. Kada se to učini, vrata za interpretacije širom se otvaraju i put do pompe je zagarantovan, kako novinari i konzumenti pod glasačem obično podrazumevaju svakog onog koji je odlučio da glasa na izborima, dok, ako pitate Gavrilovića i Panovića, dobijate odgovor da je glasač teorijski svaki onaj sa pravom glasa! Pa sad vi lepo izvolite i tumačite najčešću rečenicu u medijima: "SNS ima podršku 30 (Demostat) ili 35,4 (BIRODI) posto glasača".

Foto: Ištvan Kaić

Ovde stajem, pošto smatram da sam sve što sam tvrdio u prvom pasusu i dokazao. U radu se, međutim, nisam dotakao potencijalnih spoljnih, vannaučnih motiva koje Mihajlović, Panović i Gavrilović mogu imati da na ovakav način obmanjuju javnost, kao ni toga koji spoljni faktori su od njihovih istraživanja imali ili imaju najviše koristi, jer sam želeo da se držim empirije ili, kao što to stoji u naslovu, da pokažem način na koji se obmana vrši. Treba biti fer i dodati da Demostat i BIRODI nisu začetnici ove manipulativne tehnike, premda su je digli na nov nivo, te da su pitanje izlaznosti kao razdelnicu, dodavanjem improvizovanih kolona, prvi u svojim istraživanjima objavljivanim u "Vremenu" tokom 2017. i 2018. pokušali da obesmisle još NSPM i Đorđe Vukadinović, motivisani pretpostavkom da su oni koji ne izlaze na izbore nužno protiv SNS i Vučića. Svi oni zajedno ostaće za veliki broj medija kredibilni sagovornici na temu istraživanja javnog mnjenja, a samo će Gavrilović od svih njih pružiti kakvo-takvo opravdanje da je sažetak BIRODI-jevog istraživanja iz 2019. pripremao u prehlađenom stanju. Zahvaljujem na pažnji!

Ištvan Kaić, analitičar medija