Slučaj "Ninić": Ovako advokatska mafija krcka državni budžet i puni svoje džepove!

Advokatska mafija godinama zloupotrebljava zakon i krcka državni budžet puneći svoje džepove, a u svemu ovome posebno se ističe opozicioni advokat Ivan Ninić.

Kako kaže naš dobro upućeni sagovornik, advokati na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja podnose zahteve organima javne vlasti (školama, zdravstvenim ustanovama, državnim organima, centrima za socijalni rad, jedinicama lokalnih samouprava i tako dalje) sa tipskim zahtevima koje, recimo, upute na 300 ili 1.000 adresa.

- Ako im prvostepeni organi ne odgovore u roku od 15 dana od dana prijema ili budu nezadovoljni odgovorom onda oni podnose žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je drugostepeni organ i u čijoj je nadležnosti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - ističe sagovornik Informera.

Foto: ninic.rs

U maltene 90 odsto slučajeva, nastavlja on, poverenik na osnovu žalbi advokata, a i drugih fizičkih lica (ali pogotovo advokata, jer njih ima najviše) donosi rešenje kojim uvažava žalbu i prvostepenom organu (školi, ministarstvu...) nalaže da dostavi odgovor u slučaju da nisu ili ukoliko smatra da nije dovoljan i advokatu u rešenju dodeljuje troškove sastavljanja žalbe u iznosu od 49.500 dinara po žalbi.

- Da stvar bude zanimljivija, pošto poverenik ima rok od 60 dana da odluči po žalbi, često se dešava da probije rok i onda postoje dve opcije - prva je da donese rešenje i da troškove advokatu, ali se često dešava da advokati podnose urgencije povereniku zbog nerešavanja poverenika i da to posle on u rešenju naloži da prvostepeni organ plati i urgenciju od 12.300 dinara iako je ona upućena povereniku zbog nepostupanja po žalbi koju je advokat uložio i nije logično da to takođe plaća prvostepeni organ. I postoji totalno odvojena priča od ove da kad poverenik ne uradi žalbu u zakonskom roku onda advokat tuži poverenika za informacije za ćutanje uprave upravnom sudu i onda upravni sud dodeljuje troškove tog postupka i sve to zato što je izmenama zakona o slobodnom pristupu izbrisan član o zloupotrebi i što je stav poverenika da je bukvalno sve informacija od javnog značaja i da imaju prava sve što im padne na pamet da pitaju - napominje naš sagovornik.

Foto: J.Rafailović

Prvostepeni organi su zasuti, konstatuje on, zahtevima za pristup, pa onda poverenik biva zatrpan žalbama jer se zna da to u 90 odsto slučajeva prolazi i ako si odgovorio, a nisi bio dovoljno precizan. Na taj način pare iz budžeta idu kod advokata.

- Posle kad zbog nepostupanja poverenika u roku advokat njega tuži za to upravnom sudu tu maltene nema šta da se polemiše, jer ako je tako on ima prava na troškove. Onda i odatle idu pare iz budžeta - zaključio je sagovornik.

Obezbedili sebi status nedodirljivih

Foto: Zoran Sinko

Bivši operativac Službe državne bezbednosti Božidar Spasić konstatuje da u delu stručne javnosti, pa čak i kod advokata, prevladava mišljenje da nekoliko uzastopnih štrajkova po principu hoću-neću je insceniran.

- Advokati su sebi obezbedili status nedodirljivih sem u izuzetnim slučajevima mafijaških konsiljerea. No činjenica ako malo zagrebemo pozadinu svega vidimo da su pojedini advokati ili grupe postigli tzv. dil o korupciji na račun države metodom korišćenja državnih resursa u pravnim tzv.zavrzlamama. Prvo se stvori pozicija kod onih koji mogu ili treba da im daju informacije od opšteg značaja. Druga faza su rupe u zakonu koje kao da su namerno izazvane. Treća faza su takse za tube i nadoknade za angažovanje - kaže Spasić.

Nije poznato na koji naćin ali Srbija je, nastavlja on, jedna od retkih zemalja gde nije država odredila takse već advokatska komora što ih dovodi u posebno privilegovan položaj gde je u sukobu interesa advokata i države uvek dobitnik advokatura.

- Koristeći svoj privilegovan položaj pojedini advokati ulaze u korupcionaški posao uzimanja novca I od klijenata I od države. Nema zemlje u Evropskoj uniji gde toliko često advokati štrajkuju maskirajući strukovne zahteve zapravo političkim i drugim zahtevima gde se krije i korupcionaška dobit koristeći ne samo državne resurse nego i dilivove sa onima kojima je dostupan državni resur recimo informacija - zaključio je Spasić.