Termin "genocid" je zloupotrebljen! Američki advokat o rezoluciji o Srebrenici: "Otvaraju stare rane i seju seme novih sukoba"

Gregori Tosi, bivši pomoćnik u američkom Kongresu i advokat iz prestonice SAD, u autorskom tekstu za Vašington tajms objasnio je zašto je termin genocid zloupotrebljen u slučaju rezolucije o Srebrenici.

Njegov tekst prenosimo u celosti.

Novopredložena rezolucija Ujedinjenih nacija koju zastupaju Nemačka, Ruanda i Bosna i Hercegovina ima za cilj da odredi 11. jul kao Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine. Nacrt rezolucije, bez obzira na svoje proklamovane namere, pogrešno tumači reč "genocid", koja ima vrlo specifično značenje i ugrožava krhku stabilnost Bosne i Hercegovine.

Balkan, posebno Bosna i Hercegovina, napravio je velike korake ka miru i pomirenju. Svaka rezolucija Ujedinjenih nacija treba da podrži ove napore umesto da rizikuje njihovo rasplamsavanje. Jednostrani način na koji su Nemačka i drugi predstavili svoju rezoluciju, kojom se izbegavaju uspostavljeni protokoli UN, izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću i validnošću procesa koji je predviđen za glasanje u Generalnoj skupštini sledećeg meseca.

Fokus rezolucije na označavanju masakra u Srebrenici kao genocida naglašava složenost istorijskih narativa u regionu. I to stručnjaci za ovu temu to uzimaju u obzir.

Efraim Zurof, naučnik koji se bavi proučavanjem genocida, istoričar holokausta i glavni lovac na naciste Centra Simon Vizental, upozorio je na potencijalne posledice brzopletog nazivanja incidenta u Srebrenici genocidom. U nedavnom tekstu, Zurof je napisao: "Predstojeća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UNGA) o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je […] opterećena potencijalnim zamkama koje bi mogle da pogoršaju tenzije, a ne da podstaknu pomirenje."

Foto: printskrin jutjub Visegrad24

Jehuda Bauer, vodeći autoritet za pitanja holokausta i genocida na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, ponavlja ovo mišljenje, navodeći: "Srebrenica se ne može smatrati tipičnim slučajem genocida."

Usredsređenost rezolucije na Srebrenicu ne uspeva da obuhvati punu istoriju rata u BiH. Previđanjem šireg konteksta i složenosti sukoba, rizikuje se da umanji patnju svih uključenih zajednica.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UNGA) tradicionalno priznaje genocid tek kada nacije postignu konsenzus, koji u ovom slučaju nije postignut. Označavanje genocida ima ogromnu težinu, zahteva temeljno razmatranje i skoro jednoglasan dogovor. "Proglasiti Srebrenicu genocidom", kako Zurof kaže, "ne samo da predstavlja prekid tradicije, već može i umanjiti značaj termina".

U stvari, zvanične definicije genocida ne odgovaraju činjenicama ovog slučaja. Pogibija u Srebrenici bila je tragična, ali se nije uznela na nivo genocida.

Štaviše, čini se da postoji rizik da nacrt rezolucije ne oda počast svim žrtvama rata u BiH. Isključivo naglašavajući događaje u Srebrenici, rezolucija podriva suštinske principe Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan sukob u Bosni i Hercegovini i potvrđen jednak status i prava tri konstitutivna naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata.

Dejtonski sporazum je temeljni element mira na Balkanu. Predložena rezolucija Ujedinjenih nacija, kako kaže Efraim Zurof, "razmrsila bi delikatne niti mira i saradnje koje su mukotrpno tkane decenijama".

Da sve bude još teže, proces koji je doveo do nacrta rezolucije bio je pogrešan. Nedostajao je dijalog sa svim zainteresovanim stranama u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN-u preduzeo je jednostranu akciju tako što je predložio rezoluciju bez dobijanja odobrenja od tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, kako to nalaže Ustav. Ovo kršenje protokola zaobišlo je uspostavljene procedure koje su imale za cilj da osiguraju konsenzus među članovima Predsedništva, koje predstavlja bošnjački, srpski i hrvatski narod.

Osim toga, preomovisanje rezolucije u Generalnoj skupštini umesto u Savetu bezbednosti krši Povelju UN-a, koja izričito daje Savetu bezbednosti isključivu nadležnost nad pitanjima mira i sigurnosti u Bosni i Hercegovini. Ovo odstupanje od uspostavljenog procesa podriva sopstveni okvir i principe UN.

Rezolucija neće služiti nikome, uključujući i žrtve Srebrenice. Umesto toga, zloupotrebila bi reč genocid i ponovo otvorila stare rane i posejala seme novih sukoba.