Narod zadovoljno "trlja ruke"! U Čileu zlatna groznica zbog litijuma: Pregovara više od 50 kompanija

U Čileu vlada prava zlatna groznica 21. veka, samo što je ovog puta u pitanju borba u vezi sa „belim zlatom“, kako se popularno naziva litijum.

Novi predsednik Čilea Gabrijel Borić pokrenuo je talas investicija, a svetske kompanije utrkuju se za litijumom, dok narod ove zemlje zadovoljno trlja ruke!

Više od 50 kompanija iz celog sveta bori se u pregovorima u vezi sa poslovima u vezi sa litijumom u okviru novog čileanskog javno-privatnog modela. Do sada su Albemarle (ALB) sa sedištem u SAD i Sociedad Kuimica i Minera de Chile (SKM) sa sedištem u Čileu dominirali solanom Atakama, koja predstavlja 30 odsto svetske proizvodnje litijuma. Međutim, novo rešenje predsednika Gabrijela Borića je model po kome će država preuzeti kontrolni udeo u strateškim i osetljivim operacijama, dok će privatne firme zadržati kontrolu nad nestrateškim projektima.

Prema Borićevom planu, vlada će takođe pregovarati sa ALB-om i SKM-om za veći udeo u njihovim sadašnjim ugovorima, a pregovore će nadgledati i najveći svetski proizvođač bakra Codelco,
kompanija zadužena za osnivanje nove litijumske kompanije u državnom vlasništvu.

Borić je tvrdi da rezerve litijuma u ​​zemlji predstavljaju „priliku za ekonomski razvoj koja se verovatno neće ponoviti u kratkom roku“ i da je „ovo najbolja šansa koju imamo za prelazak na održivu i razvijenu ekonomiju.

- Ne možemo sebi priuštiti da je protraćimo - kaže Borić.

Borićeva levo orijentisana vlada trenutno radi na predlogu zakona kojim će se osnovati nova nacionalna litijumska kompanija.

Trenutno, dve kompanije dominiraju solanom Atakama, koja predstavlja 30 odsto svetske proizvodnje litijuma, a nacionalizacija kompanija bi podstakla ponovne pregovore o tim ugovorima o eksploataciji. Iako je Borić dao reč da će se postojeći ugovori poštovati, daleko je od jasnog kako Čile planira da uspostavi ravnotežu između suprotstavljenih interesa.

Čile je takođe predložio da se podstakne istraživanje drugih solana osim Atakama, kako bi se diverzifikovali izvori litijuma i proširila se proizvodnja. Zemlja planira da poveća broj privatnih preduzeća koja proizvode litijum sa sadašnjih dva.

Oko 60 odsto svetskih rezervi litijuma nalazi se u takozvanom litijumskom trouglu, regionu koji obuhvata Čile, Argentinu i Boliviju.