Nebojša Bakarec: Nešto trulo u državi Danskoj!

Ovih dana Evropu i Srbiju je iznenadila vest da Danska uzima u najam zatvor u Gnjilanu u narednih 10 godina za 210 miliona evra. Predstavnici lažne države Kosovo i Kraljevine Danske potpisali su u Prištini sporazum i zajedničku izjavu kojima se obavezuju na zakup jedinica pritvorskog centra u Gnjilanu, za smeštaj više stotina osoba osuđenih u Danskoj

 

Ministarka pravde u Prištini Aljbuljena Hadžiju objasnila je da ugovor sa Danskom o zakupu ćelija, podrazumeva da će socijalnu brigu o zatvorenicima pružati službe iz Danske, a nadzor će obavljati zatvorski čuvari sa Kosova. Svakom pritvoreniku će biti obezbeđen i prevod. Na Kosovu i Metohiji trenutno je 1.600 osoba na izdržavanju zatvorske kazne. Ranije je Aljbuljena Hadžiju rekla da na Kosovu i Metohiji ima ćelija, ali da u njima nema ljudi koji zaslužuju da budu u zatvoru. Da pojasnim, gđa Aljbuljena je mislila da nema Albanaca koji zaslužuju da budu u zatvoru. Nije mislila na Srbe.

Naime, lažna država Kosovo je odavno uvela praksu da hapsi, osuđuje i zatvara nevine Srbe. Šema je uvek ista. Neki Srbin, bilo da živi na KiM ili je raseljeno lice, smeta lažnoj državi (i)ili komšijama. Uglavnom zbog toga što neće da proda imovinu komšijama Albancima. Potom se podnese krivična prijava protiv Srbina, za nešto što nije uradio, koja se uglavnom odnosi na 1999. godinu. Optuženi ne zna da je optužen. Ako se pojavi na teritoriji lažne države Kosovo, uhapse ga, organizuju brzinsko suđenje sa lažnim svedocima, i osude ga. Po lažnoj državi Kosovo, svi Srbi zaslužuju da budu u zatvoru. Ovim lažna država Kosovo sprečava povratak izgnanim Srbima i šalje poruku da ne želi multietničko društvo.

Sa druge strane, Država Srbija, čiji su Kosovo i Metohija, nesumnjivi deo, poštuje prava albanske manjine u Srbiji, po najvišim evropskim standardima. Država Srbija odlično sarađuje sa državom Albanijom kada je u pitanju strateška proevropska inicijativa „Otvoreni Balkan“. Evo baš danas 21.12.2021. se potpisuju fantastični sporazumi Srbije, Albanije i Severne Makedinije, predviđeni strateškim planom za 2022. godinu u okviru Incijative „Otvoreni Balkan“. Biće potpisano šest sporazuma – o slobodnom kretanju ljudi, slobodan pristup tržištu rada, slobodnom transportu robe zbog usklađivanja fitosanitarnih i veterinarskih propisa, kao i saradnja svih resornih ministarstava na tim poljima. Lažna država Kosovo odbija da pristupi inicijativi „Otvoreni Balkan“ iako bi joj to donelo velike ekonomske koristi.

Nešto trulo u lažnoj državi Kosova

Kosovo je najsiromašniji politički entitet u Evropi. Bruto domaći proizvod je tek 6,3 milijarde evra,  ili 3.400 evra po glavni stanovnika. Prema podacima MMF, stanovnici ostatka Srbije imaju dvostruko veći životni standard od Albanaca sa KiM. Po podacima MMF, ekonomiju lažne države Kosova karakterišu ekstremno niski prihodi građana, ali još više visoka nezaposlenost. Zvanično, ona iznosi 32%, a u stvarnosti je i viša. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je tri i po puta niža nego na albanskom delu Kosova i iznosi oko 10%. Nezaposlenost mladih Albanaca na KiM je još viša, i iznosi oko 40%. Nezaposlenost Albanki je takođe ogroman problem. Mali broj dece može da ide u vrtiće, a socijalne usluge su rudimentarne i neadekvatne.

Poreska uprava Prištine je neefikasna i pod političkom kontrolom, a veliki deo stanovnika izbegava plaćanje komunalija i poreza. Državna i javna preduzeća uglavnom prave gubitke i žive od subvencija. Minimalna zarada Albanaca do 35 godina je 130 evra, a za starije 170 evra. Kosovo ima potpuno neadekvatan penzioni sistem. Postoje osnovne starosne tj. socijalne penzije u iznosu od oko 80 evra mesečno (oko 122.000 ljudi), dok penzije na osnovu plaćenih doprinosa prima oko 43.000 penzionera. Najviše penzionera dolazi iz redova ratnih veterana terorističke OVK (36.000 ljudi, prosečna penzija oko 240 evra) i palih boraca i invalida rata (15.000 ljudi, prosečna penzija oko 150 evra).

