Želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju! Želimo sretenjsku Srbiju! Neka živi Srbija!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Palati Srbija uručuje odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije

 

13.22 - Dodela odlikovanja

Orden Republike Srbije na lenti

• Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske

Orden srpske zastave prvog stepena

• Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore

Orden srpske zastave trećeg stepena

• Erik Bišop
• Klaus Mejer Kabri

Sretenjski orden prvog stepena

• Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vovodine
• Manastir sveti Prohor Pčinjski
• Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane
• Srpska čitaonica u Irigu
• Galerija Matice srpske
• Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
• Narodno pozorište Užice
• Srpsko lekarsko društvo
• Narodno pozorište Niš
• Srpska književna zadruga

Sretenjski orden drugog stepena

• Banka Poštanska štedionica AD Beograd
• Novinsko-izdavačko preduzeće Borba AD

Sretenjski orden trećeg stepena

• Klinika za pulmologiju KC Srbije, koja postoji 90 godina
• Profesor doktor Vladimir Obradović
• Naučni institut za veterinartsvo Srbije
• Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 
• Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
• Istorijski institut Beograd
• Vaterpolo klub Partizan

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena

• Džon Kapelo, predsednik fondacije Halijard

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena - posthumno

• Milutin Mrkonjić
• Dušan Duda Ivković, košarkaški trener
• Ivan Tasovac, pijanista i bivši direktor Beogradske filharmonije
• Vladimir Vlada Veličković

• Miroslav Lazanski, novinar, vojni analitičar i ambasador

Oreden Karađorđeve zvezde drugog stepena

• Profesorka Radmila Tomković
• Umar Kremlev

Oreden Karađorđeve zvezde trećeg stepena

• Mujo Bajrović
• Slaviša Čurović
• Stanislav Janković, predstavnik Srpske dijaspore na Kipru
• Senka Crevar, zaposlena u O.Š. „Gvozd" u Vrginmostu, uciteljica srpskog jezika i kulture i obavlja dužnost v.d. ravnatelja knjižnice i čitaonice „Simo Mraovic Gvozd"

Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena - posthumno

• general Veljko Radenović

Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić - postuhmno

• Milutin Dobrić
• Slavko Jovičić

Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić

• Knut Flovik Turesen

Zlatna medalja za zasluge

• Dobrivoje Tanasijević Dan Tana
• Rem Bergman, producent
• Vuk Kostić
• FEST 
• KST
• Muzej žrtava genocida
• Arena channels group
• Aleksandar Rakić
• Maja Kovačević
• Gojko Đogo, pisac
• Džoni Dep, holivudski glumac
• Zagorka Baltić
• Radmila Perić
• Petar Petrović pepi
• mr Hiroši Jamasaki Vukelić, istaknuti prevodilac, novinar i pedagog za japanski jezik i književnost
• Božidar Cekić
• Veroljub M. Umeljić
• Centar za razvoj šajaške
• Fondacija Zadužbina Dositej Obradović Beograd
• Udruženje penzionera grada Novog Sada
• Zemljoradnička zadruga Azalja

Zlatna medalja za zasluge - posthumno

• Radovan Beli Marković, književnik
• Mirjana Marić, modna kreatorka

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti preduzetništva

• Goran Janković, Innoplast
• Nebi Anil, Teklas

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti javnim i privrednim delatnostima

• Termomont koji je izgradio tri kovid bolnice
• Holding kompanija pamučni kombinat Jumko AD Vranje

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u sprečavanju širenja covid19

• Boris Đinđić
• Maja Radojčić
• Katarina Kostić
• Jasminka Vučković
• Predrag J. Marković, srpski istoričar i političar
• Ljubomirka Krkljuš

