Vesić: Sutra sa delegacijom Novog Pazara, dogovoreno će biti odmah sprovedeno

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra, kako je i najavio, razgovarati sa delegacijom Novog Pazara, u kojem je nedavno jedna 15-ogodišnja devojčica izgubila život na pešačkom prelazu, kako bi razgovarali o poboljšanju bezbednosti u saobraćaju u tom gradu

Vesić je rekao da je odmah nakon saobraćajne nesreće u kojoj je devojčica stradala, dao nalog „Putevima Srbije“ da izađu na teren i utvrde šta je moguće učiniti kako bi deca bila zaštićena.

Podsetio je da je i pre godinu dana jedan dečak u Novom Pazaru na isti način izbugio život i da tada ništa nije preduzeto.

- To je magistralni put, regionalnog karaktrera, a nema ni trotoar i to je nedopustivo - naglasio je ministar Vesić na TV Pink.

Zato je Ministarstvo pripremilo predloge šta se može učiniti u krakom roku, a šta u nekom u srednjoročnom periodu, koje je predstaviti predstavnicima Novog Pazara.

- Ono što se budemo dogovorili biće odmah i sprovedeno - poručio je Vesić, te istkao da je svestan da ljudske živote ništa ne može da vrati, niti da ublaži bol porodicai poginule devojčice, ali da se mora raditi na tome da se poboljša bezbednost u saobraćaju.

Ukazao je i da je vinovnik te nesreće vozač sa probnom vozačkom dovzolom.

- I o tome treba da pričamo, sa MUP-om, jer ima mnogo nesreća u kojima učestvuju upravo vozači sa probnim dozvolama. To govori da moramo da učinimo mnogo više kada je reč o bezbednosti u saobraćaju - rekao je Vesić.

Nažalost, ukazao je da smo, iako s jedne strane šampioni u ekonomskom razvoju i izgradnji infrastrukture u regionu, prvi i po broju poginulih u saobraćaju.

- Zato moramo da učinimo sve, da razgovaramo o tome, da osim medijske kampanje, vidimo šta još da možemo učinimo da taj broj smanjimo, jer je i jedan poginuli mnogo - poručio je ministar.

Kada je reč o infrastrukturi, Vesić je naveo da se u ovom trenutku gradi 222 kilometara autoputeva i oko 190 kilometara brzih saobraćajnica, te dodao da je cilj u narednoj godini da se neki od njih, kako je i planirano, privedu kraju, a neki da se ubrzaju.

U tom smislu, naveo je da će, prema utvrđenoj dinamici, do kraja naredne godine biti završena deonica autoputa „Miloš Veliki“ od Pakovraće do Požege, na kojoj se nalaze dva tunela, Laz i Munjino brdo, pa će i taj deo Srbije izaći na autoput.

Od Požege će, zatim, ići dva autoupta – za jedan ka Republici Srpskoj do kraja godine završava se projektovanje, dok je za drugi, ka Crnoj Gori, projektovanje u toku, nakon čega slede pregovari o izvođenju radova.

- Ugovaranje zavisi od situacije sa energentima. Srbiaj je mnogo više novca izdvojila za energente i ne može u ovom trenutku niko da kaže kada ćemo moći da ugovorimo nove puteve, jer to zavsi od novca u budžetu. Ali, sada smo spremni da krenemo ugovaranje do Višegrada, a onda i ka Crnoj Gori - rekao je Vesić.

Naveo je da će u martu biti završena brza saobraćajnica Surčin–Novi Beograd, koja će omogućiti brži izlazak na auto-put "Miloš Veliki", do kraja marta i deonica Moravskog koridora od Pojata do Makrešana, a poccetkom oktobra i do Koševa iznad Kruševca.

Dodao je da se na obilaznici do Bubanj potoka završavaju radovi kod petlje Avala i kreće opremanje poslednjeg tunela, a do 1. juna taj deo obilaznice biće zavšen.

Do kraja 2023.trebalo bi da bude završena deonica Kuzmin – Sremska Rača, sa mostom preko Save, kao i deo brze saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, od Rume do Šapca, koja će omogućiti da i taj deo Srbije bude saobraćajno povezan.

- Po prvi put, Srbija ne gradi samo puteve linijom sever-jug, već i istok-zapad, i to je politika Aleksandra Vučića, da se svaki deo Srbije poveže i razvija - rekao je Vesić.

Takođe, sledeće godine radiće se put Kragujevac-Mrčajevci, u dužini od oko 60 kilometara, u okivu kojih je 22 kilometara obilaznice oko Kragujevca.

- Nastavljamo da projektujemo i u skladu sa ekonomskom situacijom, spremi smo i da gradimo - poručio je Vesić i podsetio da je budžet Ministarstva za 2023. godinu 288 milijardi dinara, 40 milijardi više nego lane, a da je samo za infrastrukturu i kapitalne projekte opredeljeno 3,6 milijardi evra, što je tri puta više nego ukupno u periodu od  2008-2012. godine.