Kakav rat? Koji rat, ljudi, zbog čega?! Brnabić: Da li je moguće da svi građani budu taoci nekolicine ljudi koji nemaju politiku?

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić upitala je jutros zbog čega pojedinci u društvu pozivaju na „litijumski rat“ kada se nikakva odluka neće donostiti još naj,anje dve pune godine.

Ona je, gostujući u jutarnjem programu televizije Hepi, izjavila da je nemoguće da čitava Srbija i svi njeni građani budu taoci male grupe ljudi koja nema politiku ni viziju, već samo želi da destabilizuje zemlju i dokopa se vlasti bez izbora.

- Srbija danas ima jasan put. Zemlja koja je pre deset dana dobila investicioni rejting, o tome nikada nismo mogli ni da sanjamo. Do kraja godine ići ćemo brzim vozom od Beograda ne samo do Novog Sada, već i do Subotice. Imaćemo prosečne plate značajno iznad 900 evra. Minimalac od provg januara 450 i nešto evra. Dakle, vidite perspektivu. A sa druge strane, imate skup ljudi koji nemaju nikakvu političku perspektivu, ne znaju šta će sa sobom. I onda stvaraju nestabilnost. Da li je moguće da čitava Srbija bude talac ljudi kao što je Srđan Milivojević ili Radomira Lazovića, koji je krenuo od pokreta Ne davimo Beograd, a koji danas podržavaju proteste ljudi koji veruju da nas zaprašuju iz aviona? Oni idu u litijumski rat, kakav litijumski rat? Nikakve odluke neće biti još najmanje dve godine, ljudi! Znači ništa se neće desti do 2027. godine. Znači to je najmanji mogući period koji mora da prođe. I šta ćete vi sad da radite, da maltretirate ljude dve godine? Zbog čega, kad o tom projektu nema odluke? Ali, čini se da njima nije tema Rio Tinto i litijum, već Aleksandar Vučić i osvajanje vlasti bez izbora - poručila je Brnabić.

Ona je istakla da opozicija u skupštini nije smela da se suoči sa predsednikom Vučićem, a četiri dana nisu pričalu o svom predlogu zakona već upravo o njemu.

- Mi u Republici Srbiji imamo samo jednog čoveka koji je direktno izabran od strane građana, imenom i prezimenom, a to je Aleksandar Vučić. On ima najveći legitimitet, i oni su po svaku cenu želeli da izbegnu njega u skupštini. To nam kazuje da oni ne veruju u svoje argumente i da ne smeju da se suoče sa Aleksandrom Vučićem, a to je čovek koji je bio čak tri puta na lokalu kako bi razgovarao sa građanima upravo o tom pitanju. On je njih zvao i u Mali Zvornik, i u Ljuboviju, tada su rekli neka dođe u skupštinu. Kada je trebalo da dođe u skupštinu, onda kažu neka ne dolazi. Svakako, mi smo u skupštini pokazali da u njihovom predlogu zakona nema nijedna jedina istinita stvar i najbolji pokazatelj toga je što na kraju nisu ni svi članovi opozicije koji su potpisali taj predlog zakona, za njega i glasali. Dakle, totalni debakl. Borba njihove generacije, a ne mogu ni svi da se udostoje da se pojave u skupštini - rekla je predsednica parlamenta.

Brnabić je izjavila da je nakon neuspele skupštinske sednice njihova aktivnost prešla u medije i pozivanje na „litijumski rat“.

- Onda na scenu stupa Šolakova mašinerija, koja bukvalno piše naslov – litijumski rat se nastavlja na ulicama! Kakav rat? Koji rat ljudi, zbog čega? Sve institucije su otvorene – tražili ste sednicu skupštine, dobili ste je. Tražili ste da to bude jedina tačka dnevnog reda – bila je jedina tačka. Tražili ste da vi budete ovlašćeni predlagači, da imate neograničeno vreme – imali ste. To se nikada nije desilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji, da opozicija tako nešto traži i da to dobije. I onda oni kažu sad - to smo imali, ali mi idemo na ulicu u litijumski rat. Šta je sa vama? Jesmo li mi pretpolitičko društvo? Da li treba da ukinemo skupštinu? Onda mene optužuju da pozivam na građanski rat, ne – ja kažem to se neće desiti. Neće biti građanskog rata. Mi imamo zemlju sa demokratski izraženom voljom građana na izborima. Imamo većinu, imamo institucije, ustav, zakone. Pravo na protest vam se nikada nije sporilo, ali u skaldu sa ustavom i zakonom ne možete uskaratiti neka druga prava svim drugim građanima Republike Srbije. Jer vi niste prva klasa građana a mi svi ostali druga ili treća. Vi ne možete građanima da uskratite neko drugo njihovo pravo, da odu na posao, odvedu dete u vrtić, školu, provedu vreme sa porodicom, ili nebitno – odu sa mesta A na mesto B - zaključila je Brnabić.