Digitron ekonomija! Mali razmontirao Đilasovog Nikezića: On ne razume ništa, a svoje neznanje deli sa građanima!

Ministar finansija Siniša Mali žestoko je odgovorio Dušanu Nikeziću, Đilasovom samozvanom ekonomskom stručnjaku.

Odgovor prenosimo u celosti.

Kada je 2012. godine današnja opozicija sa Draganom Đilasom na čelu, koja je tada upravljala našom zemljom, uzela digitron, i kada je direktor digitrona Dušan Nikezić krenuo da tipka po njemu, ukazalo im se samo osam milijardi dinara na displeju. U mesecu kada je samo za penzije bilo potrebno 40 milijardi dinara. Budžet minus plate, minus rate za kredite, minus kamata za minuse…

Elem, pluseva u toj digitron ekonomiji nije bilo.

Dakle, zemlju su digitronom doveli do bankrota, bez investicija, bez doprinosa i poreza koji bi punili budžet jer je nezaposlenost bila ogromna, 25,9 odsto. 

Baš to umeće rukovanja digitronom nam je na tviteru pokazao Dušan Nikezić, potpredsednik SSP.

Zato je ova opoziciona kolona i pomislila da bi umela da rukovodi zemljom, jer misli da je budžet zbir dva broja, a da se javne finansije vode na kalkulatoru.

Zato moram opet da objasnim Nikeziću, životno zainteresovanom da nauči kako se ostvaruje ekonomski rast jedne zemlje, a volim kad ljudi žele da uče, pa mi nije teško.  

Pita se Nikezić kako će BDP u apsolutnom iznosu 2024. godine biti između 74 i 75 milijardi evra. Računica je jednostavna, pa se nadam da će razumeti. U 2023. godini  BDP je iznosio 69 milijardi evra, to podrazumeva realni rast BDP-a od 2,5 odsto, kao što sam Vam već više puta objašnjavao. Za 2024. godinu predviđen je realni rast BDP-a od 3,5 odsto i deflator BDP-a od 4,9 odsto.

Rast će u 2024. godini biti u potpunosti vođen domaćom tražnjom, očekujemo nastavak rasta investicija, dok će povećanje zarada i penzija uticati na rast realnog standarda građana. Za period od 2025-2027. godine projektovan je realni rast od 4 odsto prosečno godišnje (7,5 odsto prosečan nominalni rast BDP-a).

Dakle, Nikezić ne razume šta je nominalni BDP koji je u 2023. iznosio 69 milijardi evra, ne razume šta znači stvorena vrednost u jednoj zemlji u toku jedne godine izražena u tekućim cenama, niti razume međunarodnu metodologiju obračuna BDP. Ne razume ništa, a to svoje neznanje nespretno deli i sa građanima.

Ne treba, ipak, biti prestrog prema ljudima koji rast nisu nikada videli, pa ne znaju ni kako se obračunava.

Takođe, na Đilasovom digitronu je tada dva plus dva iznosilo pet. Nije djak nikada kriv što ne zna, ako mu mentor nikada nije pokazao kako se to privlače investicije do rekordnih 4,5 milijardi evra, kako se to podižu prosečne plate na iznad 840 evra i penzije na skoro 400, kako  se to zemlja dovodi do rasta u godinama kada najjače svetske ekonomije beleže recesiju, kako se to nezaposlenost smanjuje na devet odsto i kako se to otvara 500.000 novih radnih mesta.

Đilasov digitron je umeo samo da izračuna da je na račune njegovih firmi leglo 619 miliona evra.

Ove komplikovanije računske operacije za koje je potrebno i znanje, a ne samo bezobrazluk, su ipak viša matematika.