ProGlas i Đilas: Jedno te isto (VIDEO)

Ako do sada niste znali šta traže studenti, od sinoć, kad je to Proglas saopštio, znate: traže smenu vlasti bez izbora i mimo parlamenta i tražee Vučićevu ostavku.

Ovo, naravno, za nas nije iznenađenje – u dlaku iste zahteve isti ljudi ispostavljaju već godinama, bilo da da su u pitanju šetnje „1 od 5 miliona“, bilo „Srbija bez nasilja“ ili kako je već Đilas brendirao svoje falange. Jedini koji su iznenađeni, i to žestoko, sami su studenti.

Od novosadske tragedije kad su spontano izašli na ulice da izraze bol i empatiju sa porodicama nastradalih, studenti su isticali da žele pravdu i odgovornost krivih za nesreću. I od tih prvih dana dosledno su isticali distancu od političkih stranaka, kako onih na vlasti, tako i opozicionih. Prvi pokušaj Đilasa i ostalih večitih gubitnika na izborima da se ogrebu o njihovu energiju i uvuku u proteste – pojavljivanje Marinike ispred kordona u Novopm Sadu, i one poslanice što je svlačila policajca - akademci su efikasno odbili.

Foto: Tanja Andric

Upravo zahvaljujući tome – distanciranju od opozicije – građani su u studentima prepoznali neiskvarenu opciju, svežu snagu koja može da donese promene, i pružili im masovnu podršku. Tada se činilo da su Đilas i ostali lideri i liderčići najzad otišli u političku penziju. Sada se ispostavilo da su se samo taktički povukli i primirili, pustivši Šolakove medije da neukusnim laskanjem studente vežu za sebe, a dezinformacijama i prećutkivanjem važnih informacija da u društvu održavaju stanje nemira sugerišući da „ovog puta Vučić sigurno pada“.

Studenti ovo, studenti ono… studenti pešačili do Novog Sada sto kilometara (ima šezdeset i nešto)… Nobel za studente… a onda su studenti sinoć u Novom Sadu najbesramnije pokradeni.

Šta se dogodilo?

Posle jednočasovne blokade tri mosta u Novom Sadu, mimo odluke studentskih plenuma (Kurir je objavio saopštenje Plenuma Filozofskog fakuleta) organizovana je 24-časovna blokada Mosta slobode, i taj je skup pretvoren u skup Đilasa i povampirene srpske opozicije

Način na koji je ovo izvedeno je bio koliko perfidan toliko jednostavan: mimo dosadašnje ustaljene tromesečne prakse, na ovom skupu pojavili su se govornici! Okupljenima su se obratili novinari sa Šolakovog platnog spiska Zoran Kesić i Jelena Obućina, osnivač Proglasa i Šolakov poslovni partner Dragan Bjelogrlić, Ivanka Popović, bivša rektorka Beogradskog univerziteta i član Proglasa… i da ne nabrajamo dalje, sve u svemu ekipa koju smo prošle i pretprošle godine stalno gledali na skupovima koje je raznim povodima organizovala opozicija.

I to nije sve: na skupu koji se formalno vodio kao „studentski“, iako je organizovan bez saglasnosti studenata, a koji je Proglas faktički prisvojio, saopšteni su zahtevi, formalno studentski, a faktički opozicioni: ne dolaze u obzir nikakvi izbori, studenti treba da traže prelaznu vladu i Vučićevu ostavku!

Gde ste bili tri meseca, studenti? Nigde! Šta ste uradili? Ništa!

Došli su veliki i uzeli vam loptu da vam oni pokažu kako se igra!

Sva ona pozitivna energija koju je prepoznao ceo Balkan, sva ona nada u pravednije odnose u društvu probuđena poletom akademaca, ona vera u posebnu ulogu u srpskoj istoriji… sve je to oskrnavljeno, rastureno, razbucano halapljivim masnim prstima Dragana Đilasa i Dragana Šolaka i njihovih pulena.

Iz Đilasovog kukavičjeg jajeta podmetnutog Srbiji pod imenom Proglas, studente u Novom Sadu i sve građane u Srbiji zapahnuo je smrad mućka.

I ranijih godina Šolakova propagandna mašinerija proizvodila je za svoje potrebe razne studentske lidere (setimo se Pavla Cicvarića) i odbacivala ih kad bi ih potrošila. Bili smo svedoci toga i ovih meseci, ali dok se za njih može reći „sami pali – sami se ubili“, svi ostali studenti su nevoljne žrtve sramne zloupotrebe: nastava je prekinuta, stipendije zbog rokova dovedene u pitanje, godina koja je trebalo da bude posvećena učenju potrošena uzalud – sve to da bi Đilas još jednom (po ko zna koji put) pokušao da osvoji vlast.

Teško da će mu to poći za rukom, ali kad podvučemo crtu, dosadašanji bilans je poražavajući: potpuna podeljenost društva, maksimalno nepoverenje u stranke, nikad veća apatija u političkom životu… i sad još opozicija treba da nam ukrade studente.