Ćelić: Priština sporazume tretira kao švedski sto, sprovodi šta joj odgovara!

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da se vlasti u Prištini pozivaju na potpunu zamenu teza kada traže potpisivanje sporazuma iz dijaloga iz prošle godine kod kojih u vezi sa pojedinim tačkama postoje rezerve Beograda, dok se istovremeno ne sprovode sporazumi koji su odavno potpisani i oko kojih ne postoji nikakav spor u vezi toga da li postoji saglasnost.

- Svedoci smo svih ovih 11, 12 godina, koliko se odvija briselski pergovarački proces, da jedna strana, Beograd, sprovodi sporazume, a da druga strana, Priština, ne sprovodi čak ni one sporazume koje je njihova skupština ratifikovala i koji su deo njihovog, kako oni kažu unutrašnjeg pravnog poretka. Svedoci smo da sporazum iz 2013. nije sproveden i to u onom svom najbitnijem, najelementarnijem segmentu kada je reč o ZSO. Mi ne znamo kolika je autonomija Aljbina Kurtija i generalno vlasti u Prištini, ali jasan je scenario da se sporazumi od strane Prištine vrlo selektivno sprovode, da oni to doživljavaju kao švedski sto, sve što je u njihovu korist bi sproveli, a s druge strane, one mrvice koje preostanu, barem gledano iz perspektive Srba na KiM, ono što oni treba da sprovedu odbijaju - kaže Čelić.

Kako ocenjuje, Priština se poziva na potpunu zamenu teza, i traži potpisivanje nekih sporazuma koji je pitanje da li su zaključeni.

- Svedočimo da postoje u vezi pojedinih tačaka, kada je reč o prošlogodšnjim sporazuma, rezerve od strane Beograda i o tome predsednik države javno i jasno govori. A sporazumi koji su odavno potpisani i oko kojih ne postoji nikakav spor u vezi toga da li postoji saglasnost, otvoreno se ne sprovode. Tome služe i njihove mere oko ukidanja platnog prometa. Očigledna je želja da se dodatno opstruira sporazum iz 2013. godine - smatra sagovornik.

Da bi došlo do primene sporazuma, kako dodaje, Brisel ima mehanizme, što je Srbiji i jasno stavljeno do znanja kroz pregovarački proces pristupanja EU. 

- Pri čemu želim da verujem da postoje crvene linije u Beogradu, da bez obzira što je jedan od prioriteta naše države pristupanje Evropskoj uniji, da postoje crvene linije dokle se može ići na uštrb interesa države a dokle ne. Pitanje je koliko Brisel ima efektivne mehanizme pritiska na Prištinu? Očigledno je da SAD imaju odličujuću ulogu i kada je reč o briselskim pregovorima iako oni formalno nisu učesnici pregovora ali u senci svakako jesu najznačajniji i imaju najznačaljniji uticaj kada je reč o Prištini. Zato je meni čitava priča šta će biti na dnevnom redu u Briselu pomalo liči na igru bez granica. Očekujem da će vrlo verovatno na stolu biti nešto od rešavanja onih problema koje je Priština generisala poslednjih mesec dana svojim jednostranim odlukama, ne verujem da će na stolu biti ovo pitanje koje kandiduje Kurti - kaže Čelić. 

Prema njegovoj oceni, godinama unazad pokazuje se da je čitav briselski pregovarački format Srbiji nametnut u smislu da odnos strana nije ravnopravan. 

- Imamo s jedne strane suverenu državu, koja na osnovu Rezolucije 1244 opravdano ima interes na KiM kao delu svoje teritorije i s druge strane samoproglašene vlasti te teritorije. Facilitator EU i SAD direktno i otvoreno podržavaju Prištinu. Svi problemi se generišu iz tog neravnopravog pregovaračkog okvira koji je nama nametnut 2010. godine - smatra Čelić.