Jednom je Vučić rekao... Ana Brnabić: Na šta se Đilas i Tepić oslanjaju? Da ćemo da priznamo lažnu državu?!

Premijerka Srbije Ana Brnabić oglasila se o tome što Dragan Đilas i Marinika Tepić iščekuju izveštaj Evropskog parlamenta.

Brnabić se na društvenoj mreži "Iks" oglasila porukom:

Vala, što bi naš narod rekao, Đilas, Tepić i Šolak čekaju rezoluciju Evropskog parlamenta (EP) kao ozebao sunce.

Kažu, sve će morati nakon te rezolucije da se promeni.

S tim u vezi, da podsetim samo na neke stavove koji su, većinom glasova poslanika EP u ovom sazivu, iako je bilo i mnogo onih koji su uvek jasno i glasno bili protiv toga (i beskrajno im hvala na tome), putem rezolucija, poručivane Srbiji i o Srbiji.

U Rezoluciji EP od 13. decembra 2023., poziva se Evropska komisija i Savet da ukinu restriktivne mere koje su uveli Kosovu*.

Važna napomena ovde: (1) EP kada piše o Kosovu* ne koristi ni zvezdicu, ni fusnotu, već u svojim dokumentima referiše na „Republiku Kosovo“ kao međunarodno priznatu državu, čime sami brutalno krše međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 UN i sve do sada postignute dogovore u dijalogu Beograda i Prištine; (2) u Rezoluciji pozivaju na ukidanje restriktivnih mera, iako je Priština sasvim očigledno nastavila eskalaciju nasilja nad Srbima na KiM. 

U svojim ranijim rezolucijama su kritikovali što su uopšte i uvedene restiktivne mere prema Kosovu*.

U istoj Rezoluciji EP naglašava se (ponovo) da pristupanje EU može da se nastavi samo ukoliko se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji.

U Rezoluciji EP od 19. oktobra 2023., poziva se Srbija da se uzdrži od bilo kakvih akcija koje mogu da ugroze ili omalovaže ustavni poredak „Republike Kosovo“ i izražava se žaljenje što je Srbija nastavila kampanju otpriznavanja Kosova(*).

U Rezoluciji, Evropski parlament (po ko zna koji put) poziva pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo(*) da to odmah učine.

U Rezoluciji od 10.05.2023. izražava se žaljenje što je Srbija glasala protiv članstva Kosova(*) u Savetu Evrope i što su Srbi bojkotovali izbore na severu (ne pominje se, naravno, da su „izbori“ bili „slobodni“ u improvizovanim kontejnerima, pod puškama).

I tako dalje, i tako dalje.

Sve u svemu, teško da postoji nešto što mi u rezolucijama Evropskog parlamenta nismo već čuli – od toga da moramo da priznamo „Republiku Kosovo“ (i mi i pet članica EU koje to, zaboga, još uvek nisu), preko toga da ne smemo da omalovažavamo ustavni poredak „Kosova“, da moramo odmah da uvedemo sankcije Rusiji i proteramo kineske investitore, do toga da se srpski narod izvini Kurtiju što ga nerviraju svojim postojanjem.

I na ovo se Đilas i Tepić oslanjaju? Na to računaju? Da – šta?

Potrčimo da priznamo Kosovo*? Molimo Grčku, Španiju, Kipar, Slovačku i Rumuniju da i oni bace međunarodno pravo i principe u kantu za đubre? Proteramo sve od ZiĐina do kineskih restorana? Da se izvinimo što nam je birački spisak transparentan, pokazuje broj birača po opštini i automatski se ažurira na svaka tri meseca, tako da svako može da prati promene? Da se srpski narod na KiM izvini Kurtiju što postoji?

I onda će da nas pohvali grupa evroparlamentaraca koji sami ne priznaju međunarodno pravo, pa čak ni sporazume postignute posredstvom EU, pa makar toliko da stave zvezdicu ili fusnotu kada pišu Kosovo*? Koji krše osnovne principe međunarodnog prava i Povelju UN kada pozivaju članice EU koje ne priznaju Kosovo* da ga što pre priznaju? Koji kažu da su izbori na severu KiM, održani pod puškama, bili slobodni, a sada će da kritikuju izbore u centralnoj Srbiji?

To je ta promena koja će morati da se desi, a o kojoj priča Marinika Tepić?

Nije realno – osim ukoliko bi o tome odlučivali Đilas i Marinika, a ne narod u Srbiji. A pošto na demokratskim izborima odlučuje narod - nije, dakle, realno. Nikako. Nikada.

I još jedna stvar, za kraj. Jednom je predsednik Vučić rekao (doduše povodom dijaloga Beograda i Prištine): „Ideja je mnogo, samo rešenja ponestaje“. E, upravo to bi sada moglo da se kaže za našu vajnu opoziciju i njihovo upiranje da prekroje izbornu volju građana.