Žigmanov: Položaj Hrvata u Vojvodini bolji je nego što je bio

Položaj Hrvata u Vojvodini je bolji nego što je bio, a ključan iskorak je njihov ulazak u institucije sistema gde kreiraju politike, odlučuju i doprinose pojedinim rešenjima, rekao je Tomislav Žigmanov na tradicionalnom 16. Međunarodnom naučnom skupu Hrvatsko-srpski odnosi.

Naučni skup održava se u Golubiću nedaleko od Obrovca, a Žigmanov, koji je predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije, istakao je da je „za poboljšanje odnosa važno u fokus stavljati pitanja koja neposrednije dotiču nacionalne zajednice koje žive u Hrvatskoj i Vojvodini“.

„Treba izgrađivati i produbljivati kulturu sećanja“

– Ovo je odlično mesto u kojem smo uspostavili vrlo dobre okvire za saradnju između institucija u dvema zemljama. Saradnja je okrunjena sporazumom o trajnoj saradnji između ključnih institucija Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, a ovo je onda nastavak tih debata, rekao je te dodao da se ove godine na skupu mogu čuti i dragocena iskustva Danaca u Nemačkoj i Nemaca u Danskoj koji su imali iskustvo ratnih sukoba, ali i iskustvo stvaranja okvira za saradnju između država i zajednica.

To može biti produbljivanje pogleda i iskustava u izgradnji kulture sećanja, a kod Hrvata u Srbiji oni su još u začeću, rekao je i naveo da se o stradanju Hrvata u Vojvodini 90-ih godina malo govori, a da je 25 ljudi ubijeno, 40,000 osoba proterano.

– O tome se u javnosti vrlo retko govori, ne postoji ni komemorativno mesto ni vreme kada bi se tamo okupljali i iskazali pijetet spram njihove nevinosti, istakao je Žigmanov te dodao da Hrvati u Vojvodini žele tu vrstu prakse ostvariti tako da ne budu u funkciji daljnjeg produbljivanja sukoba unutar hrvatsko-srpskih odnosa.

Pupovac: Ovo je važan doprinos odnosima Hrvatske i Srbije

Predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Milorad Pupovac rekao je da je okupljanje u Golubiću značajno i zato što na skupu učestvuju ljudi s prostora cele bivše Jugoslavije i iz Evrope. Uveren je da je to važan doprinos u ukupnom nastojanju da se odnosi između Hrvata i Srba, te Hrvatske i Srbije razvijaju u pravcu normaliziranja, uvažavanja, priznavanja svega što nije priznato međusobno.

Ove godine se u Golubiću okupio veći broj manjinskih stranaka i predstavnika institucija koje se bave manjinskim pitanjima radi stvaranja mreže koja bi institucionalno, naučno i ekonomski jačala i štitila interese manjina na prostoru Evrope, te podizala medijsku svest o važnosti njihovog očuvanja na prostoru Starog kontinenta.

Na skupu su gosti nemačke manjine iz Danske i danske manjine iz Nemačke, naučnici iz Evropskog centra za manjinska pitanja iz Flensberga, predstavnici Mreže manjinskih kompetencija iz Njemačke, predstavnica s Univerziteta u Tartuu i naučnici s Instituta za migracije i narodnosti u Zagrebu.

Organizator znanstvenog skupa je Udruga za istoriju, saradnju i pomirenje Golubić i Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje Novi Sad.