MORATE PROČITATI! Nemačka gori, a Srbiju češljaju!?! Dragoslav Bokan o hajci protiv Vučića, Srba i Srbije!

Priča o izborima je ovde bila samo jeftini i banalni izgovor za nastavak uvek iste antisrpske agende, lukavo (ali nevešto) uvijene u slatkorečive primedbe na račun ispravnosti decembarskog izbornog ciklusa u Srbiji, naveo je Dragoslav Bokan na društvenoj mreži vk.com.

Kao što Jevreji nikako nisu mogli da umilostive ondašnje predratne nemačke političare iz tabora Hitlerove "Nove Evrope"; te kao što se danas ruski, kineski, sirijski ili palestinski pravdoljubivi glasovi ne čuju dovoljno u medijskoj buci, haosu i besu zapadnog jednoumlja (sa već unapred određenim ulogama i dodeljenim kaznama), tako isto je, eto, danas i u luksuznim pejzažima laboratorijske davoske "agore", koja ne zna za "drugačije mišljenje" (a sve tobože u ime "demokratije" i "ljudskih prava").

Ovde je stvar u umeću pravilnog čitanja i među redovima i između redova ovog politikantskog i patetičnog pokušaja predsednika Odbora za spoljne poslove nemačkog Patlamenta, izvesnog Mihaela Rota (sa sve ukrajinskom, izraelskom i EU zastavicom kraj imena na nekadašnjem tviteru). On u svom pretećem pismu, a u ime 24 zapadna inkvizitora, već presuđuje srpskom predsedniku i totalno pogrešno i krajnje pojednostavljeno predstavlja usamljeničku poziciju Aleksandra Vučića (poznatu nam iz klasičnih vestern-filmova žanra "sudija za vešanje", iz jevanđelske pripovesti i drugih sudskih farsi gde imamo situaciju u kojoj neko prkosno, "sam protiv svih", staje pred rulju spremnu za uvek nepravedni linč).

Srećom, her Rot nije jedini glas Zapada koji se, ipak, suočava sa realnošću novog poretka sveta što se rađa na jugu i istoku, pa imamo i neke druge zvaničnike u Davosu sa mnogo normalnijim i objektivnijim stavovima od ovog lika iz Bundestaga. Umesto da se bavi stvarnim problemima koji potresaju njegovu zemlju i građane, on bezočno spinuje situaciju i pokušava da brže-bolje prebaci temu sa istinski velikih, spontanih protesta po svim većim gradovima Nemačke - na neuspeli performans sa beogradskih ulica, dajući svoju politikantsku i bezuslovnu podršku ovdašnjim servilnim zapadnim poslušnicima petooktobarskog tipa (ali u potpuno drugo vreme i drugačijim okolnostima nego pre 23 godine).

Pa sve totalno i unapred gubi na snazi i uverljivosti, dajući samo dodatne, očigledne argumente na temu podrške neuspešnim petokolonaškim pokušajima reprize onoga za šta više nema dovoljno političke naivnosti među građanima, niti kreativne veštine najnovijih generacija profesionalnih društvenih aktivista nevladinih (čitaj: antivladinih i antisrpskih) organizacija. "Davno beše", a "sad se samo spominjaše" nekadašnja originalna marketinška pesnica "Otpora" (razmućena, razobličena i izanđala dvodecenijskim aktivnostima "kanvasovske" legije stranaca posvuda po svetu).

Mihael Rot je promašio mesto i vreme, pa se, kao u pokvarenom vremeplovu, našao gde nije želeo. Lebdi pred prezrivim osmesima neke drugačije Srbije i opamećenih, sazrelih građana njene prestonice.

Pa se sada još samo postavlja pitanje naknadne medijske interpretacije ovakvih mrtvorođenih pamfleta punih mržnje prema svima onima koji su spremni da državotvorno brane srpsko pravo na istinu i naše (odavno još ugrožene) nacionalne interese.

Kako (i zbog čega) bilo ko iole objektivan među nama može da ozbiljno shvati ovakvo denuncijatorsko elektronsko pisamce sa zapadne strane, Navodi se u objavi Dragoslava Bokana.