JA ZNAM KAKO JE VUČIĆU BILO KADA JE ĐINĐIĆ UBIJEN, A SINIŠA KOVAČEVIĆ TREBA DA SE STIDI! Vesić poslaniku Narodne stranke: Svetog Savu si predstavio kao pijanicu i ubicu, a sada govoriš o KiM!

Narodni poslanik SNS Goran Vesić govorio je na posebnoj sednici Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji i tom prilikom stao u odbranu predsednika Aleksandra Vučića zbog optužbi koje su se čule u sali tokom današnjeg dana

Vesić je odgovorio opozicionim političarima koji su, između ostalog, napadajući Vučića spomenuli i da se radovao kada je ubijen premijer Zoran Đinđić.

- Jedna od najvećih laži koja me je pogodila danas je priča da se predsednik radovao kada je ubijen premijer Zoran Đinđić. Ja sam te 2003. godine bio u Kliničkom centru, na pet ili šest metara. Znam šta mi je ko rekao i kako se ponašao predsednik Vučić tada. Znam ja, a ne vi koji niste bili ni na 10 kilometara. Znam koliko mu je bilo teško jer je odgovoran čovek, jer je ubijen premijer države i treba da vas je sramota što pričate tako - rekao je Vesić.

O optužbama i prozivkama poslanika Narodne stranke Siniše Kovačevića da predsednik i poslanici vlasti ne znaju ni gde su Gračanica i Visoki Dečani, poslanik SNS kaže da Kovačević treba da se stidi.

- Nas uči čovek gde je Gračanica i Visoki Dečani. To nas uči čovek u čiju zaštitu smo stali i ja i predsednik Vučić kada su mu prekidali predstavu u JDP. Stali smo u odbranu njegovog prava na umetničku slobodu. Iako je to jedan od najnakaradnijih tekstova gde je Sveti Sava predstavljen kao ženskaroš, pijanica i ubica. To ne govori nijedan istorijski dokument. To je najskandalozniji tekst o Rastku Nemanjiću ikada napisan. I gospodin Kovačević ćuti o tome, nikada se javno nije odrekao. Jedna od najgorih stvari koje smo čuli jeste da poslanici nazivaju ove ljude koji sede gore nazivaju ubicama. To su iste optužbe koje govori Aljbin Kurti. Džaba nama sve povelje i deklaracije, ako nismo jedinstveni - kaže Vesić.

Celo njegovo izglaganje pogledajte u snimku.

Njegov govor prenosimo u celosti:

Predsednik Republike nam je saopštio koliko je naša pozicija u vezi sa Kosovom i Metohijom teška. Svi znamo da kosovski problem postoji duže od vek i po i da je našem narodu svake godine bilo sve gore. Ipak, bilo bi nekorektno da ne konstatujemo da je pozicija naše države kada su u pitanju pregovori poslednje decenije bolja. Svi znamo koliko je zemalja proteklih godina povuklo priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Predsednik nam je juče saopštio da se u Ministarstvu spoljnih poslova nalazi još sedam a biće možda i osam nota o povlačenju priznanja. I bez tih povlačenja danas većina zemalja – članica Ujedinjenih nacija, od 197 zemalja koliko ima svetska organizacija u članstvu, ne priznaje tu samoproglašenu nezavisnost. Čini mi se da smo olako prešli preko te činjenice. To je velika promena za koju je zaslužan predsednik Vučić. Da je to bilo lako uraditi zašto to nije uradio neko pre njega. 

Uprava ta činjenica da oni koji priznaju samoproglašenu neszavisnost nemaju većinu u Ujedinjenim nacijama dovela je do toga sa vlasti u Prištini nisu uspele da postanu članice većine međunarodnih organizacija, među kojima su najznačajnije Ujedinjene nacije. Predsednik Vučić nije odbio nijedan razgovor oko Kosova i Metohije, borio se za interese naše zemlje i našeg naroda na Kosovu i Metohiji na svakim pregovorima pa smo tako dobili Briselski sporazum koji vlasti u Prištini odbijaju da sprovedu jer tvrde da nije dobar za njih. Odbijaju da prihvate Zajednicu srpskih opština pa se prvi put od 1999. godine Priština nalazi pod pritiskom međunarodne zajednice. Iseljavanje Srba nije zaustavljeno ali je smanjeno a naš narod na Kosovu i Metohiji prvi put govori jednim političkim glasom u pokrajini i nije razjedinjen. 

