Vučićev "Ciriški govor" za istoriju! Berliner cajtung o govoru predsednika Srbije: Uvidi bez iluzija!

On govori slobodno i uspostavlja poveznice. Pruža priliku da se bolje razumeju veze između geopolitičkih blokova, zemalja koje deluju u njima i odgovornih ljudi. Dostupan je kao svedok i pokušava da posreduje između pozicija. To je prijateljski, ponekad neobično otvoren razgovor. Bez oštrine, bez ciničnih komentara, kakve voli da ubacuje mađarski premijer Viktor Orban.

Ovako Aleksandra Vučića opisuje Holger Fridrih, izdavač lista „Berliner cajtung", koji je prisustvovao prošlonedeljnoj tribini „Ciriški govor" u organizaciji tamošnjeg magazina „Veltvohe", a na kojem je glavni govornik bio predsednik Srbije.

Autor u veoma opširnom članku pod naslovom „Uvidi bez iluzija" ocenjuje da je skup u Cirihu bio „sastanak za pamćenje" i navodi da je na njemu „u više navrata vladala tišina zbog zaprepašćenja, a ponekad i zbunjenosti", a da je to „Vučić primio k znanju".

„Kao Nemac, u više navrata se osećate kao da se vama obraća, i posredno i neposredno."

Upitna politika sankcija

Kako navodi Fridrih, „Vučić je rekao da je varljiv trenutno preovlađujući 'princip nade' - nije funkcionisao ni 1914, ni 1939/40, ni 1990, a nije funkcionisao ni u Srbiji 1998. Danas imamo još više da izgubimo; narod Ukrajine je već platio tu cenu. A sukob će se proširiti ako političari ne počnu da preduzimaju aktivne kontramere. To je upravo ono što se traži s racionalne tačke gledišta. Na kraju krajeva, najveći gubitnik u sukobu je Ukrajina, a slede Rusija i Evropa."

O Vučićevoj političkoj veštini, ocenjuje autor, „govori to što one koji imaju koristi od sukoba nije imenovao".

Iz ugla predsednika Srbije, piše dalje Holger Fridrih, 'preterana' politika sankcija Zapada, kao posledični izraz spora oko zona uticaja, proizvodi više gubitnika nego pobednika".

U tekstu se prenosi Vučićeva ocena da je efekat 14 paketa sankcija Evropske unije Rusiji, „upitan iz ekonomske perspektive", da je kao primer naveo probleme nemačke automobilske industrije i zatim izneo ocenu da je, umesto toga, neophodno „prilagođavanje vrednosti i principa koji važe širom sveta i koje moraju poštovati sve nacije".

Foto: Tanjug

 

Kako smiriti sukob na Balkanu?

- Put do rešenja možda leži u Trampovom predsedništvu od 2025", ocenio je Vučić. „SAD bi morale da redizajniraju odnos konkurencije sa Kinom. Ako bi to brzo uspelo, SAD bi reorganizovale i svoje odnose sa Evropom. Međutim, bilo bi 'romantično' pretpostaviti da bi Trampova administracija postupila 'pošteno'. U tom trenutku su se vratila i Vučićeva sećanja na kosovski sukob 1998/1999. Tada je NATO napao Srbiju bez mandata UN i mimo međunarodnog prava kako bi omogućio otcepljenje Kosova od srpske teritorije. Argumenti u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine se zato dobro razumeju u Srbiji - rekao je Vučić, kako prenosi autor članka.

Govoreći o Balkanu, Vučić je ocenio da bi „sukob mogao da bude smiren ako bi region bio u potpunosti primljen u EU", piše izdavač „Berliner cajtunga" i navodi da je predsednik Srbije kao uspešne primere iz novije evropske istorije naveo Južni Tirol, Alzas, kao i moderne nemačko-poljske odnose, što je „obezbeđeno konačnim nemačkim odricanjem od bivših istočnih teritorija u Sporazumu 4+2 iz 1990."

- Politički lideri kao što su Makron, Šolc i Fon der Lajen, ali i Putin, morali bi to da imaju u vidu kada je reč o Ukrajini", prenosi nemački list Vučićevo razmišljanje, a odmah nakon toga i izjavu da on, „posle mnogo ličnih razgovora na svim stranama, još nije video nikakvu spremnost da se to i učini. 'Makron i Putin su mi rekli da ne smeju da izgube' - citira se predsednik Srbije.

„Stoička škola" i „nelagoda slušalaca"

Vučić je u Cirihu izvestio i o svom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nekoliko nedelja ranije u Budimpešti, piše nemački list navodeći da predsednik Srbije „vidi povećan potencijal za eskalaciju u narednim nedeljama - uključujući i nuklearnu opciju - posebno zbog nespremnosti odgovornih sa svih strana".

„To je bilo drugi put kada je u prostoriji bilo zbunjenosti. Objektivnost s kojom je Vučic´ opisao ličnosti i njihove postupke kao da je dolazila iz stoičke škole. Od stupanja na dužnost 2017. godine on je imao 21 lični sastanak s ruskim predsednikom. U tom pogledu Vučic´ se može smatrati stručnjakom za Kremlj. Međutim, njegove anegdote iz razgovora neposredno pre izbijanja rata u februaru 2022. i sa otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, povećale su nelagodu slušalaca. On je preneo da na ruskoj strani vlada velika odlučnost i da ona ignoriše zapadna očekivanja. Govorio je i o Putinovom samopouzdanju koje je zasnovano na istorijskim perspektivama, slično kao i kod drugih ruskih donosioca odluka."

„Ovo možete odbaciti kao propagandu - ili možete koristite za definisanje mernih tačaka za prostore za donošenje odluka", poručio je Vučić, a autor navodi da su „prisutni, globalno uspešni preduzetnici, pažljivo slušali".

EU, litijum, Ekspo

U članku se navodi i da je Vučić govorio o ulasku Srbije u EU: „Zbog toga se Vučic´ uzdržao i od posete Kazanju, za vreme samita Briksa, ili Kazahstanu ili da prati Viktora Orbana na putovanju u Moskvu". Vučić, nema pozitivnu prognozu u pogledu spremnosti EU da prihvati Srbiju: „Punopravno članstvo je neizvesno, zavisi od mnogo faktora."

Tema je bila i rastuća IT-industrija u Srbiji, ali i nalazišta litijuma: „Neće biti prodaje sirovina onome ko ponudi najveću ponudu. Ležišta su visokog kvaliteta; Srbija očigledno planira da izgradi ceo lanac vrednosti od rudarstva do proizvodnje baterija u sopstvenoj zemlji."

Pominjala se i izložba Ekspo 2027. u Beogradu, novi stadion, brza železnička linija Beograd-Budimpešta - uz naglasak da je pobednik tendera za nabavku vozova, u konkurenciji nemačkih i kineskih ponuđača, švajcarska kompanija „Štadler".

Na kraju: „Harizmatični šef Štadlera Peter Štuler istakao je (u Cirihu) da je upravo kroz Štadlerovu fabriku u Berlinu nekada prolazio Zid - što je dokaz da granice motivisane blokovskom politikom nisu trajne, da su svi koji su poginuli zbog Zida uzalud umrli, i da su oni koji su tada bili politički odgovorni neadekvatno koristili raspoložive alternative."