Ištvan Kaić: Malograđanin opasnih namera

Za sve koji o tome ne znaju mnogo, Kikindske su, otkad su nastale, koncipirane samo da oslikaju karakter njihovog urednika i osnivača, dok je sve što bi jedne novine trebalo da čini novinama od drugorazrednog značaja. Kikindske se u Kikindi više ne kupuju zato što je nekome stalo do informisanja, nego pre svega zbog navike narcisoidnog pojednačavanja sa karakterom koji je etabliran kao merna jedinica grupe pojedinaca, koja u najgorem smislu opisuje grad statusno jedva deceniju star. Od redakcije koju čine tri novinara, na osam stranica, od kojih su barem dve prilozi pokradeni iz drugih medija, one ne samo da su privatne novine, već su u jednom neskrivenom patološkom ključu i iskompleksirano lične

O Ž.B. (52), koji je samo u Policijskoj upravi Kikinda do pre pola godine imao registrovano petnaest krivičnih dela među kojima i poresku utaju, o njegovoj zavisnosti od opijata, delinkventskim ispadima u javnosti, finansijskim marifetlucima, brojnim hapšenjima i privođenjima, pisano je već dosta, posebno otkad je marta 2019. postavljen za predsednika NUNS-a. Mnogima je ipak i dan-danas ova činjenica nepojmljiva i ne znaju čime je takvo nameštenje zaslužio, jer ne uračunavaju punu razmeru karaktera o kakvom je reč.

Pošto je prethodna dva izdavača u roku od deset godina pustio u prinudnu likvidaciju ne bi li izbegao da izmiri obaveze prema privatnim poveriocima i državi, Kikindske su januara te iste 2019. postale glasilo firme Dan Graf iz Beograda, a dve godine kasnije, preko nje i deo lanca glasila u sastavu Šolakove Junajted medije. Radi opstanka lista koji je osnovao, jedva je dočekao da se nađe na usluzi onima kojima se dovoljno dugo udvarao i postane prvi predsednik NUNS-a koji će otvoreno zagovarati podršku Šolakovom biznis partneru Đilasu i slediti njihove interese. Obavezao se da tokom svog mandata prevede NUNS iz parapolitičkog u političko udruženje, a Kikindske pretvori u stranački bilten koji će Đilasovi aktivisti, uz drugi propagandni materijal, deliti na štandovima po Kikindi.

Foto: Privatna arhiva

Ni to, međutim, nije dovoljno da razjasni punu strast kojom se, iz broja u broj, na stranicama Kikindskih tako napadno i narkomanski bezukusno, svuda gde je to moguće, godinama unazad umeću slike i montaže predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Jer pitanje glasi: Zašto bi jedno lokalno glasilo iz male sredine uopšte imalo potrebu da se toliko bavi nosiocem najviše političke funkcije u državi i zar namena lokalnih novina primarno nije da odgovore potrebama lokalnog stanovništva i bave se problemima koji se tiču lokala? Čak i ako se ostavi po strani nužda da se pred vlasnicima dokaže kao politički lojalan i isplativ, u toj isforsiranosti, koja izgleda tragikomično kad se poveže sa dometom novina, uvek ostaje taj neki suludi višak, nezaustavljivi lični kapric koji se odmetnuo i jasno ukazuje na potrebu urednika da potvrdu svoje ličnosti i simboličke uloge pred kikindskom publikom crpi iz samoobračunavanja sa najvišom političkom instancom.

U vreme tzv. bojkot opozicije, 4. oktobra 2019. montirao je Vučića kako upravlja lutkom koju predstavlja Milenko Jovanov, jedan od tadašnjih potpredsednika SNS, Kikinđanin koji ni tada ni danas nema nikakvu funkciju u tom gradu. Priroda razračunavanja sa Jovanovim je sve vreme latentno reketaška, jer je pre nego što ga je pronašao u Đilasu i Šolaku, spas za svoj list tražio umiljavajući se upravo njemu. Odbijanje Jovanova da ima bilo šta sa Ž.B. rezultiralo je redovnim napadima koji su se bazirali na činjenici što je Jovanov rođen i živi u Kikindi. Motiv sa lutkom urednik će ponavljati, a označitelj Jovanov biće upotrebljavan kao spona kad god Vučića nije moguće direktno potkačiti. U broju od 6. decembra 2019. Jovanov je kažnjen naslovom „Odbrana ugroženog vođe: Hit-Shit“ i nazvan „hodajućim tabloidom“ samo zato što je gostovao u najgledanijoj političkoj emisiji na TV Pink, uz fotografiju srdačnog rukovanja sa Vučićem.

