BORJAN OTVORIO DUŠU! Kao dete sam radio na pijaci i u pekari, plakao sam kad smo se selili u Kanadu, u Argentini imam prijatelja kojem bih ruku dao!

Život kapitena Crvene zvezde mogao bi da bude odličan materijal za film.

O karijeri Milana Borjana (35) sve se već praktično zna, ali ono kroz šta je sve iskusni čuvar mreže prošao van terena je ipak posebna priča. Odrastanje u Kninu, rat, "Oluja" i izbeglištvo u Beograd, pomaganje roditeljima, pa selidba u Kanadu...

Mnogo toga je golman crveno-belih pregurao preko glave, a sada kaže da mu je baš sve to pomoglo da ojača i uspe kao profesionalni fudbaler.

- Teška traumu iz detinjstva mi je odlazak iz rodnog Knina, ali sam zbog toga možda i postao bolji čovek danas. Svašta mi je kao klincu prolazilo kroz glavu. Stalno sam se pitao zbog čega se to dešava, kako ćemo da živimo. Želeo sam samo da igram fudbal, pa mi je najveći strah bio gde ću da treniram. Kada smo došli u Beograd kod tetke, živeli smo nas trinaestoro u stanu od 50 kvadrata. Kada smo se preselili i 64. blok, nas sedmoro je bilo u 60 kvadrata. Morali smo da se snalazimo, nismo imali novca da priuštimo ništa veće - otkriva Borjan u emisiji "Preživeli" na televiziji K1.

Foto: AP photo

Zanimljivo, u dečačkim danima Milan je maštao o tome da bude napadač, ali kada je s porodicom izbegao u Srbiju, opredelio se da stane na gol.

- Deda me je dva meseca po dolasku u Beograd pitao da li želim da treniram fudbal. Rekao sam mu da hoću da budem golman. Odveo me je u Radnički Jugopetrol na Novom Beogradu i tamo sam počeo. Majka je radila na buvljaku, otac je držao jedan kafić. Krenuo sam da prodajem jagode sa šlagom i čajeve na pijaci. Tako sam uspeo da zaradim za svoje prve rukavice - objašnjava kapiten srpskog šampiona.

On dodaje da ipak nije sve tako dobro išlo na početku, jer je život u srpskoj prestonici bio drugačiji.

- Bilo mi je teško kada sam krenuo u školu. Drugari su me zvali Boske, mislili su da dolazim iz Bosne, a ne iz Krajine. Nisam bio u mogućnosti da nosim neke stvari, kao sva deca. Malo su se šalili na taj račun, ali su me na kraju lepo prihvatili - priznaje Borjan.

Foto: Starsportphoto

Odlazak u Kanadu usledio je 2000. godine, ubrzo po završetku NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

- Roditelji su želeli da nam omoguće bolji život. Kao izbeglice smo imali pravo da podnesemo zahtev za Australiju, Kanadu, SAD i Zimbabve. Amerika i Australija su nas odbili, pa su Kanada i Zimbabve ostali kao opcija. Otac je presudio. Bio mi je šok kad su mi saopštili gde se selimo. Nisam želeo da idem u Kanadu, jer mi je u fudbalu išlo sve kako treba, bio sam pozvan da igram za selekciju petlića Jugoslavije. Teško mi je bilo da ostavim babu i dedu, društvo, plakao sam baš mnogo - naglašava Borjan.

Početak na drugom kraju sveta nije bio lak, ali je na kraju sve ispalo baš kako treba.

- Dolazak u Kanadu mi je bio strašan. Iako nam je ta zemlja mnogo pomogla, njihov način života mi se ne sviđa, jer je sve isplanirano. Odveli su nas prvo u hotel, a prekoputa je bila fabrika gljiva i taj miris je bio užasan. Groblje je bilo na metar od nas. Hteo sam odmah da se vratimo nazad. Otac se tada baš potrudio, našao je stan za sedam dana, ali onda smo morali i nešto da radimo. Bila je borba, svakog dana sam ustajao sa tatom u četiri ujutru, delili smo novine. Od devet uveče do ponoći smo čistili jednu pekaru, trudili smo se maksimalno. Kad sam krenuo u školu, osećao sam se izvanredno. Prihvatili su me bez obzira što nisam znao engleski. Kroz sport su me zavoleli brzo - opisuje sjajni čuvar mreže.

Foto: Starsportphoto

Srpski inat je proradio kada su mu rekli da batali fudbal. Umesto toga usledile su putašestvije po Južnoj Americi.

- U jednom klubu u Kanadi mi je trener rekao da nisam za fudbal. Onda sam se zainatio i počeo da branim u drugom timu, gde me je zapazio očev prijatelj i predložio mu da me pošalju u Urugvaj. Tada sam imao 16 godina. Međutim, od toga nije bilo ništa, a tata me je 2006. poslao u Veneciju. Nisam imao nijedan pasoš, samo dokument koji sam dobio u Kanadi da mogu da putujem. Nisam mogao da dobijem radnu dozvolu, pa sam se vratio. Posle toga sledi proba u Argentini, u čuvenoj Boki juniors. Tri nedelje sam tamo proveo i bilo mi je fenomenalno. Kad sam se vratio u Kanadu, otac mi kaže da idem za Urugvaj u Nacional i tamo sam branio za omladince. Posle godinu i po dana, menadžer me je odveo me u Argentinu i to na probu u River. Kasnije sam branio za Kilmeš, gde sam stekao značajno iskustvo i prijatelje za ceo život - objašnjava Borjan.

Upravo u zemlji aktuelnog prvaka sveta upoznao je čoveka za kojeg je spreman sve da učini.

- On je veliki fan Kilmeša. Nas trojica smo živeli u jednoj kući, a taj čovek je bio taksista i živeo je u faveli. Mesto gde su kuće napravljene od kartona, za ljude koji nemaju para. Njemu i dan danas da zatreba ruka, ja bih mu je dao. Imao je platu kao sada 50 evra. On je skupljao pare, dva ili tri meseca, da bi nas pozvao na roštilj. Imao je dvoje dece i znao je da sutradan neće imati šta da jedu. Mene je kupio sa tim gestom za ceo život. Čujemo se i dan danas, zvao sam ga dođe kod mene i da mu pomognem finansijski. Rekao je da ništa ne želi, samo da kada dođem u Argentinu, budem ponovo njegov gost - zaključuje Borjan.

Crvena zvezda

JAVIO SE MILJENIK DELIJA I PODRŽAO BORJANA: Skloniti LEGENDU nije NORMALNO!

Bivši fudbaler Crevne zvezde El Fardu Ben iznenađen je odlukom Baraka Bahara da sa gola skloni Milana Borjana.

09.06.2023

11:19

Vesti

BAKIĆ O "DINSTANJU" I MINISTARSTVU POLICIJE: Nije mi u struci, ali želim time da se bavim, volim izazove

108. 11. 2026. u 14:43

208. 11. 2026. u 14:43

Sport

LEPOTICA ZVALA NIKOLU U PROVOD: Jokić reakcijom oduševio svet (VIDEO)

108. 11. 2026. u 09:11

208. 11. 2026. u 09:11

Crvena zvezda

JAVIO SE MILJENIK DELIJA I PODRŽAO BORJANA: Skloniti LEGENDU nije NORMALNO!

Bivši fudbaler Crevne zvezde El Fardu Ben iznenađen je odlukom Baraka Bahara da sa gola skloni Milana Borjana.

09.06.2023

11:19

sledeća vest