NEBOJŠA BAKAREC: Odbor za KiM-Izveštaj Radne grupe o zločinima nad Srbima i drugim narodima na KiM

U Skupštini Srbije održana je sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Na sednici je razmotren i usvojen veoma važan i sadržajan „Izveštaj o radu Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji“.

Predsednik Odbora za KiM i predsednik Radne grupe, Milovan Drecun je ukazao na nesebičan rad i trud Radne grupe, uložen na sačinjavanje jedinstvene baze podataka koja će doprineti otkrivanju pune istine o počinjenim zločinima OVK na prostoru KiM u periodu od 1998. do 2000. godine. Ta baza podataka će omogućiti mnoštvo dokaza za dalje istrage i procesuiranje počinilaca odgovornih za zločine terorističke OVK. Gospodin Drecun je predstavio Izveštaj radne grupe u kojem se navodi, da je polazeći od činjenice, da je u periodu od 1998. do 2000. godine nestalo ili ubijeno preko 2.500 civila, da je oko 250.000 srpskog i nealbanskog stanovništva primorano da napusti svoja vekovna ognjišta i teritoriju AP KiM, da se radi o teškim, izuzetno brutalnim zločinima, neophodno krivično gonjenje zločinaca i njihovo procesuiranje, kako bi se zadovoljila pravda prema žrtvama, a počinioci i naredbodavci zločina kaznili. Dokumentacija koju je Radna grupa do sada prikupila i objedinila je veoma obimna. Radi se o preko 7.000 dokumenata za 3.540 događaja u sedam operativnih zona. G. Drecun je rekao da je Radna grupa odbora za KiM, imala uspešnu saradnju sa predstavnicima: Tužilaštva za ratne zločine, MUP-a, Kancelarije za KiM i Komisije za nestala lica. Izuzetan doprinos su dali predstavnici BIA, VBA i VOA. Služba za otkrivanje ratnih zločina i Komisija za nestala lica takođe su priključile svoju bazu podataka. G. Drecun je rekao da Radna grupa smatra da bi trebalo formirati posebno državno telo koje će nastaviti da prikuplja informacije, dokaze i činjenice o zločinima koji su počinjeni na prostoru Kosova i Metohije, u vidu dokumentacionog centra, koji može biti pridodat nekom od državnih organa ili samostalno formiran. Zadatak koji Radna grupa navodi u Izveštaju je izrada publikacija o zločinima terorističke OVK i etničkom čišćenju koje je sprovodila OVK. „Država Srbija nije na Kosovu bila zločinac, već se branila od genocida“ rekao je g. Drecun.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije g. Veljko Odalović je u nastavku sednice održao prezentaciju predmeta i dokumenata o izvršenim zločinima na prostoru Kosova i Metohije, koje poseduje Vlada Republike Srbije. Gospodin Odalović je podrobnije govorio o počiniocima zločina, o broju žrtava, i o teškoćama sa kojima se sretala Komisija, zbog nesaradnje prištinskih vlasti. „Priština i međunarodna zajednica ćute o zločinima nad Srbima. Niko za te zločine nije odgovarao, a Priština odbija bilo kakvu saradnju. Te nestale osobe se nisu izgubile u šumi, već su žrtve teških zločina", rekao je g. Odalović.

Foto: Informer

Na sednici je otvoreno rečeno da su KFOR i civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) prikrivali zločine terorista OVK, počinjene nad Srbima i pripadnicima drugih nacionalnih zajednica od 1998. do kraja 2000. godine. Iznet je podatak da se 1.622 osobe vode kao nestale. Ponovljena je poznata činjenica da je najveći broj zločina nad kosovskim Srbima počinjen posle 10.06.1999. godine, u prisustvu međunarodnih zvaničnika, čiji je zadatak bio da se tako nešto ne dogodi. Obelodanjen je i značajan podatak da je među 13.000 stradalih na Kosovu (1998., 1999. i 2000.), bilo gotovo 2.000 Albanaca koje su ubili Albanci. Posle povlačenja srpske vojske i policije, Albanci su ubili oko 400 svojih sunarodnika Albanaca.

Foto: Informer

Odbor za Kosovo i Metohiju je jednoglasno usvojio Izveštaj Radne grupe. Osim g. Drecuna i g. Odalovića, na sednici su diskutovali sledeći narodni poslanici: Danijela Vujičić (sa KiM), Miloš Terzić, Srbislav Filipović i autor ovog teksta.

