MINISTAR VESIĆ: Aleksandar Vučić je infrastrukturalne projekte postavio kao prioritet svoje politike

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, gostovao je jutros na RTS-u i govorio o završetku obilaznice oko Beograda, Moravskog i Fruškogorskog koridora, mreži brzih pruga ali i o sanaciki visećih mostova

Vesić je rekao da je planirano da deo obilaznice do Bubanj potoka bude pušten u saobraćaj u junu mesecu naredne godine. 

- U ovom trenutku radi se petlja Avala, tunel Beli potok kao i izlaz na samoj petlji Bubanj potok prema Beogradu. Ovo su sve radovi koji su preostali kako bi taj deo naše obilaznice koji je inače dužine 47.7 kilometara bio završen. Ostaje da se ugovori poslednji deo a to je od Bubanj potoka do Pančeva sa velikim železničkim-drumskim mostom na Vinči, čime će Beograd konačno dobiti obilaznicu posle trideset godina - rekao je ministar Vesić i dodao da je činjenica da se najviše radova na obilaznici dešava od 2014. godine od kada je Aleksandar Vučić stavio infrastrukturalne projekte kao prioritet svoje politike.

Vesić navodi da kada bude završen deo do Pančeva, Beograd će dobiti kompletnu obilaznicu i što je jako važno železnički saobraćaj biće značajno rasterećen, tačnije biće ukinut skoro sav cargo saobraćaj, odnosno saobraćaj koji sada opterećuje beogradski železnički čvor i da će zbog izgradnje obilaznice do najvećeg rasterećenja doći na Gazeli.

Na pitanje novinara šta je ostalo još da se uradi na auto-putu Miloš Veliki, Vesić kaže da tu nije ostalo mnogo radova.

- Nedavno sam obišao tu saobraćajnicu, ostalo nam je od osam kilometara kolika je njenu dužina da završimo deo oko okretnice na Novom Beogradu i to će biti najbrži izlaz gradjanima koji žive u ovo delu grada na autoput Miloš Veliki, što je stanovnicima tog dela grada od izuzetnog značaja.
Ova saobraćajnica po plan treba da bude puštena u martu sledeće godine i kako stoje stvari tako će i biti jer je završeno u ovom trenutku preko 80 odsto saobraćajnice - izjavio je Vesić.

Vesić je govorio i o važnosti Fruškogorskog koridora, zbog koga se upravo u Novom Sadu rade dva mosta što se prema njegovim rečima u Novom Sadu nije nikada desilo.

- Fruškogorski koridor trebalo bi da preko brze saobraćajnice spaja Kać, preko Dunava novim mostom, sa novoprojektovanom petljom “Petrovaradin”. Nakon toga trasa nastavlja ka Fruškoj Gori, ka Nacionalnom parku, ispod kojeg je predvidjen tunel kroz sam Nacionalni park, iz potrebe da se saobraćaj ubrza, da se poveća bezbednost, smanji potrošnja goriva i minimiziraju negativni uticaji na životnu sredinu i na floru i faunu Nacionalnog parka. Po izlasku iz tunela na južnim obroncima Fruške Gore trasa koridora se vraća na postojeći put Beograd - Novi Sad. Kasnije ćemo u budućnosti Fruškogorski koridor spojiti sa putem koji je u planu, čiji je projekat završen i čeka se odluka revizione komisije a to je brza saobraćajnica Beograd- Zrenjanin- Novi Sad - kazao je Vesić.

Vesić dodaje da na Fruškogorskom koridoru, postoje dva ključna objekta - tunel Iriški venac, tunel kroz Frušku goru koji će biti dugačak oko 3.550 metara i most preko Dunava dužine oko 1800 metara, koji će povezivati kaćku stranu sa Petrovaradinom.

- Ovaj koridor je zaista jedan od najvažnijih, jer kada su uradjene glave arterije, kada je završen put prema Severnoj Makedoniji sada je neophodno povezati što više mesta brzim saobraćajnicama, što je upravo politika našeg predsednika Vučića. Na ovaj način ljudi će ostajti u mestima gde žive, dolaziće nove investicije i naša zemlja će se ubrzano razvijati - izjavio je Vesić.