Danas je Srbija lider integrativnih procesa u regionu kroz ”Otvoreni Balkan” a vlasti u Prištini su lideri samoizolacije. I najvažnije, ugled predsednika Vučića u međunarodnoj zajednici i sve snažnija pozicija Srbije doveli su do toga da čak i one zemlje koje priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije razumeju da se moraju uvažiti legitimni politički, istorijski, kulturni i ekonomski interesi Srbije u našoj južnoj pokrajini.

Upravo ovakva, snažnija, pozicija Republika Srbija u međunarodnoj zajednici omogućila je da predsednik Vučić i naši pregovarači u proteklom periodu postave pitanja koja se odnose na legitimne ekonomske interese Srbije na Kosovu i Metohiji. Bilo je ovde neosnovanih primedbi da predsednik Vučić i Srbija to nisu učinili. To nije tačno. Predsednik veoma snažno insistira na odbrani svih naših interesa bilo da su politički, istorijski, religijski ili ekonomski. Ali nam je rekao da zemlje koje priznaju samoproglašenu nezavisnost smatraju da je sva bivša društvena i državna imovina pripada Prištini. Jasno je da pokušaj sponzora nezavisnog Kosova da Srbiji oduzme imovinu nije samo ekonomsko nego i statusno pitanje. Jer ako bi Srbija dobila imovinu koja joj pripada šta bi ostalo vlastima u Prištini? Skoro ništa.

Srbija je u poslednjih šezdeset godina uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na KiM. Tako polažemo legitimno pravo na bar 80 odsto svih infrastrukturnih i privrednih kapaciteta na KiM. To pravo našoj zemlji privremene institucije u Prištini osporavaju kroz nelegalnu privatizaciju koja dovodi do uzurpiranja naše imovine na Kosovu i Metohiji.

Imovina je u vlasništvu onih koji su je stvorili a u slučaju bivše društvene i državne imovine na Kosovu to je skoro isključivo država Srbija.  

Kako je moguće da imovinu u koju je decenijama ulagala država Srbija, kao što su rudnik Trepča ili hidroelektrana Gazivode, sada proglašavaju svojom nelegalne vlasti u Prištini? Gazivode su srpska imovina. To je predsednik Vučić nebrojeno puta ponovio. Branu je gradila beogradska Hidrogradnja. Da bi se formiralo jezero raseljeno je srpsko stanovništvo iz Ibarskog Kolašina. Potopljeno je više od 600 domaćinstava, dve crkve i četiri groblja. Potopljeni su i čuveni srednjevekovni dvori Jelene Anžujske. Hiljade Srba je iseljeno iz tog kraja, i to uz ponižavajuću nadoknadu, jer svedoci tvrde da za ar zemlje nije mogla da se kupi pakla cigareta. Izgradnja Gazivoda finansirana je iz kredita MMF, a neke od tih kredita Srbija i dalje vraća međunarodnim kreditorima.

Pored toga što ne naplaćujemo poreze na području naše južne pokrajine, naša zemlja je od 2002. godine do danas otplatila više od 700 miliona evra kredita kojima su građena preduzeća na KiM. Ukupan dug, koji plaćamo do 2041. godine, je 930 miliona evra.

Znate li šta se gradilo iz tih kredita? „Kosovo B”, kop „Belaćevac”, deo Trepče, Fabrika akumulatora, Fabrika baterija u Gnjilanu i „Metalac” u Đakovici„ Feronikl”, „Balkan” u Suvoj Reci, Industriju sintetičkih vlakana „Printeks” u Prizrenu, Fabriku šavnih cevi u Uroševcu, Fabriku radijatora u Gnjilanu.