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima

• Rajko Petrov Nogo
• Nikola Racko, profesor i pijanista
• Srđan Tatić

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u humanitarnom radu

• Petar Srnić, zadužbinar
• Milentije Mladenović, dobrotvor

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima - posthumno

• Marinko Rokvić, pevač
• Merima Njegomir, pevačica
• Boris Komnenić
• Nenad Nenadović, glumac
• Dara Čalenić

Srebrnom medaljom za zasluge

• Vukica Lazović
• Gvozden Nikolić
• Rade Prelić, fotograf Tanjuga
• Rajko R. karišić
• Radmila Mihajlović, istoričarka i prevodilac 
• Mira Ninošević, muzejska savetnica, istoričarka

 

13.07 - Obraćanje predsednika Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas da je veoma je važno u današnjim okvirima i vremenu reći da je budućnost srpske politike u tome da naše odluke donosimo nezavisno, samostalno, bez pritiska i uticaja spolja, da vodimo računa o interesima našeg naroda, naših građana, naše zemlje i regiona u kojem živimo, a ne o ličnim interesima ili nekih drugih koji nikad Srbiji i našem narodu nisu želeli dobro.

On je to rekao danas povodom dodele ordenja na Dan državnosti Srbije i podsetio da su dva velika događaja, na isti dan, jedan desio u Lugu u jaruzi, drugi na poljani, stvorila savremenu Srbiju.

- Prvi, po istoričarima najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost I ujedinjenje. Tog 15.februara 1804.godine u Marićevića jaruzi u Orašcu narodne vođe, one koji su izbegle od okupatorske sablje, podigle su prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, koji će na ovim prostorima kao obavezu I zavet ustoličiti svetu reč - sloboda - naglasio je on. Vučić je istakao da bez te jaruge, tog dana, ništa ne bi izgledalo kao danas.

Volja koju su narodni tribunu iskazali, žrtva koju su podneli, prema njegovim rečima, postala je sastavani deo našeg DNK, graničnik preko kojeg ni danas niko ne sme da pređe, jer, kako je jedan pesnik rekao, ovde se i grobovi bore sa svakim ko se na tu slobodu drzne.

Zahvaljujući njima Srbija je, kaže, uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju i tuđu slobodu i nezavisnost, i nijedna žrtva nam nije teška.

- Mi danas jesmo bastion slobode i nezavisnosti, ali i garant mira na ovim prostorima, svesni njegove vrednosti, željni trajanja i zajedničkog života, dobrog komšijskog odnosa sa svima koji nas okruzuju - poručio je on.

Vučić je rekao da je upravo u toj jaruzi krenula na put slobode zahvaljujući kojem Srbija danas ne duguje nikome ništa osim sebi i svojoj budućnosti.

- Taj dug koji su nam ostavili svi ustanici Karađorđe, Sinđelić,. . . otplaćujemo svakodnevno čineći Srbiju lepšom. I svaki naš novi put, bolnica I fabrika koju podižemo je svojevrsna otplata kamate na njihove snove I žrtvu. Uprskos lomu kao krajnjem rezultatu Prvi srpski ustanak pokazao je da je Srbija oslonjena na sebe, samo na sebe i da može da bude potpuno slobodna i funkcionalna država - istako je on.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Vučić je podsetio da je 15.februara 1835. godine zahvaljujući Sretenjskom ustavu, Srbija postala moderna država, jer je tako odlučilo 2.400 predstavnika naroda i više od 10.000 posmatrača na najvećoj skupštini u Kragujevcu.

- Na toj poljani, pod otvorenim nebom, Srbija je dobila zastavu, grb i institucije i ozvaničila ono što je najvažnije od svega - slobodu, jer je narod, ponosan, seljački, istrajan, odlučio da zbaci okove i napravi modernu državu, bez robova u kojoj su svi jednaki pred zakonom, a vlast ograničena - rekao je Vučić.

Tada je ukinut feudalizam, a Srbija postala jedna od najmodernijih država.

