Vučić nakon sastanka sa Pendarovskim: Zaista ste dobrodošli bilo gde u Srbiji i znamo da je osećate kao svoju zemlju!

Predsednik Aleksandar Vučić danas je sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, koji će boraviti u radnoj poseti Srbiji.

Vučić i Pendarovski najpre obilaze manastir Sveti Prohor Pčinjski.

Prvo se medijima obratio makedonski predsednik, a onda je usledilo obraćanje predsednika Vučića. 

- Mnogo sam srećan što možemo da budemo gosti u ovom prelepom manastiru i što sam mogao da sačekam predsednika Pendarovskog i da potvrdimo dobre odnose - rekao je Vučić. 

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Odlično razumemo makedonski jezik i znamo da vi odlično govorite i razumete, da kao narodi imamo sestrinske odnose i verujem da će se ti odnosi dalje razvijati. Mnogo toga zajednički radimo da poboljšamo standard i građanima Makedonije i Srbije. Mi gradimo sa Evropljanima brzu prugu Beograd - Niš, onda pruga Brestovac - Niš... I odavde ćemo da odemo u Vranje na jedan ručak da razgovaramo o našim odnosima. Hoću da se zahvalim u patrijarhu Porfiriju na odlukama za dobrobit srpskog i makeodnskog. Mi Srbi volimo Makedonce i Makedoniju. Zaista ste dobrodošli bilo gde na teritoriji Srbije i znamo da osećate Srbiju kao svoju zemlju -  podvukao je Vučić. 

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

 

Sačekao ga veliki broj građana

- Traže ljudi put, i s pravom ga traže -  rekao je predsednik i dodao da sve to košta, da nije džabe.

Predsednik je prisutnim makedonskim državljanima čestitao Dan Republike. 

 

 

Od meštana Lopardince predsednik Vučić je dobio poklon "prohor" uz reči "Da Vas čuva", nakon čega se tri puta srpski izljubio sa sveštenstvom i ušao u manastir. 

Dvojica predsednika održaće zajednički sastanak u 12.30 časova, posle koga će uslediti njihovo obraćanje.

Manastir Prohor Pčinjski stariji od devet i po vekova

Manastir Svetog Prohora Pčinjskog ima istoriju dužu od devet i po vekova, a važan je i kao kulturo prosvetni centar toga kraja.

Između ostalog u ovom manastiru održano je i prvo zasedanje ASNOM-a - Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine, što se smatra mestom gde je formirana savremena makedonska država, koja danas obelžava Dan Republike.

Manastir se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, a sredinom 2021. godine obeležio je 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.

Nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac. U sklopu manastira radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

Prema predanju, podigao ga je u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom "Mirotočivom", koji mu je prorekao da će postati car.

U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.

Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.

Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čiji je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljučujuci i staru vodenicu.

Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i mini hidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.