Taj dug je naša tapija odnosno vlasnički list nad imovinom na Kosovu. Mi dokaze imamo, plaćamo kredite i nadamo se da svet koji je izgrađen na principu neprikosnovenosti privatne svojine taj argument teško može da ospori.

Juče smo od predsednika Vučića čuli priču o srpskim političarima kojima je Ante Trumbić bio bliži od Nikole Pašića. To je prokletstvo srpske politike. Nažalost, juče u ovom domu čuli smo teške, lažne i neosnovane optužbe na račun lidera kosovskih Srba. Kao da u našem parlamentu sedi Aljbin Kurti čuli smo od nekih srpskih poslanika optužbe da su lideri našeg naroda, kako su rekli, kriminalci i ubice. To je sramota za ovu skupštinu. Dame i gospodo poslanici, ništa nama ne vrede deklaracije i proklamacije i odluke koje ćemo ovde doneti ako Srbi na KiM ne budu govorili jednim glasom. 

A to su ljudi koji sede na galeriji iznad nas. I koji su došli da vide imaju li podršku svoje države. I koji će se danas ili sutra vratiti na KiM. Da žive pod vlašću Prištine i da se bore za opstanak našeg naroda. A po beogradskim kafićima ostaće da sede oni koji ovde ponavljaju Kurtijeve reči. 

Mnogo je laži i uvreda ovde izneto ova dva dana o predsedniku Vučiću. Jedna od najružnijih je o Vučićevom ponašanju kada je premijer Đinđić ubijen. Za razliku od onih koji su lagali ja sam iz Kliničkog centra, tog 12. marta, prvi ušao u praznu zgradu Vlade Srbije. Trebalo je da se spreči državni udar i da se organizuje sednica Vlade. Znate li kako to izgleda? Znam sa kim sam se čuo telefonom u tih nekoliko sati. Jedan od njih bio je i Vučić. Znam koliko mu je bilo teško. Zato što je odgovoran, zato je što je znao kakva je to nesreća za državu i zato što je čovek. I ne lažite više o napijanju. Tako su lagali, ne vi nego neki koji su sada sa vama, da je Đinđić jeo vola na Palama. Bio sam sa njim tada, bio je i Vučić tada u Republici Srpskog jer je Đinđić tada hteo da bude sa narodom kome je zaprećeno bombardovanjem. I bio je. Ali važno je da su oni koji tada tamo nisu bili sedeli po beogradskim kafićima i da su izmisli priču o volu. Samo prestanite više da lažete.

Predsednik je rekao da smo on i ja kao studenti branili pravo Siniše Kovačevića kada je Vojislav Šešelj prekinuo njegovu predstavu Sveti Sava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Branili smo pravo umetnika na slobodu rada. A to je najskaradniji tekst o Svetom Savi protiv koga je ustao i blaženopočivši patrijarh Pavle. U tom tekstu Sveti Sava je prikazan kao bahat, pijanica i ženskaroš. Ne postoji nijedan istorijski dokument koji Rastka Nemanjića tako prikazuje pre nego što se zamonašio. Nijedan. Baš suprotno, Rastko Nemanjić opisan je kao pobožan i skroman mladić. Tako da ne znam odakle Siniši Kovačeviću vizija kako ga je opisao. A mi smo ga branili jer smo branili princip. Kao što smo obojica bili ispred Studija B kada je ukinut Utisak nedelje.

Pozivam vas, dame i gospodo poslanici, da podržimo dosadašnje aktivnosti Predsednika Republike i Vlade Republike Srbije u pregovorima sa međunarodnom zajednicom i predstavnicima privremenih institucija u Prištini. Da danas, kao malo puta u našoj političkoj istoriji, pokažemo jedinstvo i odgovornost. Da stanemo iza Predsednika Republike i Vlade naše zemlje koji treba da nastave pregovore sa punom podrškom ovog doma. Kosovo i Metohija nije stranačka već nacionalna priča. Zato budimo odgovornost i pokažimo da Srbija ima jednu politiku koja se odnosi na Kosovo i Metohiji. To od nas očekuju Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji a koji danas gledaju u nas. Samo tako možemo da pobedimo.