Stručnjaci: Srbija je na ivici investicionog rejtinga, to je fantastičan rezultat

Srpska ekonomija je stabilna, “pliva” i ima rezultate, ocena je stručnjaka u specijalnoj emisiji Radio Beograda 1”Ekonomija u 2023. godini”, emitovanoj juče.

Na pitanja kako se srpska ekonomija suočava sa brojnim izazovima koje je donela ova godina - poskupljenjima, inflacijom, geopolitičkim prilikama, Kakvi su ekonomski rezultati na kraju godine i šta se očekuje od sledeće, Šta za našu privredu i građane znači aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om te sa li je srpska ekonomija na putu rasta i kakav je standard građana odgovarali su profesor Ekonomskog fakulteta i član Svetske akademije nauka i umetnosti Dragan Đuričin, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić, i profesor Milan Nedeljković, dekan fakulteta FEFA.

Đuričin je istakao da je srpska ekonomija iznad vode, da je ostvaren ekonomski rast, rast zaposlenosti.

“Makroekonomski fundamenti se poboljšavaju, pre svega izvoz. Stabilnost kursa nije posledica ove politike, ona je pretpostavka ove politike”, ocenio je Đuričin. 

On je dodao da sa ovim rezultatima uz apsolutni i relativni rast plata i penzija, uz stopu rasta i držanje duga na nivou koji je bio i uz makro i mikro likvidnost ekonomije može da se kaže “da se brod još uvek drži iznad vode”.

Kako je istakao, Srbiji pohvale MMF-a puno znače zbog cene kapitala i kada je u pitanju otplata spoljnog duga zemlje ali i troška kapitala u domaćoj ekonomiji. 

“Srbija ima solidan rejting, na ivici investicionog, to je fantastičan rezultat, Uloga MMF-a u održavanju kredibiliteta naše ekonomije je u očima stranih investitora ekstremno važna, oni usisavaju najveći deo rizika i samim tim smanjuju cenu kapitala”, rekao je Đuričin i dodao da se odnos MMF-a prema Srbiji promenio nakon decembra 2014. godine kada je na godišnjoj Skupštini MMF-a i Svetske banke podržan program fiskalne konsolidacije Srbije baziran na smanjenju plata i penzija u prvoj fazi posle na restrukturiranju javnog sektora. 

Kako je istakao, od tada do danas imamo konstantno dobar odnos sa ovim institucijama, 
sprovodimo reforme, ne kvarimo performanse i imamo isti investicioni rejting u svetu.

“Za ekonomiju koja je u usponu i krenula je sa niske visine održavanje kreditnog rejtinga zemlje koja nije članica EU, dakle van velikih regionalnih asocjacija je, to je jako važan rezultat i odnos koji se održava sa ovim institucijama je ekstremno važan”, poručio je Đurin.

On je obrazložio da MMF pre svega kontrološe likvidnost poverioca, pritom su, kako je rekao, srpske devizne rezerve porasle, što znači da je štednja države i stanovništva porasla i da u našem ekonomskom sistemu postoje sigurnosni baferi. 

“Imamo visoku dozu sigurnosti da će se isplaćivati dugovi. Strategiju i politiku budžeta vodi vlada. Suština promena nastupila je kada se shvatilo da nivo investicija u BDP-u mora biti veći i da se do tog povećanja investicija mora doći preko povećanja takozvanih strukturnih politika i impakt investicija koje forsira država i preko stvaranja ambijenta i vertikalnih strukturnih politika za ulazak stranih direktnih investicija”, objasnio je profesor. 

Na liniji sa profesorom Ekonomskog fakulteta je i dekan FEFE, Milan Nedeljković koji je istakao da srpska ekonomija “pliva u moru sa dosta valova”. 

“Postignuti su rezultati u domenu rasta BDP-a sa tendencijom razvoja i izvoza uluga u vezi sa IT sektorom”, rekao je Nedeljković upozoravajući na inflaciju kao trenutno ekonomski najveći problem.

On je ocenio da sporazum Srbije sa MMF-om podrazumeva kontinuirano praćenje fonda, što znači da su kriterijumi postavljeni u programu ispunjeni.

“Odnos sa MMF-om je neophodan, omogućava da se postigne bolja prepoznatljivost kod stranih investitora, smanjivanje troškova kapitala za nas. Mi smo sad jedan nivo ispod investicionog rejtinga koji podrazumeva stabilnost finansija u dužem periodu”, objasnio je Nedeljković.
Kako je rekao, očekuje usporavanje inflacije sledeće godine te ocenjuje da ne očekuje da ona bude iznad projekcija Narodne banke Srbije od tri odsto plus/minus 1,5. 

I specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić ocenio je inflaciju kao najveći problem ove godine. 

“Privredni rast prošle godine je bio nizak, ove godine je počeo oporavak. Vidljiva dešavanja koja su relativno optimističan, isto važi za spoljotrgovinska kretanja. Fiskalna politika i fiskalna kretanja bila su bolja nego što se očekivalo zbog bolje naplate prihoda, ove godine deficit će biti oko 2 odsto a rebalansom je bilo predviđeno 2,8 odsto”, rekao je Minić.

On je ocenio da je Srbija “relativno u redu”.

Kako je istakao Vlada je naučila da je nizak deficit jako bitan za javne finanasije.