Krvavi pir započeli na Mladence! Sred Vaskršnjeg posta, ustaše i muslimanski fašisti iz handžar-divizije zverski su ubili 6.000 ljudi (FOTO)

Jedan od najmonstruoznijih zločina u istoriji ljudskog roda, počeo je 22. marta se pre 82 godine, sred Velikog posta.

Od Mladenaca do Vaskrsa, u Miloševićima i Starom brodu na istoku Bosne, na obali Drine nedaleko od Višegrada, ustaše i muslimanski fašisti iz handžar-divizije zverski su pomorili 6.000 duša, ljudi, Srba i bez izuzetka – civila. Parastos žrtvama pogroma u petak je služio mitropolit dabrobosanski Hrizostom. Zatim su uz spomen–muzej Stari brod, i u Drinu, položeni venci.

  - Naše strpljenje koje smo trpeli toliko godina Gospod je na čudesan način otkrio svima, otkrivena je istina da su 1942. godine hiljade Srba bežali od ustaša iz Sarajeva i romanijskih opština tražeći spas, ali je većina njih ovde doživela stravičnu smrt. Mnogi su se bacili u valove hladne Drine, da bi sačuvali ono što je kod čoveka najvažnije, a to su čestitost, obraz, dostojanstvo. Nisu hteli da ih oskrnave neprijatelji, već su sami skočili u talase hladne Drine – rekao je mitropolit Hrizostom.

Crne legije Jure Francetića i muslimanska milicija, na krvave Mladence 22. marta 1942. godine, započeli su progon staraca i žena iz Sarajeva, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova… Na veliki praznik pravoslavaca, sustigli su zbegove na obali Drine. Započelo je klanje, ubijanje, silovanje žena, a veliki broj ljudi, naročito žena, u nemoći ili namerno, utopio se u Drini birajući lakšu smrt.

Tek 2008. godine, u Starom brodu, podignuto je obeležje u znak sećanja na masakr. Maja 2010. godine započeta je gradnja spomen kapele i zvonare, a 2019. je ovde osveštan je dirljivi, jedinstveni spomen - muzej za koji je projekat uradio arhitekta Novica Motika iz Zvornika.

Ispod crkve, unutar spomen – muzeja, na jednom od zidova ispisana su imena 6.000 ljudi, sa mestima, datumima rođenja i strašne smrti. Ispred iz Drine izviruju skulpture žena, dece i mučenika, iz Drine vape da makar iz zaborava budu spaseni. Ovo je mesto posebno, u njemu vlada osećanje stalnog vaskrsenja i sve je više ljudi iz celog sveta koji ovde dolaze da se i sami uvere u do nedavno - skrivene istine.

Kako odavde gledati na ljude, na bezmalo ceo jedan narod, koji je tako dugo o svom krstu ćutao, libeći se da ga napokon podigne i kroči u život? I kako opisati taj korak u večnost danas, to olakšanje što Stari Brod, ovakav kakav je danas, postoji?

- Mora biti Božja volja, ko bi inače zločincima dao aparat u ruke, da tog trena fotografišu istoriju, svaki najmorbidniji detalj, da bi se kasnije mogli ponositi svojim „delima“ – rekao je na ovom mestu, jednom prilikom, akademik Matija Bećković.

I zaista, u spomen - muzeju mogu se videti strašne, nepodnošljivo mučne, fotografije egzekucija, izvršenja zločina. Jedan od najzapaženijih autora je i Pavelićev sin, ljubitelj fotografije, koga je otac ponosno vodio po stratištima. Ove fotografije svedoče o monstruoznom uverenju dželata, da istrebljenjem Srba, čine dobro delo i kao takve oni su ih sačuvali.

Sve je u Starom brodu svedočanstvo je o onome što istorija neumoljivo pamti: na proleće 1942. godine Crna legija Jureta Francetića, potpomognuta muslimanima iz handžar divizije, započela je ofanzivu s namerom da istrebe srpsko stanovništvo i da granice NDH prošire do Drine. U zbegovima se našlo na desetine hiljada civila iz Sarajeva, Rogatice, Višegrada, Han Pijeska, Kladnja, Sokoca, Olova... Spas su tražili u Srbiji, ali su Italijani blokirali prolaz prema Višegradu. Surov, zverski kraj, ljudi su dočekali u selima Stari Brod i Miloševići.

- Više od 300 žena, iako većina njih nije znala da pliva, na Mladence skočilo je u Drinu, svojom voljom odlazeći u smrt. Više od 6.000 nedužnih masakrirano je na obali, na najsvirepije načine. Čak je i nemačka jedinica smeštena na desnoj obali Drine, pokušavala da ustaše odvrati od zverstava, sa Nedićevim vojnicima su nekoliko hiljada ljudi izbavili. Ustaše su žene silovali, decu nabijale na bajonete, vadili oči. Leševi su plutali Drinom odavde do Višegrada. Ženske kose bile su svuda raspletene po vodi - delovi su svedočanstava preživelih, Milke Popović, Ljubice Planinčić, Rista Borovčanina, Draga Krstića...

Za pokolj u Starom Brodu i Miloševićima niko nije odgovarao.