Penzionerka Snežana Vujović: Neću imati para za lekove, ostaje mi suva kora hleba (VIDEO)

Zbog zabrane upotrebe dinara na Kosovu, svoje plate, penzije, socijalna davanja Srbi na tzv. Kosovu ne mogu da podignu, što im ugrožava živote. Jedna od onih koja će, ukoliko se stvari uskoro ne normalizuju, ostati bez sredstava za život je i penzionerka Snežana Vujović iz Kuzmina, kod Kosova Polja. Boluje od karcinoma i dijabetesa, a zbog nemogućnosti da podigne svoju penziju, koju je do skoro od poštara dobijala "na ruke", strahuje da uskoro neće imati od čega da kupuje lekove, niti osnovne životne namirnice, kako bi preživela.

Sedamdesetogodišnja Snežana kaže da je potresena celom situacijom i da je uznemirava kada vidi redove samohranih majki i socijalno ugroženih ispred pošte, kako čekaju da podignu novčana primanja, a novca nema.

- A šta da radimo mi penzioneri, polazim od sebe, ali ne govorim samo u svoje ime... Kako ću ja, primam na ruke penziju, bolesna sam, kancer imam... Gde da idem, ako para nema - pita se ona.

Kako boluje od karcinoma i drugih pridruženih bolesti, najmanje 10.000 dinara mesečno izdvaja za lekove i brine se, kako će bez penzije pribaviti medikamente.

- Ja od te penzije plaćam ovde struju, ako ne platim, doći će da mi isključe struju. Plaćam vodu, sve komunalije, ali odakle ćemo to da platimo. Kako da sutra, kada dođe inkasant, kažem `nemam`. Odmah će isključiti. Šta da radim, ne znam, ali bih ipak zamolila, u ime nas starih, da se nekako nešto uradi, jer evo ide 10. mart, kada treba da primim penziju. Ja od penzije 10.000 odvajam samo za lekove. Meni u apoteci neće reći, pa znate kako, `vama Kurti nije dao penziju, ali mi ćemo vama dati lekove`. Ne, nego moramo sve da podmirimo i platimo. Ja nemam odakle. Ja se obraćam i molim da se nekako ovom narodu ovde obezbedi neki minumum, jer mi nikada nismo tražili maksimum, već ono minimum što zaslužujemo kao živa bića, kao narod koji ovde živi - rekla je Vujović za "Kosovo onlajn".

Ne zna, kaže, kako će preživeti naredni mesec ukoliko ne bude primila penziju.

- Nemam. Ja primam 30.000, 10.000 dajem za lekove, 30 do 35 evra, zavisi, dajem za struju, ove drige komunalije, voda, đubre. Od čega da živim? Ja sam iz Kosova Polja, 20 godina živim ovde i plaćam ovaj dom, 50 evra izdvajam za kiriju. I onda mi ostaje suvu koru da pojedem i možda da u pet dana kupim litru mleka. Od čega, ne znam - drhtavim glasom priča žena čiji je život bez dinara ugrožen, kao i svih Srba na Kosovu i Metohiji.

Baka Snežana je poruku imala i za kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

- Ima valjda majku, babu, nekog starijeg, ili tetku... da pogleda na nas. Nas starije. Da nekako reše tim njihovim dijalogom, jer mi smo građani Kosova, on kaže, mi smo građani Kosova, Srbi, Crnogorci, Aškalije... Pa kako smo građani Kosova, koji građani, kog reda? To me interesuje. Zamolila bih još jednom, u ime svih nas penzionera, koji smo nemoćni da odemo i da čekamo u redovima, a nema para. Da se nekako izađe u susret nama i ostajem ipak ubeđena da će valjda da se smiluje, da tako kažem, i da se ovom narodu nekako pomogne - rekla je Vujović.

Uprkos svemu, ova stamena žena, koja je za sedam decenija preživela brojne nevolje, poručuje da tzv. Kosovo - napustiti neće.

- Kurtiju bih poručila i ovo. Neka pokušava... Mi ćemo polako, tiho, da nestajemo, da umiremo ovde, ali Kosovo i Metohiju nikada nećemo da napustimo. Ići ćemo u grob tiho, možda i zbog toga što nemamo hrane, od bolesti, ali tu ćemo ostati, na Kosovu i Metohiji, nikada Kosovo i Metohiju nećemo napustiti druže Kurti - poručila je baka Snežana.