ĐORĐEVIĆ: Šolakovo bahaćenje novcem građana Srbije!

To što je tajkun Dragan Šolak kupio engleski fudbalski klub Sautempton, za više od 100 miliona evra, samo je još jedan dokaz za ono što se odavno zna i za šta će, verujem, nadležni državni organi vrlo brzo obezbediti i sudski validne dokaze, izjavio je član Predsedništva i Glavnog odbora SNS Zoran Đorđević

 

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:
 
"Novac građana Srbije, opljačkan u vreme dok su Šolak i njegov poslovni partner, Dragan Đilas, vladali Srbijom i mešetarili srpskom ekonomijom, nalazi se u njihovim džepovima, na njihovim tajnim privatnim računima u bankama širom sveta, kao i na računima njihovih ofšor i drugih kompanija, registrovanih kojegde, uglavnom u zemljama koje je teško pronaći na geografskoj karti.

Različitim marifetlucima i privrednim hohštaplerajima, fiktivnim kupoprodajama, trange-frange poslovnim kombinacijama, od kojih mnoge imaju obeležja protivpravnog postupanja (što će, verujem, istražni i sudski organi vrlo brzo i nesporno dokazati) uz korišćenje političkog uticaja i različite oblike ucena i pritisaka, uspela su ova dva Dragana, dva „uspešna“ biznismena, da stvore poslovne imperije - o kojima čak i inostrani mediji, mediji njihovih mecena i mentora kada su političke ambicije dva Dragana u pitanju, javno govore kao o tajkunskim tvorevinama, čiji se kapital meri u milijardama evra, uz pominjanje vila po svetu, privatnih aviona i svih drugih „statusnih“ simbola ove dvojice bahatih i osionih, sujetnih i bolesnom mržnjom prema Aleksandru Vučiću opsednutih prisvajača narodnog novca.

To sve je, međutim, samo lice stvari, samo ono što je vidljivo. Ono drugo, manje vidljivo, daleko je važnije i suštinskije, i tek kad se posmatra zajedno sa ovim što sada svi vidimo i znamo, kao celina, daje nam kompletnu sliku.

U najkraćem, ova najnovija, fudbalska, akvizicija tajkuna Dragana Šolaka morala bi da se posmatra u širem kontekstu - ne samo kao kupovina od 100 i više miliona evra (stečenih tako kako su stečeni, uveren sam - na načine koji su vrlo sumnjivi, najblaže da se izrazim), do koje je moralo doći, čak i da je ceo iznos plaćen odjednom i u gotovini (što me ne bi začudilo, uzimajući u obzir činjenicu koliko je novca Šolak iz Srbije izneo kroz svoje kompanije registrovane van zemlje koju pljačka) uz pribavljene garancije, bankarske i/ili u nekretninama recimo, za ono što tek sledi (ako je iznos isplaćen) - poslovni plan koji podrazumeva daljna dodatna, buduća ulaganja, dokaze o likvidnosti i razna druga finansijska i ostala dokumenta koja se podrazumevaju pri ovakvoj vrsti transakcija.
Kada se sve to sagleda, nameću se dva vrlo logična zaključka. Prvi - Dragan Šolak, lično, privatno, ima mnogo novca, iako mu, recimo, firme u Srbiji posluju sa gubitkom (lako objašnjivo: izbegavaš plaćanje poreza i sav novac, kroz zakulisne transakcije i mrežu povezanih računa po svetu, preliješ u svoj džep; verovatno je slična situacija i sa njegovim kompanijama u regionu). Drugi - što je Dragan Šolak bogatiji, svi ostali, uključujući čak i njegove zaposlene, bivaju siromašniji i sve neizvesnija postaje njihova lična životna sudbina, jer im se u jednom trenutku lako može dogoditi da njihov prebogati gazda proglasi bankrot firme u kojoj su zaposleni, iz koje je prethodno isisao sav kapital i rasporedio ga na neki od svojih tajnih računa. Takođe, možda bi se, da sam maliciozan, zlonameran i izmišljanju sklon, kao što su to mediji koje kontrolišu i plaćaju dva Dragana, moglo pomisliti da Šolak, ovom kupovinom u Engleskoj, sebi kupuje i eventualnu mogućnost neke vrste azila, za vreme u kome će morati da položi račune građanima Srbije o poreklu svog novca i načinu na koji je stečen.

Po sličnom „poslovnom“ principu poslovao je, i posluje, i Dragan Đilas, s tim što on, pored sklonosti ka prisvajanju narodnog novca, još naglašenije od Šolaka pati i od političke ambicije, iako je, dokazano, najnetalentovaniji od svih srpskih političara i „lider“ koji uživa ubedljivo najmanju političku podršku kod građana Srbije.

​Bilo kako bilo, što se dva Dragana tiče, njihove biznismenske „umešnosti i uspešnosti“ naročito, naš bi narod rekao: Našla vreća zakrpu. Nažalost, ta njihova vreća, ma bila i zakrpljena, prepuna je narodnih para, jer obojica su Srbiji uzeli, oteli, mnogo, a doneli samo propadanje i siromaštvo, zatvorene fabrike i devastiranu privredu, hiljade ljudi bez posla, osećaj očajanja i besperspektivnosti.

Srećom po građane Srbije i Srbiju, vreme vladavine ova dva partnera u štetočinstvu je prošlo, i neće se vratiti, a doći će vreme da se svi računi polože i sve sazna, pa tako i to - čijim je novcem Dragan Šolak kupio Sautempton".