NA DANAŠNJI DAN: Darko Pančev i Olmeta oči u oči... I Zvezdin trk u besmrtnost

Na današnji dan 1991. godine fudbaleri Crvene zvezde postali su prvaci kontinenta.

Crveno-beli su predvođeni trenerom Ljupkom Petrovićem nakon 0:0 posle 120 minuta pobedili Olimpik iz Marseja na penale 5:3. To je do dana dana[njeg ostao najznačajniji trofej u istoriji Crvene zvezde, koji ju je vinuo u fudbalsku elitu.

Foto: Starsportphoto

Do istorijskog finala, crveno-beli su stigli savladavši Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo Drezden i Bajern iz Minhena. Na osam utakmica kod kuće i u gostima dali su 18 golova. Još ofanzivnije na putu do finala igrao je Olimpijk iz Marseja, pa su u borbi za trofej svi očekivali ofanzivan fudbal.
Ekipa sa "Marakane" stigla je u Italiju desetak dana ranije. Za ove 32 godine ispričano je mnogo anegdota, a čuvena je ona da je rukovodstvo Zvezde imalo zadatak da sačuva igrače od predsednika francuskog kluba Bernara Tapija. Kontroverzni biznismen želeo je sve da kupi novcem, pa je tako procurela vest da će nekog od fudbalera Zvezde podmititi sa milion evra, kako bi pustio da Marsej osvoji titulu.

Foto: Starsportphoto

Zbog toga su istaknuti rukovodioci kluba Dragan Džajić i Vladimir Cvetković tražili neko izolovano mesto, gde bi ekipa imala potpuni mir. Izbor je pao na mesto Monopoli. U više navrata Cvetković je pričao o tome.
- Izabrali smo zamak u Monopoliju, kako igrače niko ne bi uznemiravao. Smešteni smo bili u zamku, a oko nas maslinjaci. Bilo je tu terena da mogu i da treniraju, tako da do dan pre utakmice nismo ni išli na stadion "Sveti Nikola", gde je finale odigrano. Bilo je nervoze, falilo   je igračima vremena da i mogućnost da se vide sa prijateljima, devojkama, ženama, ali moprali smo da ostanemo čvrsti u stavu da nema nikakvih kontakata - pričao je Cvetković svojevremeno.

Igrači nikako nisu bili saglasni sa takvom vrstom karantina, o čemu je kasnije mnogo puta pričao tadašnji fudbaler Dejan Savićević.
- Bilo je neko mesto blizu Barija, zamak, oko nas je bio maslinjak na tri, četiri kilometara, ničega nije bilo, samo maslinjaci i taj jedan put koji vodi ka zamku. Kako da budemo zadovoljni, prvo niko od nas nije znao jezik. Nema novina, poneli smo malo onih nedeljnih novina, ali to posle dva dana prelistaš i pročitaš, gase televiziju u ponoć, nema mobilnih, sasvim ti promene način života. Onda izađeš iz sobe dole ispred recepcije u dvorište tog  zamka, sediš, sediš, pa ti dosadi i ideš u sobu. Tako da je bila velika nervoza, što je i normalno. Procena kluba je bila takva. Sa ove tačke gledišta ne bih se složio da je bio ispravan potez - pričao je Savićević.

Na dan utakmice u Bari se slika reka ljudi iz bivše Jugoslavije, navijača Crvene zvezde. Pristizali su brodom, automobilima, autobusima, kako bi bili uz svoj voljeni klub u istorijskom trenutku. Za samu utakmicu malo ko ima da kaže reči hvale. Uglavnom su fudbalski analitičari saglasni da je to jedno od dosadnijih finala u istoriji Kupa Evropskih šampiona, odnosno Lige šampiona. Dva tima želala su po svaku cenu da dođu do trofeja i nikome nije bilo do umiranja u lepoti igre. Velika stvar za Zvezdu bila je što u timu Marseja nije bilo fudbalera Dragana Staojkovića Piksija.

Foto: printscreen

Po rečima Savićevića, Piksi je srpskom klubu za kratko vreme napravio mnogo problema.
- Čuo sam se sa Piksijem dva, tri puta pre utakmice. Bio je ljut što ga neće biti u startnoj postavi, ali za nas je bilo dobro što ne igra. Ne znam da li ga je njegov trener namerno izostavio, jer je u Marsej otišao iz Crvene zvezde. Kasnije kad je ušao, videlo se koliko je nadahnut da igra i velika je naša sreća što nije igrao od početka - ocenio je Dejan.

Nakon regularnih 90 minuta, a onda i produžetaka, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Ako pitate bilo kog navijača Zvezde, znaće da vam nabroju da su redom šutirali Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Miodrag Belodedić, Siniša Mihajlović i Darko Pančev. Svako od njih je bio precizan. Za Olimpik iz Marseja pogodili su Kazoni, Papen i Mozer. 

Jedan od vođa puta navijača bio je čuveni Bora Čorba. U više navrata pričao je o slavlju nakon utakmice.
- Pravi haos je nastao po izlasku sa stadiona "Sveti Nikola". Pevali smo po gradu i italijanska policija je bacila neki suzavac da nas rastera. Bila je noć. Pitao sam ih što to rade, jer taj suzavac je za nas iz Srbije, tada Jugoslavije, bio ništa. Bili smo naviknuti na mnogo žešce stvari - pričao je Bora Đorđević.

O čuvenom finalu svake godine na današnji dan priča se o sjajnoj taktici Ljupka Petrovića. Tadašnji kapiten i čćovek koji je podigao pehar Stevan Dika Stojanović kaže da se sve odigralo baš onako kako je Ljupko nacrtao.
- Sećam se kada je Ljupko spremio taktiku za finale i rekao kako misli da bi trebalo da igramo da bismo osvojili trofej. Kad nam je objasnio, svi smo bili u čudu. Gledamo se Dejo, Robi, Miha, Pančev, Juga, Bina, Mile, Ilija... Nije nam jasno. Kako ćemo gol da damo? Kaže on: "Nema problema, ne treba ni da ga damo. Produžeci, pa jedanaesterci, Dika odbrani penal i trofej je naš! Mi, prvaci Evrope!" Pazi, tako se sve desilo! Baš onako kako je Ljupko predvideo! Neverovatno - prisetio se Stojanović.

Do današnjeg dana nijedan klub iz Srbije, a ni Jugoslavije nije uspeo da ponovi uspeh Crvene zvezde iz 1991. godine i to je ono što crveno-bele svrstava u odabrano društvo, odnosno odvaja od svih ostalih sa ovih prostora.