Opoziciju činjenice ne zanimaju: Traže ukidanje projekta Jadar a ne znaju osnovne stvari

Umesto argumentovane rasprave, iz skupštine već dva dana slušamo više puta ponovljene i isto toliko puta demantovane neistine o potencijalnom rudniku litijuma u dolini Jadra.

Kao predstavnik predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović nije se čak ni bavila onim što piše u tekstu predloga budući da su u njemu izneti brojni netačni, neutemeljeni podaci koje su struka i Rio Tinto demantovali. Umesto toga, tokom prvog dana rasprave iznela je niz netačnih  podataka o projektu. 

Jedna od ključnih neistina koju je Nestorović navela odnosi se na tvrdnju da će rudnik u Jadru ispuštati neprečišćene toksične vode u okolinu, što je Rio Tinto već negirao. Kompanija je jasno navela da bi se ispuštanje prečišćenih voda događalo samo u slučajevima kada su uvećani prilivi podzemnih voda i kada su kapaciteti prihvatnih bazena iznad projektovanog maksimuma a što se dešava za slučaj povišenih atmosferskih padavina. 

Foto: printscreen

Protivnici projekta i dalje insistiraju na tvrdnjama koje su prenete iz nepouzdanih izvora, čime nastavljaju da šire neistine o potencijalnoj šteti projekta na životnu sredinu. Većina stvari koje su izneli u skupštini pokazuje da ili nemaju elementarno znanje o projektu čije ukidanje traže ili ciljano plasiraju dezinformacije. 

Nestorović je, na primer, sugerisala je da se u projektu "Jadar" neće koristiti tehnologija koja omogućava vraćanje rudarskog otpada u iskopane tunele jer je to, prema njenim rečima, preskupo za investitora. Ovim je pokazala da ne samo da nije dovoljno upoznata sa projektom, već i da svesno obmanjuje javnost. Naime, u Jadru se planira primena upravo ove tehnologije, koja omogućava da se do 50% otpada vrati u podzemne tunele, što bi značajno smanjilo površinu deponije i njen uticaj na okolinu. 

O inovativnom načinu upravljanja otpadom koji je planiran u Jadru govorio je za domaće medije i profesor Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji.

Foto: Privatna arhiva

„Dobar primer odgovornog rudarstva je otpadni materijal koji Rio Tinto planira da skladišti kao suvi sabijeni otpad… neće postojati tečna jalovina. To znači da će za otpad biti potrebna mnogo manja površina zemljišta, što opet doprinosi bezbednosti i stabilnosti deponije i ne dozvoljava vodi da prodre u otpadni materijal. To je relativno nova tehnologija iako nije prvi put da se koristi u svetu. Sada Rio Tinto želi da je primeni,“ istakao je profesor Tost, stručnjak za rudarstvo i zaštitu životne sredine. 

Ova i brojne druge mere smanjenja uticaja na životnu sredinu detaljno su opisane u nacrtima studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koje protivnici rudnika iz nekog razloga ignorišu iako predstavljaju stav struke. U pitanju su, prema rečima naših uglednih stručnjaka, najsveobuhvatnije studije te vrste ikada rađene u Srbiji, a autori su više od sto nezavisnih stručnjaka iz zemlje i sveta.
Zabrinjavajuće je što se i pored javno dostupnih podataka o projektu i potencijalnimm uticajima na životnu sredinu i dalje šire dezinformacije. Rudnik ne može ni da se otvori dok investitor ne dokaže da to može da se izvede u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine. Taj postupak je u toku, trajaće još najmanje dve godine i predviđa široku javnu raspravu. Zato je važno da se o projektu koji može da donese značajne budžetske prihode i 20.000 radnih mesta u lancu vrednosti električnih vozila razgovara na osnovu činjenica.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović obećala je da bez saglasnosti građana nema nastavka projekta.

Foto: Informer

“Ako pokušavate da predstavite da će se sa otvaranjem rudnika stvoriti pustinja, pa neće. Jer pre svega ukoliko studije koje još nisu ni izrađene, dokažu da postoji i jedna jedina bojazan da će se to desiti, projekta biti neće", istakla je ona i ponovila da raseljavanja stanovništva neće biti.
Obrazlažući predlog zakona, Nestorović je iznela i brojne netačne navode o poslovanju Rio Tinta širom sveta. Kako se navodi u reagovanju ove kompanije, ne samo da je Rio Tinto i dalje deo državnog penzionog fonda Norveške, već je državni penzioni fond Norveške među deset najvećih akcionara Rio Tinta. 

Demantovana je takođe tvrdnja koja se odnosi na tužbu zbog ekološke štete oko rudnika Flambo u Viskonsinu. Iako je tužba pokrenuta, sud ju je odbacio kao neosnovanu i naložio organizaciji da nadoknadi Rio Tintu troškove pravnog postupka. 

Targetiranje profesora 

Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta mahao je u skupštini fotografijom Aleksandra Cvijetića, dekana Rudarsko-geološkog fakulteta, predstavljajući ga kao “čoveka koji zastupa ideju da se u Gornjim Nedeljicama iskopava litijum”. Ćuta je zlonamerno naveo podatak koji je profesor greškom izneo u medijima, iako se u međuvremenu sam ispravio. 

U pitanju je netačan navod da za potrebe otvaranja rudnika mora biti raseljeno 1500 ljudi. Profesor Cvijetić je Utisku nedelje razjasnio da taj broj nije tačan i da je potrebno raseliti 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 već dobrovoljno raseljeno.

Cvijetić je inače jedan od autora studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, koji je kao stručnjak izneo mišljenje da se projekat može realizovati bezbedno po životnu sredini i zdravlje ljudi.