EU: Srpska ekonomija je potvrdila značajnu otpornost u periodima krize!

Na redovnom godišnjem sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, ocenjeno je da je Srbija potvrdila značajnu otpornost na brojne izazove iz međunarodnog okruženja i očuvala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima.

Na sastanku održanom u Briselu Evropska komisija i Evropska centralna banke ocenile su da je privredni rast u Srbiji znatno ubrzan u drugoj polovini prošle godine, čemu su doprineli visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i usporavanje inflacije, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Za ovu godinu projektuju rast bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, a zatim i dalje ubrzanje i povratak na pretpandemijske stope rasta proizvodnog potencijala. 

Ocenjeno je da će rast da vode investicije i privatna potrošnja. 

Kako se navodi, zahvaljujući nastavku snažnog rasta izvoza i manjem uvozu energenata u 2023. godini, deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je na istorijski najniži nivo - 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Takođe, ocenjeno je i da je NBS vodila adekvatnu monetarnu politiku, a kako je zaključeno snažnom usporavanju međugodišnje inflacije u odnosu na vrhunac iz marta prošle godine doprinele su mere Narodne banke Srbije i inflacija bi sredinom ove godine trebalo da se vrati u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto.

"Zaoštravanje monetarne politike doprinelo je i padu inflacionih očekivanja, a prenosilo se i na finansijske uslove i obim kreditne aktivnosti. U uslovima povoljnih platnobilansnih kretanja Narodna banka Srbije nastavila je da interveniše na deviznom tržištu kako bi očuvala relativnu stabilnost deviznog kursa, što je rezultiralo i rastom deviznih rezervi na najviši nivo do sada", navedeno je u oceni.

Konstatovano je i da je očuvano finansijsko zdravlje banaka u Srbiji, a da se finansijski sektor pokazao otpornim u uslovima krize o čemu govore pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih minimuma, kao i očuvan kvalitet aktive, uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima od oko 3 odsto. 

Takođe, beleži se dalji napredak na planu dinarizacije, uz visok rast dinarske štednje.

"Nosioci ekonomske politike su posvećeni daljem rastu dinarizacije kroz razvoj domaćeg finansijskog tržišta i promovisanje dinarskih kredita i dinarske štednje. Važan deo dijaloga jesu i preporuke ekonomske politike koje Evropska unija daje svim kandidatima za ulazak u Evropsku uniju za naredni period. Realizacija preporuka datih u okviru prošlogodišnjeg dijaloga koje su se odnosile na aktivnosti Narodne banke Srbije ocenjena je najvišom ocenom, a pre svega preporuka koja se odnosila na monetarnu politiku", ocenjeno je na sastanku. 

Kako se navodi, u ovogodišnjem dijalogu preporuke NBS jesu da nastavi da sprovodi dosadašnje aktivnosti, odnosno nastavak dobrih politika, što podrazumeva zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike u meri u kojoj je potrebno da se obezbedi srednjoročna cenovna stabilnost, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.

Povodom ocena Evropske komisije i Evropske centralne banke, guverner Jorgovanka Tabaković rekla je da je 2023. godina bila godina brojnih rekordnih rezultata.

-- Devizne rezerve smo povećali za skoro 30 odsto, izvoz robe i usluga povećan je za 08 osam odsto uprkos manjoj eksternoj tražnji, a dinarska štednja je povećana za čak 43 odsto. Kurs dinara u odnosu na evro je gotovo nepromenjen, ostajući važan stub investicionog i potrošačkog poverenja. Kao rezultat monetarnog zatezanja, niže uvezene inflacije i znatno nižih i usidrenih kratkoročnih inflacionih očekivanja, inflacija je u aprilu bila za 11,2 procentna poena niža u odnosu na prošlogodišnji vrhunac. Ulazak inflacije u ciljni inflacioni koridor očekujemo već u maju, a spuštanje blizu centralnog cilja od 3 odsto krajem ove godine - rekla je Tabaković.

Kako je istakla naš bankarski sektor je ponovo dokazao svoju otpornost na spoljne šokove, uz očuvano učešće problematičnih kredita oko najnižeg nivoa od tri odsto, a izgledi rasta u srednjem roku su odlični, uz očekivani održiv rast od četiri odsto do pet odsto.

- Zbog svega toga Srbija je zadržala poziciju odlične investicione destinacije s rekordno visokim i rasprostranjenim prilivom stranih direktnih investicija od preko 4,5 milijardi evra, a naš kreditni rejting je na pola koraka do investicionog. Rečnikom Međunarodnog monetarnog fonda - Srbija je svetla tačka Evrope koja je rezultatima zaradila poverenje. Rečnikom investitora - Srbija je već u grupi zemalja investicionog kreditnog rejtinga - zaključila je Tabaković.