EK pozdravlja napore Srbije da uđe u EU! Zabrinutost zbog Kine i Rusije

U nacrtu kopromisnih amandmana za nacrt izveštaja o Srbiji za 2022. godinu Evropska komisija je pohvalila činjenicu što je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i u tom kontekstu i izbor novog ministra za evrointegracije, uspešno organizovan referendum o promeni Ustava čime je omogućena dalja reforma pravosuđa.

U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid pohvaljuju se napori vlasti u Srbiji da ''osigura nediskriminatorni tretman'' etničkih, religijskih i seksualnih manjina, kao i drugih ranjivih grupa, a ističe se i da Srbija nastoji da brzo reaguje na zločine počinjene iz mržnje, kao i slučajeve diskriminacije protiv žena, etničkih manjina, izbeglica, ljudi sa posebnim potrebama i pripadnicima LGBT zajednice.

U nacrtu se pozdravlja i početak izgradnje gasovoda između Srbije i Bugarske, kao i poboljšanje na polju energetske sigurnosti i otvaranja srpskog gasnog tržišta ka diversifikaciji; pozdravlja se i nedavno potpisanmi sporazum o izgradnji trans-balkanskog strujnog koridora kroz Srbiju, koji ilustruje napore EU da se ''poveća energetska stabilnost'' Zapadnog Balkana.

Poslanici pozdravljaju činjenicu da je Srbija uskladila regulativu sa EU i uvela vize građanima trećih zemalja koji predstavljaju ilegalne migracije, kao i činjenica da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Sa druge strane izražava se žaljenje što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije, kao i žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama.

U nacrtu teksta se ''sa žaljenjem'' ukazuje na saradnju Srbije sa ''autoritarnim režimom u Iranu'' i poziva se Srbija da se udalji od ''antidemokratskih režima''.

Evropska komisija potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe ''u duhu kompomisa'', kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja.

Obe strane se pozivaju na skoru i punu implementaciju svih relevantnih dogovora, uključujući tu i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

U tekstu se ''najsnažnije osuđuje'' i sve poteze koji su doveli do nestabilnosti i ugrozili pomirenje, i izražava zabrinutost u vezi sa tenzijama na severu KiM i ''neprihvatljive'' pucnjave na pravoslavno Badnje veče, i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi, uključujući i arbitrarno zadržavanje političarke Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare u decembru 2022.
U tom smislu, podvlači se da eventualni neuspeh efikasne deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može da dovede do destabilizacije regiona, i pozdravlja se konstruktivan pristup Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, kao i posvećenost normalizaciji odnosa.

Srpske i prištinske vlasti se pozivaju da rade na promociji ličnih kontakata među lokalnim stanovništvom, kako bi se osnažio dijalog i pomirenje i na ne-valdinom nivou, pa se u ovom kontekstu pozdravljaju i kulturne i omladinske inicijative.

U nacrtu se podseća na važnost poštovanja pravila i procedura u Narodnoj Skupšitni, pogotovo tokom vanredne sednice o Kosovu i Metohiji, i osuđuje se ''zapaljivi govor'' protiv političkih konkurenata, medija, civilnog društva i predstavnika drugih institucija.

Pohvaljuje se i ''konstruktivan razgovor'' između i vlade i civilnog društva i organizacija za ljudska prava, nakon čega je povučen nacrt zakona o unutrašnjim poslovima iz decembra 2022. godini, prema kojem bi se u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica, a koje su kupljene u Kini.

Navodi se ''duboka zabrinutost'' zbog navodnih pokušaja da ruska paravojna formacija Vagner vrši regrutaciju u Srbiji, ali se i ističe da srpski krivični zakon zabranjuje građanima da učestvuju u stranim ratovima, i u tom smislu se pozivaju srpski organi da motre i odvrate svoje građane da učestvuju u ruskom ''agresorskom'' ratu protiv Ukrajine.

Pored toga, u tekstu se podvlači da je potrebno daleko više učiniti na polju ekoloških, radnih i socijalnih standarda kada je reč o investicijama i poziva se Srbija da svoj zakon o radu poravna sa onim EU.

S druge strane, izražava se duboka zabrinutost zbog prisustva strateških investicija Rusije preko ''malignih trećih strana'', kao i Kine i ''njenih rastućih političkih, ekonomskih i ekoloških procesa u regionu'', kao i zbog broja projekata zalključenih usled međuvladinih dogovora.

Navodi se da se povećava udeo investicija Kine u Srbiji, kao i uvoza i planiranog dogovora o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.

U nacrtu dokumentaa piše da su strani faktori, pre svih kineske kompanije, bile u mogućnosti da zloupotrebe niske socijalne i ekološke standarde, a izražava se i zabrinutost u vezi sa povećanom zavisnošću od vojne i odbrambene tehnologije iz Kine, kao i količine pozajmica koje Srbija mora da plati Kini.

U podnetim amandmanima se izražava i zabrinutost u vezi sa ''trajnim'' zagađenjem vazduha, ali se pozdravlja i novi plan o prevenciji od zagađenje vazduha, te se poziva Srbija da ubrza početak implementacije plana; zabrinutost je izražena i povodom činjenice da su mnoga mesta u Srbiji često na listama najzagađenijih lokacija u svetu po kvalitetu vazduha, te se u tom smislu pozivaju vlasti da uvedu mere da se smanji karbonski otisak, pogotovo u velikim gradovina, kao i da se poveća energetska efikasnost i samostalnost.