SA ČVARCIMA, SLANINOM I RAKIJOM NA LIGU ŠAMPIONA! Užičani nikada neće zaboraviti Radomira Antića!

Užice nikada neće zaboraviti Radomira Antića, čoveka koji je mnogo učinio za srpski fudbal, ali i za ovaj grad

Jedna od priča ostaće za ceo život u srcima Užičana i govori o tome koliko je Radomir Antić ustvari bio veliki čovek.

MADRID NA NOGAMA! Navijači Atletika pokrenuli peticiju: TRAŽE VELIKU ČAST ZA ANTIĆA!

Naime  Radomir Antić je pozvao svoje Užičane da da budu njegovi gosti na meču Lige šampiona Steaua - Atletiko Madrid (1:1).

Tako je ekspedicija od pedesetak Užičana, "naoružana" pršutom, čvarcima, rakijom, krenula je sredinom novembra 1996. u Bukurešt da navija za, Špance, prisetili su se za "Večernje novosti" Cula Kovačević i Vladimir Šarčević deca bliskih Antićevih prijatelja koji su našli zna spisku za Rumuniju.

- Autobus sa 52 putnika i dvojicom vozača krenuo je, u popodnevnim časovima, iz Užica za Bukurešt. Putovalo se celu noć. Bilo je i promašaja, lutanja po rumunskom mraku jer je u to vreme ulična svetlost bila prilična retkost... U autobusu nas je bilo svih generacija. Rođaka, prijatelja, dece prijatelja, komšija, svih ljudi Radomiru priraslih srcu. Sa nama je bio i Lav Šuljaga, prodavac semenki u Užicu. Čika Rade ga je mnogo voleo. On je poneo i robu sa sobom. Prodavao je nama u autobusu uz povike: Kupite što pre, kad pređemo granicu cena raste i moći će samo za devize. "Valjao" ih je i ispred stadiona Steaue. Poneo se i mezetluk, ali i rakija, jer znali su ovi stariji da nas dug put čeka. Omašili smo i put za 200 kilometara, pa smo se vraćali. Baš je potrajalo - sećaju se Cula i Šarac.

Foto: Starsportphoto

 U Bukurešt su stigli rano ujutru i odmah otišli pravo u hotel sa pet zvezdica gde je bio smešten tim Atletika.

- U hotelu su nas dočekali Radomir i njegov sin Dušan, kao počasne goste. Svako od nas je dobio zvaničnu crvenu jaknu, poznatu spitfajerku Atletiko Madrida. Odmah je svako obukao svoju i bio u njoj ceo dan u Bukureštu. Ovo je bio poklon od Antića za ceo život. Kada smo se vratili kući svi su je, s ponosom, godinama nosili po Užicu. Verujte mi, prošle zime sam video čoveka u toj jakni. Bio je Radomir veliki čovek, bio je iskreno presrećan što nas vidi. Na njegov poziv sišli su svi igrači da se sretnu sa nama. Zamislite našu sreću. Naravno da smo se svi slikali sa njima i te fotografije žive i dan-danas... Bile su to istinske zvezde, Pantić, Kiko, Kaminero, Simeone, Bejbl, Esnajder... Toliko su poštovali trenera Antića da nijednom od njih nije bilo teško da svojih slobodnih sat vremena potroši na nas. Osetilo se njihovo pravo uvažavanje Mistera.

Utakmica je završena nerešeno 1:1, a gol za Atletiko na oduševljenje Užičana postigao je Milinko Pantić.