Foto: Privatna arhiva

Za izdanje od 18. oktobra 2019. Vučića je montirao kako čuči u polupraznom frižideru sa natpisom „Napast“, a 13. marta 2020. umetnuo mu je lik u virusnu organelu, napisavši „Napredni virusi – opasna vremena“. Slična organela pojaviće se i na naslovnici „Oprez, disciplina & Vučićeva medicina“ od 17. aprila 2020, povodom mesec dana od uvođenja vanrednog stanja, dok se slika Vučića 10. maja 2019. umeće čak i u prilog o rezultatima konkursa za medijske projekte Grada Kikinde.

Po raspisivanju redovnih parlamentarnih izbora, kako bi ismevao učesnike, plasirao je infantilnu ilustraciju „Idemo na izbore“ sa šarenim balonima i nanizanim televizorima koji prikazuju Vučića, a po njihovom završetku, na mapi Opštine Kikinda umnožio je Vučićevu figuru i predstavio ga kao kandidata koji je pobedio na svim upravljačkim funkcijama, od predsednika mesnih zajednica do gradonačelnika. S druge strane, njegova narcisistička investicija Kikindske su jedino štampano glasilo uz Tabloid Milovana Brkića koje je odvojilo čitavu stranu da bi integralno prenelo proglas „Sporazum sa narodom“, dok su se protestne šetnje u Beogradu u toku zime i proleća 2019. prenosile kao događaji od ključne važnosti za čitaoce osmostranog kikindskog nedeljnika.

Foto: Privatna arhiva

I dok se lokalno, tu gde je bezbedno i nekako sve prolazi ispod radara, najviše bavi predsednikom Srbije, kad dobije priliku da se nađe pod svetlom reflektora i putem mejnstrim medija obrati najširoj javnosti, Ž.B. se sve češće odlučuje za nesuvislo, neumesno i kapriciozno obračunavanje i blaćenje kikindskih lokalaca, kao da ga odjednom samo oni zanimaju. Tako je u periodu od 20-26. marta 2020, tokom prvog talasa pandemije, iskoristio priliku da u više beogradskih nedeljnika i dnevnih listova plasira laž da je „nulti pacijent“ koji je u Srbiji dijagnostikovan sa simptomima COVID-19 iz Kikinde, samo da bi okrivio lokalnu vlast da je uz državu neblagovremeno reagovala i izneo tezu da su kikindski funkcioneri vladajuće partije krivi što se virus proširio čitavom Srbijom.

Dve godine kasnije, u mejnstrim medijima stići će i do pojedinaca koji su samo njemu bitni da ih pomene ne bi li im napakostio za nešto što je isključivo vezano za kikindska dešavanja. Uveren da ga time sramoti na način na koji ovaj neće moći da mu vrati, učinio je to 4. februara 2022. novinaru Milanu Ivetiću zbog teksta u Novim kikindskim novinama, sveteći mu se zbog pisanja o prekršajnim prijavama koje su stigle učesnicima decembarskih blokada saobraćajnica u Kikindi. Tako je u veb sekciji beogradskog Danasa, rezervisanoj uglavnom za servisne informacije sa lokala, Ivetićev tekst proglasio „medijskom presudom“, vređajući ga uz objavljenu fotografiju. A ovu zloupotrebu omogućio mu je i odobrio, nimalo slučajno, Šolakov novi uposlenik Vukašin Obradović, u Politici ekspres svojevremeno poznat kao V.O., inače veoma sličnih karakternih dispozicija kao Ž.B., i time slikovito iscrtao pun krug jednog malograđanina opasnih namera.

(Nove kikindske novine, 17.02.2022.)