Šta bi Srbiji donela pobeda Kamale, a šta pobeda Trampa? Analitičari o izborima u SAD: Moramo da budemo spremni!

U svetlu predstojećih američkih izbora, postavlja se pitanje kako bi pobeda Kamale Haris ili Donalda Trampa mogla uticati na Srbiju. Ova dva kandidata predstavljaju različite pristupe u spoljnoj politici, što može imati značajne posledice za odnose Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Ukoliko bude izabrana za predsednicu Sjedinjenih Država, kandidatkinja demokrata Kamala Haris istakla je da će podržati zemlje Zapadnog Balkana u borbi protiv korupcije i nastavku evroatlantskih integracija, dok je bivši prvi čovek SAD i republikanski kandidat Donald Tramp obećao ekonomsku saradnju i jačanje bezbednosti u tom regionu.

"Potpredsednica Haris je dosledno zagovarala unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je suštinski interes američke nacionalne bezbednosti, što je jedan od razloga zašto je potpredsednica Haris u potpunosti posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija šest zemalja Zapadnog Balkana. NATO i EU počivaju na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije", naveo je portparol kampanje Kamale Haris. 

Iz Trampove kampanje, Hristos Marafacos, potpredsednik Nacionalnog komiteta za različitost u Trampovoj kampanji naveo je da će, ako republikanski kandidat ponovo bude izabran, njegova politika "naglašavati pragmatična partnerstva usmerena na stabilnost, ekonomske mogućnosti i borbu protiv korupcije", te da bi radili na postizanju "stvarnih, odgovornih rezultata radeći direktno sa lokalnim liderima i ljudima u regionu".

Marafacos obećava "svež i odlučan pristup" Zapadnom Balkanu ukoliko Tramp ponovo dođe u Belu kuću.

"Njegova administracija će preduzeti aktivne korake da spreči strani uticaj da destabilizuje region, osiguravajući da Balkan napreduje na stabilnom, prosperitetnom putu", istakao je Marafacos za Glas Amerike.

Analitičar Stevica Deđanski smatra da nam je prošlost pokazala da sa Trampom možemo da pokušamo da dođemo do dogovora, možda ne idealnog, ali sa uvažavanjem srpskih interesa, bar donekle.

- Odlični odnosi sa Kušnerom, sa Grenelom i drugima nam to dodatno garantuju. Makar će sprečiti divljanje Aljbina Kurtija i progon Srba sa Kosova i Metohije - ističe Deđanski.

Kako kaže, sa Kamalom ćee biti teže. 

- Kamala predstavlja demokrate koji su se sa ovom administracijom pokazali kao strasna podrska Kurtiju. Ona to najavljuje i dalje, ali moram reći da i tu očekujem poboljšanje jer naši odnosi sa SAD su sve bolji, pogotovo ekonomski, a u njenoj administraciji neće više biti dominantni predstavnici administracije Bila Klintona koji su svoje karijere izgradili pre 30 i 40 godina na nesreći srpskog naroda. Drugi prioriteti nove eventualno demokratske administracije će biti manje loši nego ovi do sada.

Foto: Tanja Andric

 

Srbija mora da bude mudra

Kada je reč o pitanju odnosa Sjedinjenih Američkih Država prema pitanju Kosova i Metohije, analitičar Vladimir Dobrosavljević kaže da izbori tu neće promeniti mnogo toga. 

- Velike sile u geopolitičkim okvirima retko menjaju svoju strategiju, bez obzira na to kakva je njihova unutrašnja politička dinamika. Mi moramo da budemo spremi da tražimo saveznike u SAD i među njihovom političkom elitom u jednom dužem vremenskom periodu. Moramo da budemo spremni, strpljivi, mudri, razumni, da se spremimo na jednu dugoročnu bitku. U toj bitki mi moramo da tražimo saveznike. Mi ih nemamo previše u SAD, zato treba da radimo na jednom dugoročnom principu da u njihovoj budućoj političkoj eliti tražimo nekoga ko će imati više razumevanja za našu poziciju - rekao je Dobrosavljević i podsetio da je tek negde 1967. godine albanska emigracija počela da ulaže svoj novac u izbor određenih američkih kongresmena, senatora, da bi dobila neku vrstu političke podrške.

- Tek 1981/1982. godine se pojavljuju prve rezolucije američkog kongresa i Senata koje idu u prilog Albancima sa Kosova i Metohije. Dakle, oni su 15 godina strpljivo ulagali i osvajali prostor u SAD, među njihovom političkom elitom da bi ih senzibilizovalo ono što oni smatraju da su njihovi nacionalni inetresi. To je jedan od puteva koji moramo da naučimo, da uvažimo pravila igre koja tamo vladaju. Prva ulaganja albanske dijaspore je bila pre svega za republikance. Srbi su do 90-ih glasali, kao i većina drugih evropskih imigranata, za demokrate. Nakon bombardovanja se dešava inverzija - Albanci počinju da glasaju za demokrate, a Srbi za republikance. 

Foto: nikola babić

Veljko Odalović iz Vladine komisija za nestala lica podseća, kada je reč o Kosovu i Metohiji. da demokrate jedine znaju šta se stvarno dešavalo.

- Kraj osamdesetih i devedesete godine su godine aktivnog učešća i diplomata i senatora i mnogih onih koji su pripadili tom jednom delu američke strukture koji je sve glasnije i bezočnije podržavao ono što se dešavalo. Demokrate jedine znaju šta se stvarno dešavalo, jer su u svemu učestvovali. I u onom prljavom delu priče i u onom delu koji su pokušali da pretvore u neku priču koja je trebala da zadovolji njihovu javnost, ali i javnost zapadnih zemalja koje su orkestrirano počele da sve rade da bi uradili ono što su na kraju i uradili, a to je da jednostavno bombarduju jednu suverenu zemlju i da naprave ono što mi danas imamo kao problem. To je jedan kontinuitet jedne pollitike. 

Tramp može da donese izvesne promene

Analitičar Nenad Bumbić ističe da "mi suviše očekujemo od Trampa". 

- Što se tiče Trampa, mi polažemo isuviše nada u promenu neke značajne američke politike prema nama. Ono što mislim jeste da bi Tramp doneo neke izvesne promene, to je njemu u interesu. Moramo da budemo i sa jednima i sa drugima. Ne smemo da dozvolimo da sudbina Srbije zavisi od toga ko će da pobedi na izbora. Moramo da budemo jednako u dobrim odnosima i sa jednom i sa drugom stranom.

Foto: Tanja Andric