Ristić kao da se probudio 2022. godine! Brnabić: Mrzi sve što je njegov profesorski alter ego prethodno radio (FOTO)

Ratko Ristić u autorskom tekstu „Otkud ja u borbi protiv litijuma“ u Šolakovom dnevnom listu „Danas“ objašnjava da je kao Alisa u zemlji čuda koja se probudila 2022. godine kao političar koji mrzi sve što je njegov profesorski alter ego prethodno radio!

Ovo je napisala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić na društvenoj mržei "X" i istakla: 

"Političar Ratko je tako o temi litijuma krenuo od pitanja Kosova i Metohije (?!?) i pričom o „izdaji srpskog naroda na KiM... preko briselskog, francusko-nemačkog i ohridskog sporazuma“. Mnogo jako, rekli bi njegovi današnji partrijski drugovi kod Nestorovića koga, btw, ne puštaju na proteste na kojima govori Ratko. No, onda se setite da je 2022. godine profesor Ristić na izborima podržao koaliciju „Moramo“ čiji su lideri, da podsetim, bili Ćuta, Biljana Stojković, Dobrica Veselinović, Nebojša Zelenović i Radomir Lazović. Koalicija „Moramo“ je ona koalicija koja je tokom baš te kampanje jasno rekla: „što se Kosova tiče, sve je na stolu, pa i priznanje“. Dakle, političar Ratko mrzi politiku koju je profesor Ristić podržavao pre samo dve godine... Političar Ratko je danas stručnog stava da su Marsovci među nama, samo tražite plave oči.

Dalje, političar Ratko piše o naučnom radu, čiji je delom i on autor, o štetnosti rudnika litijuma, a koji je objavljen početkom ovog meseca u „jednom od najcitiranijih naučnih časopisa na svetu, Scientific Reports“. Činjenica koju političar Ratko prenebregava je da Scientific Reports, iako možda najcitiraniji, nije među najpriznatijim naučnim časopisima na svetu. Istina je da ovaj časopis prate brojne kontroverze, uključujući otvoreno promovisanje homeopatije, nepovlačenje plagiranih radova, a u jednom od članaka objavljenih u ovom časopisu tvrdilo se da ljudima raste rog na potiljku zbog korišćenja mobilnih telefona.

Kao „ekspert“ na temu projekta „Jadar“, političar Ratko pominje cifru od 500 hektara uništenog zemljišta. Čitav projekat „Jadar“ bi se prostirao na 220 hektara. Odakle onda podatak od 500 hektara zemlje koja bi bila „uništena“?!? Više nego duplo više od čitavog projekta?? Pre će nam rog izrasti na potiljku od korišćenja mobilnog telefona nego što će 500 hektara zemlje biti uništeno na projektu koji zauzima 220 hektara!

Dalje, a da bi pokazao svoju stručnost, političar Ratko navodi „najvažnije detalje“ iz biografije njegovog profesorskog alter ega, a među kojima i to da je od 2010. do 2021. godine, bio član republičke revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju, pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Odlično!

Kao član republičke revizione komisije, profesor Ristić se saglasio da se izdaju građevinske dozvole za brojne male hidroelektrane širom Srbije. Upravo je njegova uloga, a za koju je dobijao finansijsku naknadu kao stručno lice, bila da proceni da li će ove male hidroelektrane imati negativan uticaj na životnu sredinu ili neće. Dakle, profesor Ristić se saglasio, i time dao zeleno svetlo za izdavanje građevinske dozvole, za najmanje sedam malih hidroelektrana: (1) malu hidroelektranu Bojčevica na Staroj planini (2015. godine), (2) malu hidroelektranu Rogopeč na Goliji (2015. godine), (3) malu hidroelektranu Papratna na Staroj planini (2016. godine), (4) malu hidroelektranu Jelovica na Staroj planini (2016. godine), (5) malu hidroelektranu Samokovska reka na Kopaoniku (2016. godine), (6) malu hidroelektranu Rsovci na Staroj planini (2017. godine), (7) malu hidroelektranu Zanoga na Staroj planini (2017. godine).