- Kada je knez Miloš potpisao taj akt, Dimitrije Davidović, tvorac tog Ustava, napisao je u novinama da je tim činom potpisana sreća Srbije i njena budućnost, koja će i danas biti najveća naša obaveza, koja od nas zahteva da kao najvecu vrednost čuvamo slobodu - zemlje i svakog čoveka u njoj - poručio je Vučić.

Ona nas i danas obavezuje da na tim poljanama gradimo puteve, fabrike, pruge, da svojom snagom, radom i verom, tu slobodu čuvamo, rekao je Vučić i dodao da nemamo pravo pred senima predaka da zaboravimo da su najveće sile sveta tada baštinile robovlasništvo i surovi kolonijalizam.

- Nismo mi slučajno danas najbrže rastuća zemlja, zemlja gradilišta, investicija, koja može da se izbori sa krizama, od poplava do pandemije, nismo slučajno nezavisna zemlja koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti. To je bio zadatak, obaveza koju smo dobili 15. feraura u Kragujevcu 1835. godine - rekao je Vučić.

 

Predsednik je naglasio da je Srbija danas najvećim delom baš onakva kakvu su je oni hteli - zemlja slobode i slobodnih, nezavisna, svoja, zemlja u kojoj se gradi, koja budućnst drži u svojim rukama. Zemlja mir ai dostojanstva, sećanja na one koji su to dostojanstvo i slobodu zauvek obezbedili.

Dodao je da danas posthumno odlikovan i potpukovnik Veljko Radenović, po kome je nastala pesma "Ðenerale, nek je tvojoj majci hvala", navodeći da je danas nastupilo vreme kada konačno možemo da kažemo ko smo, odakle smo i šta je i koja je naša zemlja, da se pred svima zahvalimo našim junacima.

Naveo je da je veličanstveno u oba događaja, iz 1804. i 1835. što u ti “ljudi iz jaruge i sa poljane”, znali i imali snage, ne samo da izađu iz mraka, već da prepoznaju i usvoje one vrednosti koje najveći deo Evrope tog vremena i nije poznavao.

- Znali su da je sloboda moguća samo u modernoj i jakoj državi, i da će posle njih, koji su za nju ginuli, doći oni koji će za nju da žive i da je grade, u miru sa sobom i sa drugima. Sve su to znali naši junačni preci, i u zimu nam doneli proleće. I danas u Srbiji mi živimo to proleće, živi ga Srbija slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena, u miru sa svima - poručio je Vučić.

Predsednik je ponovio i da Srbija ima najbliže odnose sa RS, ne dirajući integritet BiH, te dodao da niko ne može da nam zabrani da govorimo o jedinstvu naroda, istoj kulturi, istom jeziku, i da sve što nas povezuje kroz istoriju, zajednički obeležavmo.

 

 

Dodao je da, svestan da je sloboda uslov svega ostalog, i da samo iz nje proističe ono što uređuje društvo , danas uručuje odlikovanja u znak zahvalnosti svima koji su doprineli na svoj način, takvoj Srbiji, koji su svoje znanje, rad nesebično dali Srbiji.

- To su oni u kojima živi gen jaruge i poljane, gen slobode i najviše vrednosti. Hvala na tome u ime svih koji sui m delima prethodili u ime Srbije, zemlje slobodnih. Ostaće upamćeni na stranicma knjige koju su naši preci počeli bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju danas nastavljamo, znajući da nema kraj - rekao je Vučić.

Navodeći da je Sretenje najbitniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru moderne Srbije, mi danas slaveći ga kao “crveno slovo” činimo posvetu velikim prethodnicima i saljemo poruku kakvu Srbiju želimo.

- A, želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju. Želimo sretenjsku Srbiju. Neka živi Srbija - rekao je Vučić.

 

13.04 - Počela ceremonija

Ceremonija uručenja odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana državnosti Srbije počela je intoniranjem himne Srbije Bože pravde. 

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.

Više pročitajte OVDE.