Kada je reč o obali Save kod Šapca koju spaja most od 1350 metara na auto putu  Ruma - Šabac, Vesić kaže:

- Most se gradi ubrzano, ono što je važno za građane da znaju jeste da će od petlje Dobanovci do Šapca koja će približno imati  60 kilometara, poštujući ograničenja brzine do mosta preko Save, novoizgrađenom saobraćajnicom putovati svega 28 minuta.
Na primer od mosta na Gazeli ima 16 kilometara više, pa će se stizati za 40 minuta, to je upravo suština građenja velikih projekata - ističe Vesić.

Što se tiče nastavka radova na Milošu Velikom pravac Preljine - Požega, kako ministar kaže taj deo je veoma komplikovan i tu je uradjeno nekih 55 odsto radova.

- Na tom potezu imamo Tunel Laz, gde je urađen iskop 82 odsto, procenjen datum probijanja tunela je mart 2023. godine za desnu cev i maj 2023. godine za levu tunelsku cev. Zatim tu je i tunel Munjino brdo, tu je iskop 62 odsto, ukupno je uradjeno preko  54 odsto radova, procenjen datum probijanja tunela je maj 2023. godine. Imamo i petlju Preljina – tunel Laz, od petlje Preljina do petlje Pakovraće saobraćaj je  puštena u rad, dok se od petlje Pakovraće do tunale Laz izvode radovi. Kod  Lučana se takodje izvode radovi i rešavaju se problemi pristupa usled nerešene eksproprijacije, takodje i kod Prilipca - kaže Vesić i dodaje da se ubrzano radi i da to pokazuje koliko je predsednik Vučić posvećen tome da se svi infrastrukturalni projekti završe.

Ministar ističe da je po prvi put izgradjena brza pruga i da po prvi put imamo uredjenu železnicu po ugledu na druge evropske zemlje.

- U ovom trenutku se radi brza pruga Novi Sad – Subotica dužine 108 kilometara, koja bi trebalo da bude završena do 2025. godine, mada imam obećanje izvodjača da će biti i ranije.
Zatim radi se Niš – Brestovac, dužine 23 kilometara, brzine 120km/h, čiji je završetak planiran za oktobar sledeće godine. Niš – Dimitrovgrad, 30 kilometara brzine 120 km/h, završetak radova planiran je do aprila 2023. godine i Stalać – Đunis, 14 km, brzine 120 km/h, do novembra 2024. godine - navodi Vesić

Ministar je pored ovih brzih saobraćajnica najavio i to da se projektuje pruga od Beograda ka Nišu, gde će vozovi takodje ići 200 km/h, pruga je dužine 210 kilometara, početak radova se očekuje 2024. godine a završetak 2028.godine. Zatim pruga Niš – Preševo, 130 kilometara, brzine 160 km/h, radi se i 150 kilometara pruge Stalać- Kraljevo - Rudbica, brzine 120 km/h i od Valjeva do Vrbnice prema Crnog Gori.

Na pitanje da li se našlo rešenje za viseće mostove u Srbiji, ministar je rekao:

- Izdao sam nalog kako bi snimili postojeću situaciju, 90 lokalnih samouprava je poslalo izveštaje, 55 još uvek to nije uradilo, do ponedeljka smo zadali rok da predaju izveštaje. U ponedeljak ću objaviti spisak lokalnih samopurava koje nisu želele da pošalju izveštaj jer mislim da je veoma važno da njihovi građani znaju u kakvom su stanju njihovi viseći mostovi. Imamo 59 visećih mostova, od kojih je 8 za rušenje, 41 most može da se sanira a 10 je u dobrom stanju što ni malo nije dobra situacija. Trajno rešenje za ovaj problem imaćemo kada donesemo propise koji će urediti održavanje infrastrukture. Odnosno da svaki infrastrukturalni projekat ima svog upravljača, što znači da ćemo mnogo manje novca trošiti na ovakve situacije, već ćemo na vreme održavati objekte i to je nešto što nas čeka u budućnosti - zaključio je Vesić.