Šta je, i ko je, Ratko Ristić najbolje govori upravo ovaj podatak – on se, kao profesor, izjasnio da male hidroelektrane nisu opasne po životnu sredinu, odnosno da neće imati negativan uticaj po okolinu, i samim tim se saglasio za izdavanje građevinskih dozvola za čak pet (5) malih hidroelektrana na Staroj planinini, a onda se, kao političar Ratko, pridružio pokretu „Odbranimo reke Stare planine“ i krenuo da brani reke od profesora Ristića i, sve sa stručnim Ćutom, ruši baš te male hidroelektrane za koje je, kao stručno lice, učestvovao u izdavanju građevinskih dozvola?!?

Zanimljivo je, takođe, da između 2004. godine i 2021. godine (17 godina!) dok je, kao „ekspert“ bio član različitih državnih komisija (za kontrolu prostornih planova, za projekte od značaja za Republiku Srbiju), ni jedan jedini put nije reč rekao protiv Rio Tinta i projekta „Jadar“!

Da podsetim, upravo je 2004. godine tadašnja DSS vlast izdala prva istražna prava Rio Tintu za ovaj projekat, a do 2012. godine su devet puta različite DS-DSS-G17+ vlasti potvrđivale ta istražna prava Rio Tintu i svaki put proširivale opseg istraživanja. Onda je 2006. godine izmenjen Zakon o rudarstvu kako bi se ukinuo do tada važeći princip da država pravo na eksploataciju sirovine daje putem aukcija (ko ponudi više i bolje uslove za Srbiju) i uvodi se princip da onaj ko ima istražna prava jedini može da dobije pravo na eksploataciju. Taj zakon se učvrščuje novim izmenama 2011. godine koje još jasnije potvrđuju načelo kontinuiteta između istražnih i eksploatacionih prava.

Da li je neko tada čuo profesora Ristića da brani državne interese i da podiže bunu protiv ovako suludih zakonskih rešenja? Ne.

Onda se 2012. godine, od strane DS, izdaju prava za bušotine velikog prečnika Rio Tintu i usvaja se Nacionalna strategija u kojoj se rudarstvo generalno, a litijum specifično (kao i imenom Rio Tinto) izdvajaju kao najveći potencijali Srbije. Da li smo čuli profesora Ristića tada? Ne.

Kada sam ja kao predsednik Vlade, potpuno transparentno, u Vladi Srbije prisustvovala potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa Rio Tintom koji je potencirao dve stvari – važnost očuvanja životne sredine i neophodnost da sirovina ostane u Srbiji i služi za razvoj Srbije, da li smo tada čuli profesora Ristića? Ne. Tada je bio zauzet izdavanjem građevinskih dozvola za male hidroelektrane koje će kasnije, sa Ćutom, iči da ruši.

Dakle, ni u jednom trenutku između 2004. i 2021. godine, dok je kao „ekspert“ bio član različitih važnih državnih komisija, profesor Ristić se nije oglasio ili pobunio ni protiv Rio Tinta ni protiv bilo kod rudarskog projekta. Odjednom, 2022. godine, političar Ratko se „budi“ i, kao Alisa u zemlji čuda, gleda i ne veruje šta je profesor Ristić sve radio i za šta je sve davao saglasnosti.

Političar Ratko svoj autorski tekst zaključuje rečenicom koja se osvrće na „tiraniju" Aleksandra Vučića i SNS-a. Zanimljivo da, od 2013. do 2021. godine, ta „tiranija“ profesoru Ristiću nije smetala da učestvuje u svim tim stručnim komisijama, da bude član različitih nadzornih i upravnih odbora i da za sve to naplaćuje svoje usluge. Političar Ratko, ipak, sa gnušanjem odbacuje sve ono što je profesor Ristić radio", napisala je Ana Brnabić.