Gujon u čast srpskih vojvoda: Mišić, Šturm i Bojović su svojim podvigom zauvek zadužili srpski narod

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon predvodio je danas u ime Vlade Republike Srbije državnu ceremoniju obeležavanja godišnjica smrti velikih vojnih komandanata Pavla Jurišića Šturma, Živojina Mišića i Petra Bojovića na Novom groblju.

Gujon je u svom govoru rekao da su sva trojica vojskovođa bili ljudi koji su odbranili našu slobodu, i da su to ljudi koji su svojim podvigom zadužili srpski narod zauvek.

Za ime vojvode Živojina Mišića, kako je naveo Gujon, vezuju se najslavnije pobede srpskog oružja, i činjenica da je u najtežim časovima združene ofanzive Nemačkog rajha, Austro-Ugarske i Bugarske, uspeo da sačuva razum i smirenost.

Gujon je citirao generala Mišića, koji je prilikom povlačenja u Peći, rekao:

- Ne sme se kapitulirati! Dokle god postoji vladalac, vlada i vojska, pa ma kolika njena jačina bila, država nije izgubila svoje biće i s njom svet mora da računa kao sa realnom činjenicom.

- I danas kada bi mnogi voleli da vide našu otadžbinu na kolenima, bez drugih izbora, nego da prati ono što joj se naređuje. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem čuva svoju nezavisnost i suverenost. Misao i delo velikog vojvode osvetljavaju taj put kojim koračamo - rekao je Gujon.

Foto: Informer

O delu i podvigu Pavla Jurišića Šturma se dosta zna. Njegove pobede i spremnost da služi otadžbini i danas su primer kako i ljudi koji su u Srbiju došli iz daleka, mogu da je vole i da se za nju žrtvuju.

- Sa iskrenim namerama da pomognu Kneževini Srbiji u oslobodilačkim ratovima, u Srbiju su 1876. godine došli kapetan pruske vojske Paul Šturm i njegov mlađi brat, potporučnik Eugen. Posle krvavih bojeva ostali su u svojoj novoj otadžbini, promenivši imena u Pavle i Evgenije Jurišić-Šturm. Kasnije su se oženili Srpkinjama, Pavle nije imao dece, ali ih je zato Evgenije imao čak jedanaestoro - rekao je Arno Gujon.

On je pomenuo Arčibalda Rajsa koji je kao hroničar srpske istorije vojvodu Petra Bojovića nazvao "vatrenim patriotom koji je svoj život posvetio otadžbini".

- Posle proboja Solunskog fronta, na čelu svoje armije, Bojović je za 40 dana oslobodio Niš, a zatim i srpsku prestonicu, naš Beograd - zaključio je Gujon.

Foto: Informer

Polaganju venaca na Novom groblju danas je prisustvovao i sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić.

Vojvoda Živojin Mišić je rođen 7. jula 1855, a umro 20. januara 1921, „kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran za legendu“.

Vojvoda Petar Bojović umro je 19. januara 1945. godine u Beogradu, gde je i sahranjen, a u nizu od samo četiri srpska generala koji su dobili čin vojvode, bio je poslednji kome je ta počast pripala, a i najmlađi.

Armijski general Pavle Jurišić Šturm umro 14. januara 1922. godine u Beogradu. Bio je pruski oficir koji je prešao u srpsku vojsku i postao jedan od najvećih srpskih vojvoda u istoriji.