Ja sam na sednici Odbora za KiM, govorio o kontinuitetu zločina Albanaca nad Srbima, tokom vekova. Prvo sam podsetio na nove albanske metode nečovečnosti –  na trgovinu organima otetih i ubijenih Srba i Albanaca. Prve tvrdnje o trgovini ljudskim organima, iznela je u javnost bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi, koju je objavila po odlasku sa dužnosti. Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine od novinara saznala da je veliki broj Srba i drugih nealbanaca otet i transportovan u Albaniju, gde su ubijeni i gde su im izvađeni organi. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je 25. januara 2011. izveštaj specijalnog izvestioca Dika Martija i Rezoluciju o trgovini ljudskim organima na KiM i u Albaniji – „Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu“. Prema izveštaju, glavni organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bila je Drenička grupa OVK, na čelu sa HašimomTačijem, Džavitom Halitijem, Kadrijem Veseljijem, Azemom Suljom i Fatmirom Ljimajem. U delu Izveštaja koji govori o nestalima, mogu se naslutiti razmere ovog zločina (broj žrtava kojima su izvađeni organi i koje su ubijene). Ukrštanjem više različitih podataka iz Izveštaja Dika Martija, dolazimo do toga da broj Srba i Albanaca koje je OVK ubila, uzimajući im organe, iznosi približno 1.000 (900 Srba i 100 Albanaca). U Martijevom izveštaju, tj. izveštaju Saveta Evrope, stoji da je OVK čineći navedeni zločin sarađivala s Albanijom, gde se veći deo zločina i dogodio, kao i s albanskom mafijom, bez čije pomoći zločin ne bi uspeo. U izveštaju se jasno kaže da je i sama OVK delovala kao kosovska mafija jer se, osim borbenim akcijama, bavila kriminalom kojim se bavi i albanska mafija.

Podsetio sam da su tokom 18. i 19. veka, Albanci i Osmanlije, počinili genocid nad Srbima u tzv. Staroj Srbiji, koja je obuhvatala i današnje KiM. I o tome svedoči naučno remek-delo iz 1986. „Knjiga o Kosovu“ pokojnog akademika Dimitrija Bogdanovića. Podsetio sam da su Albanci u oba svetska rata bili na strani zla, tj. fašizma i nacizma. Albanci su ubijali Srbe tokom celog 20. veka, i u prvoj deceniji 21. veka. Ubili su srpsku decu u Goraždevcu 2003. Niko nije odgovarao. Izvršili su organizovani pogrom nad srpskim civilnim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Od 17. do 19. marta 2004. ubijen je i proteran veliki broj Srba, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni kulturno-istorijski spomenici. Procenjuje se da je ubijeno 28 ljudi, da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno. Uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća spaljeno je i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svim događajima je prisustvovala i/ili je u njima učestvovala Međunarodna misija na Kosovu i Metohiji, koja se sastojala od 20.000 pripadnika Kfora, 3.000 pripadnika UNMIK-a, 6.000 pripadnika kosovske policije i njihovih čelnika. Misija je pokazala da nije želela da osujeti ili spreči napade. Za ove zločine nije odgovarao niko!

Rekao sam da Kurti i lažna država Kosovo vode propagandni rat protiv Srbije i da je zbog toga ovaj Izveštaj još važniji. Podsetio sam da je Aljbin Kurti 19.07.2021. u Briselu, optužio Srbiju, da je nad Albancima, počinila, ni manje ni više, nego tri genocida. Rekao sam da je Kurti u parlamentu lažne države Kosovo, usvojio Rezoluciju o genocidu Srba nad Bošnjacima u Srebrenici. Rekao sam da taj lažni narativ o genocidu, trenutno, u predizbornoj kampanji, kao deo svog programa imaju dve antisrpske opozicione grupacije – Đilasova i „Možemo“(lažni ekolozi). Rekao sam da je Kurtijev cilj da sa KiM iseli ovih 100.000 Srba koji žive tamo. Jedina prepreka tome je to što su Srbi na KiM, jedinstveni i što je predsednik Vučić učinio Srbiju jakom – i ekonomski i vojno! Na kraju, pitao sam da li će EU, OEBS, SAD i drugi, omogućiti održavanje aprilskih izbora na KiM, ili će dopustiti ekstremisti Kurtiju, da spreči srpske izbore, kao što je sprečio održavanje januarskog referenduma na KiM?

O sednici Odbora za KiM i o temi sednice (zločini nad Srbima) su obavešteni mediji na uobičajen način. Neverovatno će vam zvučati činjenica da se na sednici Odbora za KiM, koja je bila otvorena za javnost, nije pojavio ni jedan medij. Izuzetak je jedino list „Informer“ sa kojim sam se ja unapred dogovorio da ću napisati ovaj izveštaj za sajt „Informera“. Dakle, zločini nad Srbima na KiM ne zanimaju srpske medije. Da su tema Odbora za KiM bili zločini nad Albancima, na sednicu bi se sjatili mediji, pre svega oni antisrpski tajkunski. Tužno!