Na ove rashode ukupno odlazi cela trećina sredstava za penziju – 95 miliona evra iz budžeta od 260 miliona evra. Ovo dovodi do nepravednog disbalansa u isplati penzija – kako većina para ide veteranima, ostalim građanima ne ostaje gotovo ništa. Ekonomija „Kosova“ je prošle godine zabeležila pad od 4%. U lažnoj državi Kosovo caruju nepravda, korupcija i kriminal. Osnovne privredne grane su šverc, trgovina drogom, prostitucija i trefiking – trgovina ljudima. Evo sada i nove privredne grane – iznajmljivanje zatvora zemljama EU.

Srbija lider na Balkanu

Da bi uporedili ekonomije Srbije i lažne države Kosovo izneću sledeće. Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) upravo je doneo odluku o uspešnom završetku prvog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan Instrumentom za koordinaciju politike, ocenivši da je u Srbiji u toku snažan opravak ekonomske aktivnosti. Odluka je doneta, s obzirom na dobro sprovođenje mera ekonomske politike i dobre makroekonomske rezultate. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je nefinansijski sporazum sa MMF-om veoma važan, jer su potvrdili da je ekonomska politika koja se vodi uspešna i da smo na pravom putu da još brže napredujemo.

„Prezadovoljni smo saradnjom koju imamo sa MMF-om, a koja je pre svega savetodavnog karaktera. O tome najbolje govore podaci. Ukoliko pogledamo kumulativnu stopu rasta BDP-a ove i prošle godine, ostvarićemo zasigurno najbolji rezultat u Evropi, odmah posle Irske. Na kraju ove godine imaćemo rast od 7,3 ili 7,4 odsto, a sledeće od 4,5 do 5 procenata", istakao je Mali.

Odbor MMF je ocenio da je u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti, koji je podržan obimnom i pravovremenom reakcijom nosilaca politike i snažnim pretkriznim rastom. Po tom osnovu, bruto domaći proizvod Srbije je već u prvom tromesečju 2021. nadmašio pretkrizni nivo. MMF sada projektuje još i veći rast od prethodno predviđenog rasta u 2021. godini i nepromenjen rast u 2022. godini od 4,5 odsto. U izveštaju Fonda se naglašava značaj koji održavanje stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru, i tokom pandemije, ima za očuvanje ukupnog potrošačkog i investicionog poverenja. Ocenjeno je i da je bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan, te da je finansijski sistem Srbije zdrav, o čemu svedoče svi pokazatelji, dok će važna podrška srednjoročnom rastu biti razvoj tržišta kapitala i nastavak dinarizacije.

Kumulativno posmatrano, Srbija će ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi u pogledu privrednog rasta, saopštava Narodna banka Srbije. Broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je povećan i u oktobru je bio za 6,4 odsto iznad pretkriznog nivoa, čime je postignut najviši nivo formalne zaposlenosti u privatnom sektoru. Devizni kurs dinara prema evru je stabilan, promene su na drugoj decimali. Devizne rezerve, koje su jedan od najvažnijih stubova sadašnje i buduće stabilnosti, znatno su veće u odnosu na pretkrizni nivo. Pri nivou od 16,5 milijardi evra na kraju novembra, za oko tri milijarde evra više su nego na kraju 2020, uprkos pandemiji. MMF je u izveštaju takođe, ocenio da je budžet za 2022. dobro odmeren i da predviđa: dalje smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a, umeren rast zarada u javnom sektoru i penzija i zadržavanje kapitalnih investicija na visokom nivou.

Vratimo se sada odnosima Danske i lažne države Kosovo. Kraljevina Danska je priznala lažnu državu Kosovo. Međutim, sa stanovišta međunarodnog prava, Ujedinjenih nacija, itd. Kosovo nije prava i zaokružena država. Kosovo i Metohija su deo Srbije. Sa stanovišta međunarodnog prava bilo je potrebno da se Danska obrati Srbiji sa predlogom da svoj ljudski otpad skladišti na KiM. Drugo, nova „privredna“ grana lažne države Kosovo, otvara različite probleme. Da bi razvijali svoju novu „privrednu“ granu, vlasti Prištine, mogu doneti odluku da grade nove zatvore. Razvoj ove grane prištinske „privrede“ bi doveo do toga da Šiptari pretvaraju srpsko Kosovo i Metohiju u kažnjeničku koloniju EU. To najbolje govori o nesposobnosti vlasti lažne države Kosovo da uspostavi normalnu ekonomiju na KiM. Tako ekstremisti Kurtiju može pasti na pamet, da iznajmljuje prostore za skladištenje radioaktivnog i drugog otpada na teritoriji KiM!?! Posebno čudi odluka Danske da posegne za ovakvim potezom. Verovatno se radi o želji Danske da strance, zatvorenike, pošalje negde van Danske? Po sistemu, muko moja pređi na drugoga. Što bi Hamlet rekao „nešto trulo u državi Danskoj“. Legendarni Ljuba Moljac, je u jednom od svojih prepeva Hamleta, svojevremeno recitovao: „Ko ne voli Dance, nek jede go..nce!“. Tu pesmicu sad recituje Aljbin Kurti.